Bila je 1987. godina kada je mladi par Kanađana krenuo kolima u Sijetl. Na tom putu naleteli su na čoveka koji je silovao Tanju van Kjulenborg i pucao joj u glavu, dok je njenog dečka Džeja Kuka pretukao i zadavio.
Ubica je u njihovom metalik zlatnom kombiju ostavio plastične rukavice, koje je jedan inspektor protumačio kao poruku: „Nikada me nećete uhvatiti“.
I zaista: prošlo je više od 30 godina pre nego što je krajem aprila bivša glumica u muziklu bez ikakvog iskustva u policiji uzela stvar u svoje ruke.
[adsenseyu1]
Sisi Mur i njen tim rešili su slučaj za tri dana.
Ona je ubacila ubicin DNK profil na javni genetički sajt kako bi pronašla njegove srodnike i napravila porodično stablo koje ju je dovelo do osumnjičenog, Vilijama Erla Talbota II. Vozač kamiona optužen je u maju u Vašingtonu.
„As random as they were savage.” William Earl Talbott II charged in Snohomish County with aggravated murders in 1987. https://t.co/rSUAJwtqWu pic.twitter.com/f2YroAMvWz
— Caleb Hutton (@snocaleb) June 18, 2018
Lov na ubicu Van Kjulenborgove i Kuka počeo je u petak uveče. Murova i njeni saradnici uzeli su profil ubicinog DNK uzetog sa mesta zločina i postavili ga na GEDmatch, centralni registar koji omogućava korisnicima da nađu rođake poredeći svoj genetski kod sa više od milion drugih.
Ova vrsta analize predstavlja ogroman napredak u odnosu na tradicionalnu metodu upoređivanja DNK koju policija koristi od 80-godina 20. veka. Kod ove metode laboratorija uzima uzorak koji sadrži 20 kratkih odsečaka genetskog koda počinioca i upoređuje ga s državnom bazom podataka DNK koja sadrži 17,3 miliona profila.
Profili na GEDmatch sadrže oko 600.000 DNK odsečaka, što omogućava ne samo da se identifikuje poklapanje, već i da se utvrdi koliko je blisko srodstvo među tim ljudima.
Posle osam sati upoređivanja podataka, Murova je u subotu ujutro ustanovila da ubica deli dovoljno genetskog materijala s dvoje ljudi, čiji se genetski materijal nije poklapao, na osnovu čega je zaključila da potiču iz dva različita ogranka porodice. Trebalo je naći mesto gde se ukrštaju.
Ona je analizirala ko su im preci i počela da sastavlja porodično stablo. Potomke je tražila koristiće podatke s popisa, registar umrlih i venčanih, novinske članke, društvene mreže i druge izvore. Tokom vikenda naišla je na nekrolog u novinama, od koga joj je zastao dah. Postavila ga je osoba iz porodičnog stabla osumnjičenog, a u njemu je bilo spomenuto ime Talbotove majke, koja je nosila prezime drugog ogranka porodice. Karika koja je nedostajala je nađena.
– To je eureka momenat – izjavila je Mur.
– Ovo su dve osobe koje nisu u srodstvu, ali dele značajne segmente DNK sa osumnjičenim, a onda imamo brak između njihovih porodica – dodala je on.
Posle toga je metoda rodoslova omogućla rešenje niza starih slučajeva.
U nedelju, policija u Indijani objavila je da je “Parabon NanoLabs”, tim okupljen oko Sisi Mur u Restonu (Virdžinija), pomogao da se identifikuju muškarac koji je osumnjičen da je silovao i ubio osmogodišnju Ejprl Tinzli 1988. godine, zatim di-džej iz Pensilvanije optužen za ubistvo učiteljice 1992. godine, glavni osumnjičeni za ubistvo agenta za nekretnine u Teksasu 1981. i muškarac iz Vašingtona optužen za silovanje i ubistvo 12-godišnje devojčice 1986. godine i još nekoliko slučajeva.
Ovi uspesi zavređuju posebnu pažnju zbog toga što metodu rodoslova nisu primenili FBI, niti najbolji forenzički stručnjaci, već labava mreža stručnjaka i genetičara poput Murove i jednog profesionalnog telohranitelja iz Floride, koji su došli na ideju da oforme gensku bazu podataka dostupnu svima.
Nova metoda u borbi protiv kriminala nameće mnoga pitanja: da li tehnika mogla da ukaže na pogrešnu osobu? Kako možemo biti sigurni da će policija koristiti genetske podatke odgovorno? Da li policija treba da se oslanja na javnu bazu podataka koja može biti hakovana ili izmenjena?
(Blic)
