Madrid je Beogradu i na primeru predstojećeg Samita u Sofiji dao širi manevarski prostor i demantovao mnogo puta ponovljene teze da je Srbija pred zidom, da je u situaciji uzmi ili ostavi, ili Kosovo ili EU. Evropa će morati da traži kompromisna rešenja da se kosovski presedan ne bi dalje zloupotrebljavao na njenoj teritoriji.
Zajednička deklaracija, koja bi trebalo da bude objavljena tokom samita EU i Zapadnog Balkana u Sofiji, postala je problem posle intervencije zvaničnog Madrida. Iako, kako je preneo Tanjug, iz Sofije i Brisela tvrde da nije bilo veta španskog premijera Marijana Rahoja, odluka da potpisnici budu samo predstavnici zemalja-članica, a ne i kandidata i potencijalnih kandidata, uključujući i samoproglašenu državu Kosovo, znači da je španska vlast uspela u nameri da „izoluje Prištinu“.
[adsenseyu1]
Da li je Španija pobedila i bez veta? Koliko Srbiji znači ovakav format? Da li ovakav format može da bude model i za naredne međunarodne skupove?
Ponašanje Španije Dušana Prorokovića iz Centra za strateške alternative podseća na špansku seriju, preciznije, on predviđa da će biti nastavaka ovakvih političkih gestova i još ovakvih epizoda u narednim godinama.
„Najbitnije za njih jeste da se kosovski presedan ne koristi u slučaju Katalonije ili eventualno Baskije i zbog toga oni insistiraju na ovakvim tumačenjima. U međunarodnim odnosima i pogotovu u međunarodnom pravu, đavo je u detaljima. Često se politike grade na određenim definicijama pojmova ili na tumačenjima i otuda ovakvo zatezanje Španije“, tumači Proroković.
Španija neće propustiti nijednu priliku kad se bude razgovaralo o Kosovu da izdvoji svoje mišljenje, ističe on, a to izdvajanje mišljenja će podsećati na usvajanje strategije EU o Zapadnom Balkanu, gde oni nisu dozvolili da se Kosovo spominje kao država.
„Negde će podsećati na ponašanje kao u slučaju Sofije, gde će se naći kompromis da taj dokument potpiše 28 država-članica, ali ne i ovih šest, takozvanih, partnera sa Balkana. Tako da ćemo mi to gledati, rekao bih, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, jer, ponavljam, Španija neće dozvoliti da se kosovski presedan rastumači tako da Katalonci mogu da ga zloupotrebe u bio kojem trenutku. Tako da se ovo nastavlja. Rekao bih, gledajući iz pozicije Madrida, da je ovo tek početak i da ćemo gledati još mnogo, mnogo ovakvih epizoda u budućnosti“, podvlači Proroković.
[adsenseyu4]
Srbiji takvo postupanje Španije širi manevarski prostor, smatra taj analitičar i demantuje sve, mnogo puta ponovljene, teze u srpskoj javnosti da je Beograd pred zidom, da je sad u situaciji uzmi ili ostavi, ili Kosovo ili Evropska unija.
„EU, ukoliko želi Srbiju u svom sastavu, moraće da traži nekakva kompromisna rešenja, upravo da se kosovski presedan ne bi dalje zloupotrebljavao na teritorij EU, čak i u slučaju njenih članica. Tako da nam to daje mogućnosti za dalja kreativna tumačenja i preduzimanje određenih inicijativa za naše predloge“, sugeriše Proroković.
Nije problem u Srbiji, napominje Proroković, već je problem što je prekršeno međunarodno pravo.
„EU mora da se suoči sa time. A za Srbiju ovo otvara neka vrata koja su do sad bila zatvorena i to diplomatskom inicijativom i političkom kreativnošću u narednom periodu treba iskoristiti“, jasan je Proroković.
Srbija je ranije učestvovala na skupovima u formatu „Balkanske šestorke“, tako što se pravila da to ne primećuje i naglašavajući da status Kosova nije rešen, podseća taj analitičar, a tumačenje Evropske komisije, Saveta EU, kao i ključnih država poput Nemačke i Francuske, bilo je sasvim drugačije.
„Od usvajanja strategije EU za Zapadni Balkan, odnosno praktično prvi put u poslednjih 10 godina da se pokazuje da je taj proces reverzibilan, da ne može ovako da se nastavi dalje. EU sad mora prosto da razmisli šta će i kako dalje sa Kosovom, jer Kosovo kao država, i pored toga što su ga priznale sve te evropske zemlje, ne može u ovom formatu dalje da nastupa“, zaključuje Proroković.
(Sputnik)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
