Fikret Demiri je u Kosovskoj Mitrovici dočekao predsednika Srbije Aleksandra Vučića prvog dana njegove posete Kosovu i Metohiji. Vučićev saborac iz vojničkih dana trenutno radi u administracije lažne države Kosovo kao pravnik u Ministarstvu kulture, a živi u Gračanici
– Sužili smo ’88. godine u Jedinici za specijalne namene. Ta jedinica bila je namenjena za brzo dejstvovanje na teritoriji cele SFRJ. Obuka je bila neprestana i teška svih 12 meseci. Zakletvu smo polagali u Sarajevu, a kasarna nam je bila u Lukovici. Išli smo na marš od 20 kilometara na temperaturi od minus 25, na 1.500 metara nadmorske visine… najviše se Vučića sećam po tome što smo stalno igrali šah, kao i da nije voleo da gubi i da je često bio remi. Preslišavali smo se ko bolje zna engleski. Njemu je bolje išla gramatika, meni akcenti. Vučić je uvek bio spreman da nas nasmeje i ohrabri – priseća se Fikret Demiri.
[adsenseyu1]
Obojica su, kako kaže, bili zagriženi za fudbal.
– Često smo igrali fudbal jedan na jedan na poligonu i u to vojničkim čizmama. Nismo se štedeli, često je bilo udaranja tim teškim čizmama, ja sam bio sitniji, ali nije bilo popuštanja. Ostali iz jedinice bi nas gledali i čudili se – kaže Demiri.
Dodaje da ih je u ekipi bilo četvorica, nerazdvojnih.
– Vučić, Zlatko Binovski iz Prilepa, Dragan Pajić iz Despotovca i ja. Često smo i bežali, neko zbog kafane, neko zbog devojke. Delili smo hranu, ja sam im lično pravio limunadu kako bismo sprali onu masnu vojničku hranu. Uvek sam u rancu imao limun i šećer, a pošto moji imaju poslastičarnicu, znao sam kako se pravi dobra limunada – priča Demiri.
Priseća se i anegdote vezane za gledanje dnevnika.
– U vojsci je bilo obavezno da u pola osam gledaš dnevnik. I tako, na RTV se pojavi novinarka, piše da je Angelina Vučić. Ja mu kažem: „Vidi, ona se preziva kao i ti.“ A on mi odgovara: Pa, to mi je majka.“ Smejali se svi. Onda dođe njemu paket za Božić, a tada je bila zabranjena religija. Ipak smo ga proslavili, pobegli smo iz spavaonice i na vojničkoj pisti slavili Božić.. A moja majka je plela rukavice i meni i njemu – kaže Demiri.
[adsenseyu1]
Jednu scenu, kaže, nikada neće zaboraviti.
– Jedne noći, na minus 25, ležimo svi na snegu u opštini Kalinovik. Iznad nas mesečina, toplije u frižideru nego napolju. I kaže naš drug Zlatko: „Imate li metak, drugari? Skratite mi muke!“ Mi se od muke nasmejemo i ohrabrimo ga: Zare, izdrži!“ – objašnjava Demiri.
Bio je predsednik i pre 30 godina
Fikret kaže i da je za njega Vučić postao predsednik još pre 30 godina.
– Svakog dana smo po 45 minuta imali časove političkog obrazovanja i vaspitanja. Politički oficir Fehim Bibić je na kraju rekao da će jednog dana Vučić voditi državu. To smo mu svi govorili, da će biti predsednik – kaže Demiri.
(Informer)
