Američki naučnici su došli do zaključka da određeni medikamenti mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za jetru, što dodatno potvrđuje potrebu za pažljivim medicinskim nadzorom prilikom njihovog propisivanja i korišćenja.
Istraživači iz više američkih univerziteta, zajedno sa Ministarstvom za pitanja veterana, sproveli su obimnu analizu podataka iz elektronskih medicinskih kartona skoro osam miliona ljudi.
Ovi podaci su prikupljani u periodu od 2000. do 2021. godine, a ključno je da nijedan od pacijenata nije imao prethodno dijagnostikovane bolesti jetre na početku terapije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
U okviru studije analizirano je 194 različita leka, pri čemu je svaki od njih imao najmanje četiri zvanične studije o potencijalnoj hepatotoksičnosti, odnosno sposobnosti da izazove oštećenje jetre. Na osnovu obrade dobijenih informacija, naučnici su lekove svrstali u tri grupe prema stepenu rizika koji nose.
Najopasniji lekovi su oni koji su izazvali 10 i više slučajeva hospitalizacije na 10.000 pacijenata u toku godine, dok su lekovi sa srednjim stepenom rizika izazvali između 5 i 9,9 hospitalizacija.
Prema podacima objavljenim u medicinskom časopisu JAMA Internal Medicine, sedamnaest lekova se izdvojilo kao posebno rizično, jer je njihov nivo hepatotoksičnosti premašio 5 ozbiljnih oštećenja jetre na 10.000 pacijent-godina.
Zanimljivo je da se većina ovih medikamenata formalno svrstava u grupu lekova sa niskim rizikom od oštećenja jetre, što pokazuje da njihovi štetni efekti nisu dovoljno prepoznati ili su potcenjeni.
U ovu rizičnu grupu spadaju sledeći lekovi:
Metronidazol – antimikrobni lek koji se često koristi za lečenje bakterijskih i protozoarnih infekcija.
Stavudin – antivirusni lek koji se koristi za terapiju HIV infekcije.
Hlorpromazin – antipsihotik iz grupe fenotiazina, koji se koristi za lečenje šizofrenije i drugih psihijatrijskih oboljenja.
Prohlorperazin – neuroleptik koji se primenjuje u terapiji mučnine i povraćanja, kao i određenih psihijatrijskih poremećaja.
Erlotinib i lenalidomid – lekovi koji se koriste u lečenju različitih vrsta karcinoma.
Izoniazid – ključni lek u terapiji tuberkuloze.
Rezultati ovog istraživanja ukazuju na to da čak i lekovi koji su dugo u upotrebi i smatraju se bezbednim mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje jetre.
Hepatotoksičnost se može razviti postepeno i neprimetno, a pacijenti često ne povezuju simptome poput umora, mučnine i gubitka apetita sa oštećenjem jetre dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija.
Takođe, potrebno je naglasiti da su neki od pomenutih lekova široko korišćeni i smatraju se neophodnim u terapiji određenih bolesti. Na primer, izoniazid je osnovni lek za lečenje tuberkuloze, dok je metronidazol jedan od najčešće korišćenih antimikrobnih lekova.
To znači da nije rešenje jednostavno prestati koristiti ove lekove, već je neophodno sprovesti dodatna istraživanja o mogućim strategijama smanjenja njihovog štetnog uticaja na jetru, poput uvođenja zaštitnih terapija ili preciznijeg praćenja pacijenata tokom lečenja.
Još jedan bitan aspekt jeste individualna osetljivost pacijenata na određene lekove. Neke osobe imaju genetsku predispoziciju koja ih čini sklonijima razvoju hepatotoksičnih reakcija.
Zbog toga bi personalizovana medicina i genetsko testiranje mogli igrati značajnu ulogu u budućnosti u određivanju rizika pre propisivanja terapije.
U zaključku, ovo istraživanje naglašava potrebu za pažljivijim praćenjem pacijenata koji koriste lekove sa potencijalno štetnim delovanjem na jetru, kao i za daljim studijama kako bi se utvrdili mehanizmi koji dovode do hepatotoksičnosti i kako bi se razvile efikasnije strategije za prevenciju oštećenja jetre.
Lekari i pacijenti treba da budu svesni mogućih rizika i da primenjuju odgovarajuće mere predostrožnosti, uključujući redovne analize funkcije jetre tokom terapije rizičnim lekovima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
