Inicijativu da jedna ulica u našem gradu ponese ime jedinog preživelog Srbina iz glinske crkve podneo je komisiji grada Beograda Aleksandar Vučić, predsednik Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je inicijativu Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica grada Beograda da jedna ulica u prestonici ponese ime Ljubana Jednaka, jedinog Srbina koji je preživeo ustaški masakr u Crkvi Presvete Bogorodice u Glini 1941. godine.
U inicijativi koju je podneo u svojstvu građanina, kako prenosi Tanjug, predsednik Srbije podsetio je da se ove godine navršava 80 godina od najsvirepijeg i najmonstruoznijeg pokolja srpskog naroda na teritoriji nacističke NDH u Drugom svetskom ratu.
Pokolj se desio u noći između 28. i 29. jula i 4. i 5. avgusta 1941. godine u glinskoj Crkvi Presvete Bogorodice i tom prilikom ubijeno je oko 1.700 ljudi.
Strašnom zločinu prethodilo je hapšenje i streljanje glinskih Srba u aprilu i maju iste godine, nakon proglašenja marionetske NDH.
U inicijativi u koju je Tanjug imao uvid, Vučić ukazuje da je jedini Srbin koji je preživeo masakr u glinskoj crkvi, „epski u svojoj monstruoznosti, bestijalnosti i grozoti”, bio Ljuban Jednak. Imao je 26 godina kada su ga ustaše uhapsile i sa vezanim rukama žicom odvele u Crkvu Presvete Bogorodice.
U crkvi je već bilo nekoliko stotina dovedenih Srba iz Gline i okolnih mesta koje su ustaše mučile na najužasniji način, stoji u predsednikovoj inicijativi. Kako se dalje navodi, ustaše su mrtve bacili pored crkve, a nad živima su nastavili da se iživljavaju, potom su ubijene ljude u kamionima odvozili do obližnjih jama u koje su ih bacali.
„Ljuban je uspeo da se izvuče iz gomile gde su bili živi i sakrije se među mrtve. Kako je bio izmrcvaren, ustaški krvnici nisu ni primetili da je ostao živ i bacili su ga na kamion sa mrtvim Srbima. U jami su ih ponovo probadali bajonetima i pucali na njih. Tom prilikom su ga ranili”, naveo je Vučić. Otišli su po još mrtvih, podseća, a jamu ostavili nezatrpanu.
Taj spasonosni trenutak Ljuban i još jedan zarobljenik, koji je još bio živ, iskoristili su i uspeli da se izvuku i pobegnu iz jame.
Sutradan je Ljubana našao ujak, a njegovog sapatnika iz jame ustaše su kasnije uhvatile i ubile.
Posle rata, kako je naveo Vučić, Ljuban je nastavio da živi u Glini, sve do avgusta 1995. godine, kada je ponovo počeo progon i stradanje Srba u hrvatskoj akciji „Oluja”.
„Tada mu je jedan komšija rekao ʼBeži, Ljubane, tebi će kožu sa leđa da oderu jer si živ ostaoʼ. I Ljuban je ostavio sve što je imao, za ženom i ćerkom ušao u traktor i postao deo nepregledne kolone u četiri reda koja je gonjena ka Srbiji”, napisao je predsednik. Ljuban Jednak je umro u Srbiji, dve godine kasnije, daleko od svog rodnog kraja.
„Srbija je to prećutala. Sramota je što Ljubana Jednaka, svedoka dva pogroma, tu dvostruku žrtvu sumanute politike krvi i tla, tihog heroja i junaka, koji ni posle svega nije znao za mržnju, nismo sahranili kako dolikuje, ljudski uz sve počasti”, piše u predsednikovoj inicijativi.
Imenovanjem ulice po mučeniku i heroju u našem glavnom gradu, smatra Vučić, ispravili bismo višedecenijsku besramnu grešku zaborava.
„Na taj način bismo iskazali zahvalnost za veliku žrtvu koju je ovaj Srbin podneo, ispravili istorijsku nepravdu koja je prema njemu učinjena, a našoj deci dali putokaz u kom smeru treba ići, čija dela treba ceniti i na koga se valja ugledati”, naveo je Vučić.
(politika.rs)
