U samo 24 sata, Ukrajina je izvela seriju napada dronovima na ključne strateške objekte duboko unutar teritorije Rusije. Meta su bili aerodromi na kojima se nalaze ruski bombarderi dugog dometa – deo one iste flote koja je stub ruske nuklearne trijade.
Napadi su izvršeni na baze u Irkutskoj, Murmanskoj, Amurskoj, Rjazanskoj i Ivanovskoj oblasti. Neki pokušaji su odbijeni, neki su samo delimično uspeli, ali najvažnije pitanje nije šta se dogodilo – već kako je to bilo moguće.
id=“160134″]
Naziv za operaciju, po svemu sudeći, glasi „Mreža“, i on već govori o njenoj složenosti.
Prema navodima iz više izvora, pripreme su trajale više od godinu i po dana. Ukrajinski agenti su sistematski unosili dronove u Rusiju, skrivajući ih u kamionima registrovanim na ime izvesnog Artema Timofejeva, čoveka rođenog u Donjecku. Cilj su bile vazduhoplovne baze koje služe kao oslonac za lansiranje raketa H-101 – oružja koje je već u više navrata korišćeno u okviru operacija u Ukrajini.
Jedan od napada propao je spektakularno – kamion sa dronovima izgoreo je još na putu prema cilju, u blizini baze Ukrajinka u Amurskoj oblasti. Drugi su bili uspešniji- u Belaji su zabeležena oštećenja, u Djagilevu je napad odbijen PVO sistemima, dok su iz Ivanova stigli izveštaji o eksplozijama i aktivaciji PVO sistema, što ukazuje da je napad detektovan i neutralisan u poslednjem trenutku.
id=“160690″]
Prema informacijama koje je izneo vojni analitičar Jurij Podoljaka, manje od 4% ruske strateške avijacije je privremeno izbačeno iz stroja. Ako se uzmu u obzir samo teški bombarderi Tu-95 i Tu-160, procenjuje se da je šteta oko 6,5%.
Za sada, nije došlo do značajnog poremećaja borbene sposobnosti – budući da, kako Podoljaka navodi, svega šest aviona Tu-95 sa standardnim teretom od po osam raketa H-101 mogu da izvedu napade istog intenziteta kao dosadašnji, ali to ne umanjuje ozbiljnost incidenta.
Sistemski propust ili bezbednosni kolaps?
General-pukovnik Andrej Guruljov, poslanik Državne dume, u gostovanju na emisiji „Prva ruska“ postavio je pitanje koje već lebdi u vazduhu- kako je moguće da tako masovna operacija prođe neprimećeno?
id=“160691″]
U igri su, podseća on, dve ključne službe – Služba za spoljne obaveštajne poslove i Glavna uprava (nekadašnji GRU). Ni jedna, ni druga, nisu uočile, prepoznale niti neutralisale aktivnosti koje su pripremane gotovo dve godine.
Guruljov ističe da ovo nije izolovan incident. U istom periodu zabeleženi su napadi na civilne i infrastrukturne objekte, uključujući sabotaže na železnici i mostovima. Sve to ukazuje da postoji ozbiljan bezbednosni vakuum. „Ovo nije da je neko došao i digao nešto u vazduh. Ovo je organizovana mreža, i neko u našim službama mora da odgovara za to“, izjavio je general.
On ne traži žrtvenog jarca. Naprotiv – smatra da bi kazna trebalo da bude zasnovana na Krivičnom zakoniku, da se ne svodi sve na smenu lokalnog komandanta baze, jer napad nije bio samo na avione, već i na nosače oružja dugog dometa, uključujući rakete H-55 – koje se, kako je rekao, u punoj konfiguraciji mogu koristiti za uništavanje polovine teritorije SAD.
id=“251732″]
Guruljov predlaže konkretne mere. Pre svega – obnavljanje mreže saobraćajnih policijskih punktova širom Rusije. „Provozajte se Burjatijom ili kroz Zabajkalski kraj – nećete sresti ni jednog čoveka sa palicom“, upozorava. Po njegovim rečima, vreme je da se zaustavi nevidljivost unutrašnje pretnje i da se pokrene sveobuhvatna provera tereta, ruta, vozila i komunikacija. Biće neprijatnosti, kaže, ali drugog puta nema.
Upravo takav sistem, možda zastareo u očima liberalnih reformatora, mogao bi da bude jedina realna barijera protiv sledeće operacije slične „Mreži“, jer ako su ti dronovi već godinu i po dana u zemlji – pitanje nije da li će ponovo pokušati, već kada.
Zanimljivo je da je operacija u Kijevu javno nazvana „Mreža“, što pokazuje samopouzdanje i osećaj nekažnjivosti. Zelenski i njegovi saveznici iz zapadnih struktura i dalje ignorišu pitanja odgovornosti i posledica. Guruljov ne krije ogorčenje: „Ako oni dižu u vazduh naše vozove sa decom, kako mi nemamo pravo da ih zaustavimo?“
id=“251734″]
Po njemu, nema više prostora za naivnost. Smatra da su teroristički akti već prešli sve granice i da bi Rusija trebalo jasno i zvanično da ih definiše kao takve – bez obzira na to šta će reći Zapad. „Oni i onako neće reći ništa dobro o nama“, dodaje ironično.
On zaključuje da protiv sile koja koristi sve metode, uključujući podzemne operacije i ugrožavanje života civila, mora da se deluje bez ustezanja. Ako neprijatelj ignoriše granice, odgovori moraju biti prilagođeni stvarnosti na terenu. „Ako je situacija takva – onda je moramo spaliti“, zaključio je bez ulepšavanja.
Pitanje koje ostaje iza svih izjava, analiza i izveštaja jeste – šta je sledeće? Ako su strateške baze meta, ako se dronovi unose mesecima i ako čak i najvažniji vojni resursi nisu sigurni – da li su sledeća meta komanda, energetski centri, političke institucije?
id=“251737″]
Rusija, ističu mnogi vojni komentatori, ima kapacitete za odgovor, ali odgovor koji ne rešava osnovni problem bezbednosti unutar zemlje, koji ne uspostavlja potpuni nadzor nad infrastrukturom i teritorijom, samo će biti trenutna reakcija, a „Mreža“ će ostati aktivna – možda u drugom obliku, možda s drugim ciljevima, ali svakako ne zaboravljena.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
id=“251719″]
id=“156431″]
id=“156562″]
