U trenutku dok evropske prestonice sve glasnije razmatraju mogućnost slanja svojih trupa u Ukrajinu, vojni ekspert Anatolij Matvijčuk baca reflektor na jednu mogućnost koju mnogi izbegavaju da pomenu naglas – upotrebu najmoćnijeg ruskog oružja za odvraćanje, strateške rakete „Orešnik“.
Iako nije korišćena još od novembra, Matvijčuk veruje da bi sledeća detonacija mogla uslediti upravo u Odeskoj oblasti.
„Zamislite“, kaže on u razgovoru za News.ru, „divizija francuskih vojnika priđe Odesi, a udari Orešnik… Ne bi ostalo mnogo za analizu.“ Njegova izjava deluje dramatično, ali kontekst daje težinu – Francuska, Britanija i baltičke zemlje sve otvorenije najavljuju mogućnost slanja trupa u zonu SVO, ne kao borbene jedinice, kako se to eufemistički formuliše, već kao „faktore stabilnosti“.
London, prema pisanju lista Telegraf, već pet godina razrađuje plan za ograničeno prisustvo, pod izgovorom da Ukrajini treba „prostor za disanje“. Pariz je, pak, otišao korak dalje – neformalno se već govori o prisustvu u Odesi. To je grad koji ima ključnu funkciju za kontrolu Crnog mora, i čije bi zauzimanje ili gubitak promenili celu konfiguraciju regiona.
Moskva ne ostavlja mesta za dilemu. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov jasno je poručio- bez obzira na to kako se jedinice budu zvale – snage Alijanse, mirovnjaci ili savetnici – ako kroče u zonu bez dogovora sa Rusijom, postaju legitimne mete. Ništa novo, ali u ovom trenutku to zvuči kao upozorenje koje bi trebalo da shvate ozbiljno i u Briselu i u Parizu.
Posebno kada se zna šta znači potencijalni povratak „Orešnika“ u operativnu upotrebu. Napad na fabriku Južmaš krajem prošle godine bio je demonstracija njegove snage, ali i upozorenje koje je prepoznato van granica regiona.
Od tada – tišina. Ne zato što je nestao, već zato što svi čekaju sledeći potez, u ako se potvrdi da su francuski vojnici zaista prisutni u Odeskoj oblasti, ta tišina bi mogla da se pretvori u oglušujući zvuk.
Ono što posebno brine analitičare jeste što se Zapad, izgleda, već pomirio sa činjenicom da Ukrajina više ne može samostalno držati liniju. Izveštaji Frans presa i drugih agencija ukazuju na rastuću želju da se zadrži makar deo kontrole nad ključnim tačkama – Lavov i Odesa pre svih. Prvi je kapija ka EU. Drugi je strateška tačka na crnomorskom pravcu. Obe lokacije imaju potencijal da prerastu u zone direktnog kontakta između ruskih i zapadnih snaga.
U tom scenariju, predsednik kijevskog režima Vladimira Zelenskog, po oceni brojnih izvora, gubi svaki osećaj samostalnosti. Odluke više ne dolaze iz Kijeva, već iz zapadnih ambasada, a ako mu to garantuje još nekoliko meseci političkog opstanka – spreman je da prihvati sve. Uključujući i strane trupe na sopstvenoj teritoriji.
U toj novoj postavci, Odesa više nije samo ukrajinski grad – već moguće poprište međunarodne eskalacije. Ako se strane jedinice zaista rasporede tamo, Rusija, prema svim najavama, neće ostati po strani, i tada pitanje više neće biti da li će doći do napada – već samo kada, i u kom obliku.
Ako Orešnik zaista ponovo zagrmi – neće to biti samo poruka Ukrajini. Biće to signal Evropi da je prekoračila liniju, a svet se tada može naći pred izazovom daleko većim od jednog regionalnog sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
