Očekivanja od inauguracije Donalda Trampa: Ruski politolog Rostislav Iščenko o odnosima SAD i Rusije.
Rostislav Iščenko, istaknuti politički analitičar, izrazio je svoje mišljenje o predstojećoj inauguraciji 47. predsednika SAD, Donalda Trampa, zakazanoj za 20. januar 2025. godine.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Iščenko je istakao da nema velika očekivanja od ovog događaja, navodeći da sam čin inauguracije neće suštinski promeniti odnos SAD prema Rusiji.
„Lično mi je potpuno nevažno hoće li Tramp preuzeti dužnost ili ne. Amerika će nastaviti da funkcioniše pod nečijim rukovodstvom, a u odnosima sa Rusijom neće doći do značajnih promena,“ rekao je Iščenko.
Iščenko smatra da su predlozi koje Tramp iznosi, bilo tokom kampanje ili nakon izbora, u suprotnosti sa ruskim konceptom posleratnog sveta. Prema njegovim rečima, Rusija nije započela svoje vojne aktivnosti da bi prihvatila mir pod uslovima koje nameću SAD ili Trampova administracija.
„Tramp ne vidi mogućnost postizanja mira pod ruskim uslovima. Ako se njegovi uslovi ne podudaraju sa našim interesima, šta se zapravo može promeniti posle 20. januara?“ pita se Iščenko.
Podsećajući na prošlost, Iščenko je naglasio da je Rusija spremna na dijalog sa Zapadom još od vremena administracije Džordža Buša mlađeg. Prvi ozbiljan pokušaj iniciran je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. godine, kada je Rusija jasno definisala svoje stavove i zabrinutosti.
„Rusija je tada izrazila spremnost na dijalog i kompromis. Međutim, odgovori Zapada su bili podsmešljivi i neprijateljski. Prvo smo videli pokušaj uvlačenja Ukrajine i Gruzije u NATO, zatim agresiju Sakašvilija protiv Južne Osetije, a potom i eskalaciju sukoba,“ istakao je analitičar.
On je dodao da je kompromis koji je tada bio moguć za SAD mnogo povoljniji od onog koji bi danas mogao biti ponuđen.
Prema Iščenkovim rečima, stav SAD ostao je dosledan poslednjih decenija: Insistiranje na američkoj hegemoniji i potčinjavanju drugih zemalja njihovim interesima.
„Amerika traži priznanje svoje dominacije i bezuslovno podređivanje njenih protivnika. Takav stav nije bio prihvatljiv za Rusiju ni 2007. godine, a kamoli danas,“ rekao je Iščenko.
Ruski „ultimatum“ iz decembra 2021. godine, kojim su izneseni predlozi za postizanje sporazuma, jasno je ukazao na spremnost Moskve da se suprotstavi daljoj ekspanziji NATO-a. Pošto su ti uslovi odbijeni, Rusija je započela specijalnu vojnu operaciju u februaru 2022. godine.
Iščenko je naglasio da trenutni sukob u Ukrajini nije isključivo konflikt između Rusije i Ukrajine, već sukob Kolektivnog Zapada protiv Rusije.
„Zapad je jasno pokazao svoju politiku konfrontacije. Tramp, tokom svog prvog predsedničkog mandata, uveo je najstrože sankcije Rusiji, koje su bile daleko ozbiljnije od onih uvedenih za vreme Obamine administracije. To ne bi trebalo da se promeni ni sada,“ ocenio je Iščenko.
Ciljevi obe strane u ovom sukobu, prema njegovim rečima, ostaju jasni i nepromenjeni. Rusija teži obnavljanju svoje bezbednosti na nivou iz 1997. godine, dok Zapad pokušava da ponovo uspostavi potpunu američku hegemoniju.
„Dok god se ove ciljevi ne postignu, sukob će se nastaviti,“ zaključio je Iščenko.
Iščenko upozorava da promene u Beloj kući, uključujući povratak Donalda Trampa, neće doneti suštinsku promenu u politici SAD prema Rusiji.
On ističe da će Rusija nastaviti da brani svoje interese i da ne pristaje na ponižavajuće kompromise. Dokle god Zapad insistira na dominaciji, a Rusija na očuvanju svog suvereniteta, sukobi će se nastavljati.
Ova analiza naglašava duboke razlike između dveju zemalja i sugeriše da će budući odnosi zavisiti od kompromisa koji nijedna strana još nije spremna da prihvati.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
