Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) objavio je ovih dana svoju ekonomsku analizu i prognozu za 23 države srednje, istočne i jugoistočne Evrope u periodu 2019. – 2021., a među njima se nalazi i Hrvatska
WIIW upozorava da će zemlje poput Bugarske i Hrvatske do 2045. godine izgubiti najmanje 20 odsto radne snage, što će dugoročno imati izuzetno negativne posledice na razvoj ekonomije u jugoistočnoj Evropi.
“Ovakav gubitak stanovništva nije zabeležen ni u ratu”, istakao je Ričard Grivsen iz WIIW-a i dodao kako su dodatni zabrinjavajući faktori usporavanje nemačke i kineske ekonomije.
[adsenseyu1]
Manja potražnja u Nemačkoj će se naročito negativno odraziti na države poput Mađarske, Poljske i Hrvatske, koje ekonomski zavise od izvoza, što bi u kombinaciji s nedostatkom radne snage moglo proizvesti velike probleme.
Neizbežno usporavanje ekonomskog rasta
Dobar ekonomski rast koji je zabeležen u regiji u 2017. i 2018. godini je već gotov, smatraju u WIIW-u i sada sledi neizbežno usporavanje.
“Sve veći nedostatak radne snage dovodi do povećanja plata, što opet snažno podstiče povećanu ličnu potrošnju. Međutim, to dovodi u pitanje spoljnu kompetitivnost tih ekonomija i podstiče investitore da ulažu drugde.
Dugoročno gledajući, zemlje jugoistočne Evrope suočene su s ogromnim izazovima: demografskim padom kakav nije zabeležen u miru, napadom na nezavisnost i kvalitet institucija, izostankom pripremljenosti za novu digitalnu ekonomiju i niskim nivoima automatizacije u odnosu na konkurente iz Azije, Severne Amerike i zapadne Evrope”, ističe se u studiji WIIW-a.
Hrvatsku ubija iseljavanje mladih i obrazovanih
Hrvatskoj se do 2021. predviđa “umeren ekonomski rast od 2,5 posto”, pretežno utemeljen na turizmu i ličnoj potrošnji. Za postizanje većeg rasta ključno je bolje iskoristiti evropske fondove, smatraju stručnjaci WIIW-a, što znači da ti fondovi dosad – šest godina otkako je Hrvatska ušla u EU – nisu bili dovoljno dobro iskorišćeni.
“Kontinuirano iseljavanje mladih u kombinaciji sa sve starijim stanovništvom postaje značajan faktor ograničavanja rasta”, zaključuje WIIW i dodaje da je vlada kao jedan od svojih ekonomskih prioriteta najavila pristupanje evrozoni.
Kao najveći problem cele istočne i jugoistočne Evrope navodi se “demografski kolaps”, ali i uspon autoritarnih vladara koji dovodi do zarobljavanja institucija koje bi trebalo da budu nezavisne, kao i niski obrazovni standardni i nedovoljni kapaciteti za IT industriju, bez koje nema integracije u globalnu digitalnu ekonomiju.
Za Hrvatsku je sve to itekako problematično, s obzirom na to da su se hiljadu mladih obrazovanih kadrova već odselili u Irsku i Nemačku.
Nedostatak radnika u turizmu
WIIW upozorava političare na vlasti da već sada treba da donose dugoročne mere kojima bi se suprotstavili takvim trendovima jer njihov izostanak znači da će cela jugoistočna Evropa da nastavi ekonomski da zaostaje za ostatkom kontinenta i da će se dovesti u stanje ekonomskog pada.
Predlažu da se više ulaže u automatizaciju, s obzirom na to da zemlje poput Hrvatske već sada nemaju dovoljno radnika kako bi servisirale, na primer, turistički sektor, ali najviše zabrinjava što WIIW ne misli kako se postojeći demografski trendovi mogu preokrenuti u sledećih četvrt veka.
Ističe se i da su Srbija i Severna Makedonija prošle godine ostvarile bolji ekonomski rast u odnosu na 2017. godinu, dok se kao negativni izuzeci navode Bugarska, Rumunija i Hrvatska, koje beleže sve veće disbalanse u robnoj trgovini.
Od članica EU-a WIIW predviđa da bi usporavanje globalne ekonomije moglo najviše da pogodi Rumuniju i Hrvatsku, dok od njih još lošije stoje BiH, Crna Gora, Kosovo, Albanija i Turska, koja uverljivo beleži najgore rezultate u više kategorija.
Crna Gora i Severna Makedonija imaju bolje šanse u novoj digitalnoj ekonomiji od Hrvatske
Hrvatska je i četvrta po starosti stanovništva – starije stanovništvo imaju na istoku i jugoistoku Evrope samo Letonija, Bugarska i Rumunija. WIIW navodi i indeks Svetskog ekonomskog foruma (WEF) koji računa spremnost država za novu digitalnu ekonomiju, a po njemu Hrvatska takođe nije u zavidnoj poziciji.
Manje su spremne tek Ukrajina, Bugarska, Moldavija, Srbija, Albanija i BiH. Treba napomenuti da su Hrvatska i Bugarska članice EU-a, što njihovu nespremnost za digitalnu ekonomiju čini posebno zabrinjavajućom. Crna Gora i Severna Makedonija pak imaju bolje šanse u digitalnoj ekonomiji od Hrvatske.
U svakom slučaju, analiza WIIW-a pokazuje da samohvala vlade Andreja Plenkovića, zbog toga što je jedna rejting agencija podigla hrvatski investicijski rejting, nije ni približno dovoljna da Hrvatsku spasi od dugoročne ekonomske stagnacije, odnosno propadanja.
(index.hr)
