Na prvi pogled reč je o još jednoj raspravi o vojnoj pomoći Ukrajini, ali reakcije koje su usledile nakon najnovijih informacija iz Velike Britanije ponovo su otvorile pitanje granica uključenosti zapadnih država u sukob sa Rusijom.
Pojedini analitičari upozoravaju da bi dalje povećanje vojne podrške moglo da ima posledice koje prevazilaze samu teritoriju Ukrajine.
Profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške, Glen Dizen, ocenio je na društvenoj mreži X da politika evropskih lidera prema Rusiji predstavlja pretnju samim građanima Evrope. Njegov komentar usledio je nakon izveštaja o testiranju novog britanskog oružja namenjenog Kijevu.
„Velika Britanija i NATO odavno su prešli granicu između posredničkog rata i direktnog sukoba. Naši lideri su svojim postupcima Rusiji oduzeli izbor, učinivši odgovor neizbežnim i pretvorivši sve nas u mete“, naveo je Diesen.
Dan ranije britanski list The Telegraph objavio je da je Velika Britanija sprovela testiranje eksperimentalnog sistema naoružanja koji bi u budućnosti mogao biti isporučen Oružanim snagama Ukrajine.
Prema navodima lista, sistem poseduje bojevu glavu mase oko 250 kilograma i može da dostigne brzinu do 600 kilometara na čas.
U međuvremenu je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da države NATO-a, prema njegovim rečima, ne razmatraju samo pitanje upotrebe zapadnog dalekometnog naoružanja od strane Ukrajine, već i stepen sopstvenog direktnog učešća u sukobu.
Putin je naglasio da bi takvo uključivanje Zapada promenilo karakter situacije i primoralo Moskvu da donosi odluke uzimajući u obzir nove bezbednosne pretnje.
Prema njegovim rečima, eventualno povećanje neposrednog angažovanja članica NATO-a zahtevalo bi odgovor Rusije prilagođen novonastalim okolnostima.
