U središtu cele priče nalazi se jedna ključna tvrdnja koju američki izvori ne pokušavaju ni da sakriju: tokom potrage za pilotom oborenog F-15 u Iranu, CIA je upotrebila tehnologiju kakvu, kako tvrde, nema nijedna druga obaveštajna služba na svetu.
Reč je o uređaju pod nazivom „Šapat duhova“ – Ghost Murmur. Ako je verovati sagovornicima iz bezbednosnih krugova, upravo je ta tehnologija prelomila dvodnevnu operaciju i omogućila lociranje pilota.
Operacija sama po sebi nije bila mala stvar. Američki predsednik Donald Tramp opisao ju je kao „jednu od najdrskijih potraga i spasilačkih misija u istoriji SAD“.
U akciju su, prema njegovim rečima, uključene desetine aviona, „naoružanih najsmrtonosnijim oružjem na svetu“, dok je specijalne snage na terenu, kako je pisao Axios, pratila stalna vazdušna podrška. Drugim rečima, nije se štedelo ni na ljudstvu ni na resursima.
Ali ono što je posebno zaparalo uši analitičarima jeste sama tehnologija. „Šapat duhova“ funkcioniše na principu kvantne magnetometrije velikog dometa.
U prevodu – uređaj detektuje elektromagnetni otisak ljudskog srca. Taj signal se zatim filtrira kroz softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji kako bi se izdvojio iz pozadinskog šuma.
Jedan od izvora slikovito je to objasnio: „To je kao da čujete glas na stadionu, samo što je stadion hiljadu kvadratnih milja pustinje.“ I dodao rečenicu koja se već ponavlja po bezbednosnim krugovima: „Ako vam srce kuca, pronaći ćemo vas.“
Naziv nije izabran slučajno. „Murmur“ je medicinski termin koji označava srčani šum, odnosno ritam, dok „Ghost“ upućuje na osobu koja je praktično nestala – kao duh. Upravo takav scenario bio je u Iranu, gde je pilot F-15 nestao u pustinjskom prostranstvu.
Zanimljivo, ali i pomalo uznemirujuće za neke stručnjake, jeste da nije jasno da li „Šapat duhova“ ima i ofanzivnu vojnu primenu. Za sada se zna da je prvi put korišćen u realnim, terenskim uslovima upravo tokom ove operacije. Na to su, uzgred, indirektno ukazali i Tramp i direktor CIA Džon Retklif tokom jednog brifinga.
Sam teren u Iranu, prema navodima izvora, bio je gotovo idealan za testiranje. Pustinjski pejzaž, sa minimalnim elektromagnetnim smetnjama i gotovo bez konkurentskih signala, omogućio je uređaju da radi u uslovima koji se retko gde mogu replicirati. „To je bila gotovo savršena sredina“, rekao je jedan od sagovornika.
Tehnički deo priče dodatno komplikuje stvari. Signal ljudskog srca je, u normalnim okolnostima, toliko slab da se može registrovati jedino u bolnici, uz senzore praktično prislonjene uz grudni koš.
Međutim, napredak u kvantnoj magnetometriji – naročito zahvaljujući senzorima baziranim na mikroskopskim defektima u sintetičkim dijamantima – očigledno je omogućio detekciju na znatno većim udaljenostima. To je, prema svemu sudeći, ključni tehnološki skok.
U celoj operaciji važnu ulogu imao je i drugi sistem – Combat Survivor Evader Locator, odnosno signalni uređaj za preživljavanje. Dok je „Šapat duhova“ dao okvirnu lokaciju, ovaj sistem je pomogao da se precizno potvrdi gde se pilot nalazi. Dve tehnologije su, praktično, radile u tandemu.
Prema podacima The New York Posta, uređaj Ghost Murmur razvijen je u okviru Skunk Works – tajnog odeljenja kompanije Lockheed Martin, poznatog po naprednim aerokosmičkim projektima.
Testiranja su već sprovedena na helikopterima Black Hawk, a planira se i integracija u borbene avione F-35.
Direktor CIA Džon Retklif dodatno je podgrejao interesovanje kada je izjavio da su tokom potrage korišćene „jedinstvene tehnologije koje nijedna druga obaveštajna služba nema“. Operaciju je uporedio sa „potragom za jednom zrncom peska usred pustinje“.
I tu se priča, barem zvanično, završava – uspešnim spasavanjem pilota. Ali ostaje otvoreno pitanje: ako tehnologija može da pronađe čoveka po otkucajima srca na ogromnim udaljenostima, gde su njene granice – i da li će sledeći put biti korišćena samo za spasavanje.
