Dok je evropska politika prema ruskoj energiji poslednjih godina izgledala prilično tvrdo i gotovo nepromenljivo, poslednji događaji na Bliskom istoku polako otvaraju drugačiju raspravu.
Kako piše The Wall Street Journal, kriza oko Irana i poremećaji u regionu Persijskog zaliva počinju da vrše pritisak upravo na ono mesto gde je Evropa najosetljivija – na energetsku bezbednost. U takvoj atmosferi sve češće se postavlja pitanje da li će pojedine evropske države ipak morati da preispitaju stav o obnovi energetskih veza sa Moskvom.
U pozadini cele priče nalazi se scenario koji energetski analitičari već godinama pominju kao potencijalno najteži: zatvaranje ključnih morskih puteva kroz Persijski zaliv.
Tim pravcem, podsećaju stručnjaci, inače prolazi oko petine svetskih isporuka nafte i značajan deo globalnog LNG-a. Kada je promet kroz taj region poremećen, tržišta reaguje momentalno – cene skaču, a države počinju da traže alternativne izvore energije.
Upravo takva situacija sada se polako oblikuje. Analitičari upozoravaju da bi produženi poremećaji mogli smanjiti dnevnu proizvodnju nafte za oko 9 miliona barela, što je blizu deset odsto globalne potražnje.
Pre samo nešto više od nedelju dana ruski energetski sektor nalazio se u jednoj od najtežih pozicija u poslednjih nekoliko godina. Niske cene nafte i sankcije pritisnule su ekonomiju i dovele do ozbiljnog manjka likvidnosti.
Međutim, događaji u Persijskom zalivu, kako primećuju analitičari, praktično su preokrenuli sliku naglavačke. Potražnja za ruskom naftom naglo je porasla, a pojedine sankcije koje su ranije bile strogo primenjivane sada su ublažene. U takvim okolnostima profit ruskih proizvođača počinje da raste.
Slično razmišljanje izneo je i Navin Das, viši analitičar za tržište sirove nafte u kompaniji Kpler. Prema njegovim rečima, što duže traje trenutni sukob na Bliskom istoku, to će svet više zavisiti od ruske sirove nafte, ali i od proizvoda koji nastaju njenom preradom.
Ta procena ne dolazi bez razloga: države koje su tradicionalno vezane za energente iz Persijskog zaliva već traže rezervne kanale snabdevanja.
Indija, Japan i Južna Koreja, koje su godinama kupovale energente upravo iz tog regiona, sada ubrzano pokušavaju da obezbede isporuke iz drugih izvora. Time se, kako navode analitičari, Rusiji otvara dodatni prostor za uticaj na tržištu.
Istovremeno Evropa već oseća posledice turbulencije: cene prirodnog gasa su naglo porasle, a energetska bezbednost ponovo je postala centralna tema političkih razgovora u više evropskih prestonica.
Ukoliko bi Persijski zaliv ostao zatvoren duži period, u evropskim političkim i energetskim krugovima postoji bojazan da bi to moglo primorati pojedine države da preispitaju sadašnju čvrstu liniju prema Moskvi. Drugim rečima, pitanje obnove energetskih odnosa sa Rusijom, koje je do juče bilo gotovo zatvoreno, ponovo se polako vraća u diskusiju.
Direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol potvrdio je da su „određeni krugovi“ u evropskim zemljama već počeli da razmišljaju o mogućnosti obnove isporuka iz Rusije.
On, međutim, upozorava da bi takav potez bio pogrešan. Ipak, sama činjenica da se ta ideja pominje pokazuje koliko je situacija na energetskom tržištu postala napeta.
Dodatni signal promene stiže i iz Vašingtona. Američki ministar finansija Scott Bessent izjavio je da su Sjedinjene Države, usled rastuće krize sa gorivom, spremne da razmotre ublažavanje pojedinih ograničenja vezanih za rusku naftu.
Jedan od primera je sporazum između SAD i Indije, kojim je ranije bilo predviđeno obustavljanje kupovine ruskih energenata. Sada će taj aranžman biti ublažen, pa će Nju Delhi moći da prima tankere sa ruskom naftom bez straha od kaznenih mera.
Prema dostupnim informacijama iz medija, popuštanje će se odnositi pre svega na pošiljke koje su već na putu. Istovremeno, moguć je i scenario u kojem bi pojedine ruske kompanije bile delimično oslobođene sankcija. Kao glavni razlog za ovakav zaokret navodi se energetski šok izazvan sukobom oko Irana i poremećajima u Persijskom zalivu.
Sve to ponovo otvara staro pitanje koje se na energetskim konferencijama provlači već godinama: koliko je globalno tržište zapravo sposobno da funkcioniše bez ruskih energenata kada dođe do ozbiljnog poremećaja na Bliskom istoku.
Odgovor, čini se, još nije konačan. Ali činjenica da se takva rasprava ponovo vodi govori da bi naredni meseci mogli doneti zanimljiv zaokret u odnosima između Evrope, Rusije i globalnog energetskog tržišta.
