Centralna obaveštajna agencija (CIA) razmišlja o stvaranju posebnog Centra za misiju u Kini, koji bi bio fokusiran na obaveštajne operacije povezane s Narodnom Republikom Kinom, rekli su „Blumbergu“ upućeni izvori.
Trenutno je NR Kina deo Centra za misije u istočnoj Aziji i Pacifiku. Centri za misije funkcionišu kao samostalni subjekti koji se fokusiraju na rešavanje pojedinih pitanja određene zemlje ili prioriteta. Trenutno radi 11 takvih centara.
Trampova administracija stvorila je poseban Centar za misiju u Koreji 2017. godine u sklopu neuspelih napora da se uhvate u koštac s programom nuklearnog naoružanja u toj zemlji. Ostali geografski centri uključuju Afriku, Evropu i Evroaziju (koja uključuje Rusiju), Bliski istok, Južnu i Centralnu Aziju i Zapadnu hemisferu (koja uključuje celu Severnu i Južnu Ameriku). Postoje i misijski centri specijalizovani za kontraobaveštajne poslove, „borbu protiv terorizma“, globalna pitanja i oružje i borbu protiv proliferacije.
Prema „Blumbergovim“ izvorima, poseban Centar za misiju u Kini hipotetički bi agenciji olakšao fokusiranje osoblja, finansiranja i pažnje agencije na visokom nivou na Kinu.
CIA nije potvrdila da li se razgovara o planovima za kineski centar, ali je u saopštenju navela da je direktor agencije Vilijem Barns nedavno komentarisao da je Kina „jedan od njegovih prioriteta“.
„CIA je u procesu utvrđivanja kako se najbolje postaviti kako u odnosu na značaj ovog prioriteta“, navela je agencija.
Barns je prošlog meseca rekao da CIA razmatra „napredno raspoređivanje“ kineskih stručnjaka, uključujući operativne oficire, analitičare i tehnologe, da se efikasnije nadmeću sa Pekingom sličn kao što je radila tokom Hladnog rata protiv Sovjetskog Saveza. Barns je nazvao Kinu „najvećim američkim geopolitičkim izazovom“ u 21. veku i ukazao da je pretnja američkom globalnom liderstvu (odnosno hegemoniji).
On je dodao da je tehnološki sektor sada najveće područje konkurencije između dve ekonomske velesile, posebno jer su kineske mogućnosti nadzora i pametni gradovi otežali „očuvanje prednosti CIA ispred kineske obavještajne službe“.
Na saslušanjima u Senatu u februaru, Barns je obećao da će CIA pojačati svoj „fokus“ na NR Kinu i obećao da će „stalno jačati svoj već impresivan kadar kineskih stručnjaka, proširiti svoje jezičke veštine, uskladiti osoblje i raspodelu resursa na duže staze“.
Jedan od „Blumbergovih“ izvora rekao je da je stvaranje posebnog Centra za misiju u Kini nešto što se u agenciji već dugo smatra neophodnim, ali da do sada niko nije bio „spreman da povuče“ kako bi se to ostvarilo.
Revizija Kine u CIA dolazi usled izveštaja o zaprepašćenju američke obaveštajne zajednice u vezi sa sve većim kineskim kontraobaveštajnim sposobnostima. Američki mediji su 2017. izvestili da je Kina uspela „sistematski“ izbrisati mreže i operacije agenata CIA u zemlji počevši od 2010. godine i da je likvidirala najmanje desetak njenih izvora.
Špijuni špijuniraju kovid
U poslednje vreme, usled igre svaljivanja krivice između Sjedinjenih Država i Kine o poreklu korona virusa, američki zvaničnici su izrazili frustraciju što se o tome ne govori „u mraku“.
U aprilu je direktor Nacionalne obavještajne službe Avril Hejns priznao da američka obavještajna zajednica jednostavno „ne zna tačno gde, kada ili kako se virus kovid 19 u početku prenosio“.
U maju je predsednik Bajden naredio američkim obaveštajnim agencijama da do kraja avgusta sastave izveštaj o mogućem poreklu korona virusa, nakon što su njegova Demokratska stranka i srodni mediji počeli da odbacuju dugogodišnje pretpostavke da je virus prirodnog porekla (što je stav i Kine i Svetske zdravstvene organizacije).
Ove nedelje izvori koji su upoznati sa istragom rekli su medijima da je obaveštajna zajednica i dalje podeljena oko toga da li je virus nastao na Institutu u Vuhanu ili je prirodno prešao sa životinja na ljude.
Ove sedmice izvor je rekao za kineski „Global tajms“ da su američke obaveštajne službe u potrazi za doušnicima iz Vuhana – naučnicima, lekarima i običnim građanima, tražeći podatke o „rupama“ u kineskom anti-epidemiološkom radu, podatke o pacijentima sa kovidom , i životima stanovnika grada tokom zatvaranja.
Pre toga, mediji su izvestili da su američke obaveštajne službe došle do genetskih podataka iz uzoraka virusa iz laboratorije u Vuhanu i da se podaci proučavaju kako bi se utvrdilo da li bi to moglo pomoći u otkrivanju porekla kovida.
Izvori su za „Si-en-en“ rekli da se špijunske agencije suočavaju sa više problema, a među njima glavni je „vrlo mali broj“ naučnika koji govore mandarinski i kojima je omogućeno da analiziraju informacije. Drugi izvori rekli su da su skeptični da bi otkriveni podaci pružili obaveštajne podatke o poreklu pandemije bez dalje analize „kontekstualnih tragova“.
Istraga Vuhana američkih obavještajnih agencija dolazi usled rastućih tenzija između Vašingtona i Pekinga i sve veće tendencije zvaničnika obe zemlje da postavljaju pitanja o tome je li kovid „iscureo iz laboratorije“.
Dok su američki zvaničnici raspravljali o laboratoriji u Vuhanu, kineski su postavljali pitanja o misterioznom privremenom gašenju vojne bio-laboratorije Fort Detrik u Merilendu sredinom 2019. godine i da li je virus možda tamo nastao.
U međuvremenu, neki zvaničnici, uključujući američke zakonodavce na čelu sa senatorom Rendom Polom iz Kentakija, nagovestili su da bi obe zemlje mogle biti odgovorne za globalnu pandemiju, tvrdeći da su američki zvaničnici svesno finansirali potencijalno opasno istraživanje korona virusa slepih miševa u laboratoriji u Vuhanu u godinama koje su prethodile pandemiji, nakon što je takvo istraživanje zabranjeno u SAD, prenosi „Sputnjik internešnal“.
