Dojče Vele: Milo uveo Crnu Goru u dužničko ropstvo – Kina će biti vlasnik

Put od „nigde do nikuda“ Crnu Goru košta toliko da kineski kredit može da vrati samo novim zaduživanjima, piše „Noje cirher cajtung“.

Istovremeno „Frankfurter algemajne cajtung“ analizira subvencionisanje uglja u regionu, prenosi DW.

Švajcarski „Noje cirher cajtung“ u tekstu pod naslovom „Auto-put od nigde do nikuda“ piše o gradnji auto-puta od granice Crne Gore sa Srbijom do luke Bar.

List podseća da planovi o izgradnji te ceste nisu novi, započeli su još u vreme Tita. Ali tek sa proglašenjem nezavisnosti Crne Gore 2006. postalo je konkretno. Tako je 2014. koncesija dodeljena kineskoj korporaciji Road and Bridge (CRBC), pri čemu je Kina dala na raspolaganje i kredit – u početku je reč bila o 800 miliona evra, ali je cena radova u međuvremenu narasla na 1,3 milijarde.

„Zapadne studije o izvodljivosti su u prošlosti izrazile sumnju o isplativosti ogromnog i skupog projekta u zemlji sa samo 650.000 stanovnika. Ali ipak je gradnja započeta. (…) Sada bi Crna Gora mogla da postane sledeća žrtva kineske dužničke diplomatije. Još 2018. je američki trust mozgova Center for Global Development zemlju uvrstio u onu grupu kojoj preti opasnost da zbog kineskih kredita dođu u situaciju da ne mogu da plaćaju dugove“, piše švajcarski list.

„Prema navodima Međunarodnog monetarnog fonda, 2019. je zaduženje crnogorske države iznosilo 80 odsto ukupnog budžeta, a ove godine bi to moglo da naraste i do 93 odsto. Četvrtina tih dugova se odnosi na Kinu, i taj udeo stalno raste“, dodaje se u tekstu u listu „Noje cirher cajtung“.

U tekstu se podseća da Kina u okviru strategije „Jedan pojas, jedan put“ širom sveta investira velike sume novca u infrastrukturu.

„U Crnoj Gori je ovog leta Kina po investicijama pretekla Rusiju. Za vreme vladavine Mila Đukanovića postajala je sve veća zavisnost od takozvanog korozivnog kapitala, dakle novca iz autoritarnih država koji se dodeljuje bez uobičajenih kontrolnih mehanizama pravne države. To ima veze sa sistemom vladavine ovog dugovečnog vladara, ali i sa manjkom alternative. Crnoj Gori, kao zemlji koja nije članica EU, vrlo je ograničen pristup novcu iz strukturnih fondova Unije“, navodi se u tekstu.

List analizira i računicu Kine: „Peking na taj način obezbeđuje pristup strateškoj infrastrukturi, a indirektno i mogućnost političkog uticaja. Zato kineski kreditori, za razliku od Evropljana, ne postavljaju pitanja o isplativosti nekog projekta ili o transparentnosti. Najvažniji crnogorski partner Kineza je Bemax, firma za koju se kaže da je tesno povezana sa Đukanovićevom partijom.“

Pritom kineski krediti nipošto nisu povoljni. „Država snosi rizik promene devinog kursa, a za sporove je nadležan sud u Hongkongu. A priča se da u ugovoru postoji i klauzula po kojoj Kina dobija pravo korišćenja zemlje u Crnoj Gori, ako država ne bude u mogućnosti da vrati dugove. Kina je već pokazala zanimanje za luku Bar. Na sličan način je luka Hambantota na Šri Lanki dospela pod kinesku kontrolu.“

Nova crnogorska vlada traži način kako da otplati rate kredita – samo sledeće godine ona iznosi 67,5 miliona dolara. Trenutno su različite opcije na stolu, od novih zaduženja kod MMF-a, do prodaje dugova stranim investitorima.

Ali svi posmatrači se slažu oko toga da Crna Gora bez pomoći spolja te dugove neće moći da plati. Pre nekoliko dana je Podgorica uzela novi kredit kod zapadnih banaka u iznosu od 750 miliona evra.

„A šta će da bude sa auto-putem?“, pita se autor teksta. „Prva deonica od 41 kilometra bi trebalo da bude završena sledeće godine. Ali niko ne zna šta će biti sa drugim delovima. Čak i za nužne prilazne puteve potrebno je da se nađu novi krediti. Ako to ne uspe, ovaj projekat će konačno da postane ono kako ga u Crnoj Gori već mnogi nazivaju: auto-put koji od nigde vodi nikuda“, piše „Noje cirher cajtung“.