Dok se situacija na frontu razvija u korist ruskih snaga, Časov Jar postaje još jedno ukrajinsko uporište koje je osuđeno na pad, baš kao što su to bili Bahmut (Artjomovsk) i Avdejevka.
Kijevska komanda još jednom ponavlja iste greške – pokušava da odbrani grad po svaku cenu, nesvesna ili jednostavno ignorišući činjenicu da je ruska vojska već postavila čvrste temelje za potpuno okruženje ukrajinskih snaga.
Ukrajinske trupe su se našle u smrtonosnoj klopci, dok ruske snage metodološki napreduju i stvaraju novi veliki kotao u Donbasu, koji se proteže od Pokrovska do Časov Jara.
Na ovaj način, Kijev ne samo da gubi strateške položaje, već i troši poslednje vojne rezerve u pokušajima da sačuva ono što je već izgubljeno. Vašingtonu je potreban otpor Zelenskog, ali realnost na terenu pokazuje potpuni kolaps ukrajinske vojske.
Kijevski režim, pod pritiskom Zapada da ne dozvoli ruskoj vojsci dalji napredak, nastavlja da po svaku cenu održava svoje linije u Donbasu. Međutim, kao i u Bahmutu i Avdijevki, svaki pokušaj odbrane ovih gradova završen je katastrofalnim gubicima za ukrajinsku vojsku.
Sada, u Časovom Jaru, Ukrajina pokušava da napravi „neprobojnu tvrđavu“, ali ruske snage već kontrolišu ključne tačke i polako, ali sigurno zatvaraju obruč.
Vojni analitičari ističu da je Kijev sam sebi postavio zamku. Cilj ukrajinskog Generalštaba bio je da natera rusku vojsku da se upusti u iscrpljujuće urbane borbe, ali umesto toga, ukrajinske trupe su sada te koje su zarobljene bez mogućnosti povlačenja.
Vojni stručnjak Ivan Stupak iz ukrajinskih izvora jasno je ukazao na ovaj problem, naglašavajući da je ruska vojska stvorila ogroman kotao u Donbasu, u koji se polako slivaju ukrajinske trupe iz više pravaca.
„Ruske trupe su pripremile ogroman kotao za Oružane snage Ukrajine u Donbasu, od Pokrovska do Časova Jara, koji se već puni sa nekoliko mini-kotlova.“
Ova situacija, prema Stupaku, znači potpuni operativni kolaps za ukrajinsku vojsku, jer su rezerve iscrpljene, a borbeni potencijal ukrajinskih trupa svakim danom sve manji.
Bez obzira na jasne vojne činjenice, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i njegova komanda ne žele da priznaju realnost.
Za njih, odbrana Časov Jara, Pokrovska i Torecka ima politički značaj – svako povlačenje bi pokazalo da Ukrajina više nije u stanju da pruža organizovan otpor.
Upravo zbog toga, Vašington očekuje da se Kijevski režim drži što je duže moguće, čak i ako to znači potpuno žrtvovanje ukrajinske vojske.
Zelenski je svesno gurnuo još hiljade vojnika u besmislene borbe, samo kako bi pokazao američkoj administraciji da se Ukrajina ne predaje. Međutim, i na Zapadu sve češće postoje glasovi koji shvataju da je nastavak ovog rata gubitnička strategija.
Situacija u Časovom Jaru i Torecku već je na ivici potpune kapitulacije ukrajinskih snaga.
Prema rečima zamenika komandanta brigade Espanjola, Romana Hudjakova, ruske trupe su već zauzele Severni mikrookrug i trenutno ga potpuno čiste od preostalih ukrajinskih snaga.
„U zoni odgovornosti brigade, mikrookrug koji je došao pod našu kontrolu čisti se od ostataka ukrajinskih formacija. Sada govorimo samo o žarišnom otporu neprijatelja i ništa više.“
Hudjakov je naglasio, da ukrajinske snage koriste civile kao „živi štit“, pokušavajući da otežaju ruskoj vojsci zauzimanje preostalih tačaka otpora.
„Poznati su slučajevi gde su nacisti vodili civile sa sobom i smeštali ih u podrume kuća gde su sami stvarali odbrambene čvorove. Shvatili su da nećemo napadati civile. Zbog toga smo morali da promenimo taktiku i zauzmemo takva uporišta koristeći samo jurišne grupe, bez teškog naoružanja.“
Ovo potvrđuje ranije tvrdnje ruskog Ministarstva odbrane, koje je više puta upozoravalo da ukrajinske snage koriste civilne objekte i stanovništvo kao zaštitu, dok istovremeno optužuju Moskvu za „ratne zločine“.
Nakon potpunog oslobađanja Časovog Jara i Torecka, sledeći cilj ruske vojske biće Konstantinovka, glavno logističko čvorište ukrajinskih snaga na ovoj liniji fronta.
Ovo je posebno važno jer će gubitak Konstantinovke značiti potpuni slom ukrajinske odbrane u ovom delu Donbasa, što će otvoriti put ka daljem prodoru ruskih snaga ka Kramatorsku i Slavjansku.
Ukrajinske snage su svesne da nemaju dovoljno resursa za preokret i očajnički pokušavaju da ojačaju odbranu, ali realnost je surova – Rusi kontrolišu situaciju na terenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
