[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Preobraženje Gospodnje je jedan je od osam velikih Hristovih praznika, kada, prema narodnom predanju, zorom počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skoru jesen.
Na Preobraženje se preobražava i list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija, pa nije za kupanje.
Kod ljudi se na Preobraženje dešavaju promene – ko je preko leta pocrneo, počinje da se beli.
Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noć tri puta preobražava. Ko to vidi i drugom obelodani, verovalo se da će izgubiti razum.
Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv.
[adsenseyu4]
Nije dobro da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani– da im ne pređe u naviku i ne postanu zgubidani i raspikuće.
Preobraženje pada u gospojinskom postu koji su, mahom, žene postile, ali tog dana je običaj da niko, bez izuzetka ne mrsi.
Ponegde se postilo i zbog divljih zveri. Bio je običaj da se tog dana jedu ribe i rakovi.
Svuda je bilo uobičajeno da se grožđe prvi put okusi na Preobraženje.
[adsenseyu1]
U Srbiji je 30 hramova posvećeno Preobraženju.
Mnogo je preobraženjskih običaja i verovanja u Srba. U nekim krajevima se na Preobraženje beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo.
Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.
U boljevačkim selima su glavu (cvet) suncokreta (sunčogleda), probušenog kuršumom, čuvali za lek od probadi i glavobolje.
U Gruži su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice – da ih od uroka čuvaju.
Bio je običaj u homoljskim selima da na Preobraženje žene i devojke ustaju pre sunca i “pomalo porade od svakog ženskog rada”, jer se verovalo da će ih Bog preobrnuti (preobraziti) da budu vredne, a posle ne rade ništa ceo bogovetni dan.
(Telegraf)[adsenseyu5][adsenseyu5]
