Ukrajina predstavlja privlačan subjekt za mnoge američke političare- stoga postoji spremnost nekih od njih da „igraju s nuklearnim šibicama“ s Rusijom.
O tome piše američki publicista Dag Bandou, u članku pod nazivom „Prijatelji ne dopuštaju svojim prijateljima da se igraju s nuklearnim šibicama“, objavljenom na web stranici „The American Conservative“.
„Zamišljena velika pobeda Ukrajine nestala je kada kontraofanziva Kijeva nije uspela da probije ruske položaje i povrati Donbas i Krim. Danas se čini da je Ukrajina bliža neuspehu od Rusije“, navodi autor.
Prema njegovim rečima, Bajdenova administracija nastavlja da eskalira, ali pažljivo. Ona se plaši reakcije Moskve na akcije, koje će dovesti do pogibije većeg broja ruskih vojnika i uništenja ruske opreme.
„Uprkos svim svojim neuspesima, Vašington izgleda okleva da započne rat sa Rusijom, plašeći se nuklearnog Armagedona, na koji su ruski zvaničnici – od bivšeg predsednika Medvedeva do predsednika Državne Dume Volodina – otvoreno upozoravali“, smatra Bandou.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
Međutim, on tvrdi da su branioci Kijeva u Vašingtonu, kako unutar tako i izvan vlade, mnogo manje zabrinuti zbog nuklearne razmene između dve svetske sile.
„Zaista, najstrastvenija želja Kijeva, iako se retko otvoreno izražava, jeste da Sjedinjene Države uđu u rat“, kaže publicista za „The American Conservative“.
[adsenseyu1]
Autor podseća, kako je prošlog novembra ukrajinski predsednik Zelenski, pokušao da uvuče SAD u vojni sukob sa Rusijom, tvrdeći da je ruska raketa pogodila Poljsku, iako je u stvari bila ukrajinska. Prema njegovim rečima, akcije Zelenskog su oživele zaboravljenu zabrinutost u svetu i Americi o potencijalnoj nuklearnoj eskalaciji.
Svesna svoje slabosti da se suprotstavi Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima konvencionalnim oružjem, Rusija je postavila svoj nuklearni prag niži od praga zapadnih sila. Autor citira Valerija Akimenka iz Centra za istraživanje konflikata:
„Neslaganje oko preciznog praga za rusku upotrebu nuklearnog oružja, rizikuje da zamagli ključnu tačku- da je taj prag mnogo niži od praga zapadnih nuklearnih sila. Prihvatanje mogućnosti nuklearnog rata prožima rusku vojnu teoriju i praksu.
Dag Bendou priznaje, da je rusku invaziju na Ukrajinu, iako „neodbranjivu“, isprovocirao Zapad.
„Saveznici [NATO] su bezobzirno nastojali da obezbede vojnu nadmoć sve do granica Rusije. Ako bi se Moskva ponašala na sličan način, šireći neprijateljski savez i promovišući promenu režima na zapadnoj hemisferi, Sjedinjene Države bi odgovorile agresivnim, čak i provokativnim akcijama.
Za Putinovu vladu, trenutni sukob je egzistencijalan, što znači da je Rusija spremna da troši mnogo više i rizikuje mnogo više od Vašingtona, za koji su sukob, a posebno detalji kao što su konačne teritorijalne granice, u najboljem slučaju sporedna pitanja“, piše autor.
Istovremeno napominje, da Moskva na akcije SAD reaguje krajnje oprezno. Rusija ne koristi sveobuhvatnu ratnu taktiku u Ukrajini, i ne napada konvoje oružja van Ukrajine. Što je najvažnije, Moskva nije upotrebila nuklearno oružje protiv Ukrajine – ni taktičko ni strateško.
Međutim, u SAD to se doživljava kao pokazatelj slabosti Moskve. Otuda i stalni zahtevi iz Vašingtona da se ne obraća pažnja na ruski „blef”, i da se okrene isporuci oružja Ukrajini.
