Bilo da je to veštački ili ne, to su dobre vesti za Rusiju.
Temperature na evropskom Arktiku su prošle nedelje porasle iznad 32C.
[adsenseyu1]
Neposredne prednosti: Rusi mogu ići na kupanje i sunčanje na Baltičko ili čak Belo more. Još nekoliko stepeni, i može postati konkurentna sa južnim krajevima tokom leta.
2010.godine, Baltika je postala prvi visokotonažni tanker koji je plovio sa naftnim proizvodima Severnim morskim putem, idući iz Murmanska do Kine. 2017. godine, skoro 10 miliona tona robe je isporučeno preko Severnog morskog puta. To predstavlja samo oko 1% saobraćaja kroz Suecki kanal (i 0,1% ukupnog globalnog brodarstva), ali je došlo ni od kud, i procenjeno je da će do 2030. godine povećati za najmanje 70 miliona tona.
U stvarnosti, porast će verovatno biti još veći, jer se gubitak arktičkog morskog leda nastavlja daleko brže nego što su predvideli i “najpesimističniji“ klimatski modeli. IPCC je predvideo arktička leta bez leda krajem 21. veka usled scenarija visokih emisija, ali linearne projekcije trendova iz prethodne decenije sugerišu da bi se to moglo postići već 2020. godine.
Severni morski put je 35% kraći od severnog puta, ne morate plaćati putarinu u Suecu, niti hrabrim piratima na Somalijskoj obali. Kada led nestane, to će biti ultra-konkuretan put. Čak i prevoz van leta će biti sve održiviji zahvaljujući rastućoj ruskoj floti ledolomaca na nuklearni pogon.
Ovo je samo početak. Kako vek napreduje, doći će do intenzivnog razvoja poljoprivrede, demografskog naseljavanja, eksploatacije rezervi metana u permafrostu i okeanskim klatratima. Ovo će verovatno dodatno ubrzati zagrevanje u ovom zatvorenom krugu. Više zagrevanja znači više ugljen dioksida, više useva zahvaljujući efektu karbonizacije, veća vlažnost vodi do više kiše (istorijski, hladniji periodi u istoriji Zemlje su bili ti koji su povezivani sa sušama/kolapsom civilizacija).
Webtribune.rs
