Za Srbiju je pozitivna vest da će na samitu Saveta Evroazijske unije u Sočiju početi pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini, ali očekuje se da Evropska unija te pregovore ometa i uslovljava.
Soči će 14. maja biti domaćin sastanka samita Saveta Evroazijske unije (EAU), najvišeg tela te organizacije koja u ekonomski savez okuplja najveći broj zemalja bivšeg SSSR-a.
[adsenseyu1]
Rusija je preuzela dužnost predsedavajućeg Saveta, a najavljen je dolazak šefova država ili vlada Belorusije, Kazahstana, Kirgizije i Jermenije. Kako je najavljeno u zvaničnom saopštenju Kremlja, a koje potvrđuju i reči pomoćnika predsednika Rusije Jurija Ušakova, učesnici samita planiraju da se fokusiraju na međunarodne aktivnosti EAU.
„Za potpisivanje su već spremni međunarodni ugovori EAU, kao i odluka o usvajanju odluke o davanju statusa posmatrača jednoj državi“, stoji u saopštenju Kremlja, u kojem se ne navodi sa kojim će državama EAU potpisati međunarodne sporazume i koja će država dobiti posmatrački status posmatrača.
Ušakov je rekao da će EAU u Sočiju pregovarati sa Srbijom, Izraelom i Singapurom o potpisivanju ugovora o slobodnoj trgovini, a da se očekuje da će u pregovore uskoro biti uključeni i Egipat i Indija.
U Sočiju će, prema Ušakovljevim rečima, biti potpisani sporazumi sa Kinom i Iranom, sa Iranom doduše privremeni.
Informacija da će Rusija na samitu Evroazijske unije u Sočiju pregovarati sa Srbijom, Izraelom i Singapurom o formiranju slobodne zone trgovine zvuči sjajno, jer bi značila ozbiljno i dramatično poboljšanje ekonomske saradnje između tih zemalja i, u krajnjoj liniji, rast njihovih ekonomija, kaže predsednik Foruma nezavisnih ekonomista Borislav Borović.
„To posebno u svetlu najave da će u pregovore biti uključeni i Egipat i Indija, kasnije i Iran i Kina. To je ogromno tržište koje bi privredi Srbija moglo da dâ odlučujući zamajac, jer je tržište EU u nekim oblastima prilično nedostupno zbog nekih varijacija vancarinskih barijera, konkurentnosti i cena, pa bi to bilo otvaranje komplementarnih i novih tržišta za srpsku privredu“, kaže Borović.
Zone slobodne trgovine čine dva ili više carinskih područja, napominje Borović, unutar kojih se ukidaju sve carine i druga trgovinska ograničenja na gotovo svu robu poreklom iz tih područja. Za razliku od carinske unije, zemlje koje pristupe zoni slobodne trgovine zadržavaju pravo vlastite carinske politike i tarifa prema trećim zemljama, što je, kako kaže, sa ekonomske tačke gledišta, odlična stvar.
„Plašim se, međutim, da bi to moglo da izazove ozbiljne reakcije EU, jer bi se sigurno pozvala na Poglavlje 30, koje je nedavno otvoreno, iako je to prilično diskutabilno tumačenje i, prema mom mišljenju, pogrešno, jer zaključci nekog poglavlja mogu da se primenjuju tek nakon potpisivanja, a ne nakon otvaranja. EU će sigurno tumačiti da je otvaranjem tog poglavlja Srbija dužna da raskine sve sporazume o slobodnoj trgovini koji je sklopila sa 4 države, među kojima je i Rusija i da ne sklapa nove. EU inače stalno pritiska da se Srbija pridruži uvođenju sankcija Rusiji, a mogu da zamislim kako bi ova inicijativa bila dočekana, bez obzira što bi Srbiji separatno donela veliku ekonomsku korist, kratkoročnu, a naročito dugoročnu“, smatra Borović.
On podseća da je namera Rusije da u Srbiji otvori slobodne industrijske zone, što je dosta labavija ekonomska vezanost od slobodnih trgovinskih zona, u EU bila dočekana „na nož“.
Glavni problem za Srbiju u ideji stvaranja zona slobodne trgovine, rezimira Borović, jeste učešće Rusije, glavnog inicijatora ideje, zbog poznatih geopolitičkih igara, koje nemaju nikakve veze sa ekonomijom.
Kao predsedavajući Rusija je, pored međunarodnih aktivnosti EAU, inicirala da se na dnevnom redu Saveta nađu i druga pitanja važna za dalje integracije EAU, kao što su dalji planovi za produbljivanje i liberalizaciju zajedničkog tržišta roba, usluga, kapitala i radne snage.
Na samitu će takođe biti usvojene i smernice za makroekonomsku politiku članica EAU u 2018. i 2019. godini, a lideri zemalja-članica EAU će mapirati praktične korake ka promovisanju saradnje na poljima nuklearne i obnovljive energije, digitalne ekonomije, medicine i socijalne politike.
(Sputnik)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