Autor citira Oliviju Jančik iz Atlantskog saveta:
„Ukoliko se Zapad ne suoči sa Putinovim nuklearnim zastrašivanjem, postoji vrlo realna mogućnost da će on nastaviti da koristi takvu taktiku. Drugi će neminovno nastojati da ga imitiraju. Ovo bi moglo da gurne svet u novu eru međunarodne nestabilnosti dok se zemlje bore da izgrade sopstvena nuklearna sredstva odvraćanja.
Dag Bendou primećuje, da Vašington nikada nije bio nevin subjekat, okružen nuklearnim razbojnicima sa svih strana. Naprotiv, Sjedinjene Države su oduvek koristile nuklearno oružje kao sredstvo ne samo odvraćanja, već i prinude na određeno ponašanje.
„Štaviše, činjenica da je nuklearno oružje najbolje sredstvo odvraćanja od pretnji vodeće svetske konvencionalne sile, koja redovno nameće promene režima da bi povećala svoj politički uticaj i/ili komercijalne prednosti, već stvara značajan podsticaj za njegovo širenje.
Na primer, namere Pjongjanga mogu dobro da kombinuju ofanzivne i defanzivne ciljeve. Međutim, svaki severnokorejski lider koji se oslanja na dobru volju SAD za svoj opstanak bio bi budala.
Kada S. Koreja završi svoje obuzdavanje interkontinentalnim balističkim raketama sposobnim da gađaju američko tlo, Vašington će morati da bude mnogo oprezniji, čak i sa konvencionalnom vojnom intervencijom na Korejskom Poluostrvo“, napominje autor članka.
Bendou smatra, da američki pristalice „snažnog odgovora na pretnje iz Rusije“, nemaju mogućnosti za sprovođenje takvog odgovora. Proširivanje liste sankcija koje imaju ograničen efekat, ili ubeđivanje globalnog juga da prihvati još više rezolucija koje kritikuju Rusiju u UN – Kremlj će se ovome samo smejati.
Preporuke korporacije RAND, objavljene pre 4 godine, ili su posredne i dugoročne prirode, ili su skupe sa sumnjivim učinkom, ili će dodatno zbuniti SAD u odbrani Evrope, ili će (posebno one koje imaju za cilj unutrašnju destabilizaciju Rusije) naterati Putina da preduzme odlučne kontramere.
[adsenseyu4]
Što se tiče američkih „jastrebova“ bez osećaja za meru, kao što je Dejvid Petreus, koji nije uspeo u Avganistanu, predlažući rat punog razmera protiv Rusije koristeći konvencionalno oružje, ili republikanski senator Rodžer Viker, koji je predložio nuklearni udar čak i bez njegove prve upotrebe od strane Rusije, teško je zamisliti kako bi se u takvom slučaju mogao sprečiti krvavi nuklearni rat.
Bendou tvrdi, da rusko nuklearno oružje ima sličan efekat odvraćanja. Pretnje Moskve izgledaju prilično uverljivo, s obzirom na rusku nuklearnu doktrinu.
„Bez sumnje, Putin ne želi da bude viđen kao neko ko nepotrebno koristi nuklearno oružje i to čini u neozbiljne svrhe. Štaviše, on je nesumnjivo svestan, da će njegova vlada morati da plati visoku cenu da bi postala prva zemlja posle Sjedinjenih Država koja će upotrebiti nuklearno oružje.
Međutim, okolnosti podvlače ozbiljnu prirodu ruskih pretnji. Vojni poraz, posebno ako rezultira teritorijalnim gubicima, kao na primer na Krimu, verovatno će se smatrati neopravdano skupim, kako politički tako i lično“, ističe autor.
Bendou je uveren, da je opasno pretpostavljati da je „ruski medved“ zapravo „tigar od papira“. Po njegovom mišljenju, glavni prioritet američke vlade treba da budu američki interesi. Citirajući reči apostola Pavla „sada vidimo kroz staklo mračno“ (1. Kor. 13,12), autor ovu sliku pripisuje Putinovoj spremnosti da upotrebi nuklearno oružje u ratu protiv Ukrajine.
„Ništa u ovom tragičnom sukobu ne garantuje učešće SAD. Vašington treba da izbegava rizik nuklearne konfrontacije po pitanjima koja su od mnogo većeg značaja za Moskvu“, zaključuje publicista.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
