Ukoliko će jedan primerak ruskog, višenamenskog aviona pete generacije Su-57 koštati 31 milion evra, zapadna konkurencija će vrlo teško parirati toj ceni na međunarodnom tržištu naoružanja i vojne opreme. Ovu prognozu je objavila velika nemačka medijska kuća Stern.
Posebna pažnja novinara se fokusirala na činjenicu da Evropa kasni za Rusijom, kada je u pitanju osvajanje tehnologije lovca pete generacije. Kada Su-57 definitivno stupi u naoružanje ruske vojske, evropski analog ove letelice će još biti u stanju projektnog razvoja. Struka smatra da su proizvođači iz EU zaostali u odnosu na SAD i Rusiju (pa i Kinu) kada je u pitanju ova oblast. Po njihovom mišljenju, ovo je posledica političkog diktata Vašingtona, koji je započeo strategiju sprečavanja kupovine ruskog naoružanja kroz otvorene pretnje drugim država da će se naći pod udarom ekonomskih i drugih sankcija, ukoliko ne poštuju njihovu naredbu.
Zapadni mediji prognoziraju da će Rusija proizvesti veliku pometnju na međunardnom tržištu naoružanja i vojne opreme, ukoliko se, u perspektivi, odluči da krene sa eksportom novih aviona pete generacije Su-57. Objavu, koja potkrepljuje ove tvrdnje, objavio je nemački novinski list Stern, a prenosi internet portal RT.
Priču je pokrenula izjava ruskog ministra nauke Denisa Manturova, na velikom sajmu naoružanja i vojne opreme „Armija-2019“. Tada je ruski ministar rekao da je Ministarstvo odbrane RF potpisalo ugovor sa holdingom „Objedinjene avio-proizvodne korporacije“ (OAK) oko nabavke 76 aviona ovog tipa. Pre njega je istu cifru ovih aviona, kojima će se opremiti ruske ZSS, spomenuo i ruski predsednik Vladimir Putin, prilikom sastanka s glavnim ljudima ruske vojne industrije. On je tom prilikom jasno naglasio da je od posebnog interesa preoružavanje tri ruska vazduhoplovna puka avionima nove generacije Su-57. Čitava ova operacija treba da se završi najkasnije do 2028. godine.
Oslanjajući se na podatke iz ruskih medija, koji pišu da će cena jednog lovca pete generacije iznositi 31 milion evra (oko 34 miliona američkih dolara), nemački novinari su došli do zaključka da će ovaj avion napraviti haos na međunarodnom tržištu naoružanja i vojne opreme, jer njegov prvi konkurent (američki lovac pete generacije F-35) košta 85 miliona američkih dolara, ili čak 2,5 puta više.
Pri tome će, kako odgovaraju novinari lista Stern, sličan projekat francusko-nemačkog nevidljivog aviona, tek za desetak godina biti u eksperimentalno-konstruktorskoj fazi razvoja. U tom trenutku će, primera radi, nemačko ratno vazduhoplovstvo u svom naoružanju i dalje imati avione Eurofighter Typhoon, koji pripadaju četvrtoj generaciji i koji će tada biti prilično zastareli u odnosu na vazduhoplovstva vodećih zemalja sveta.
[adsenseyu1]
„Na ovaj način će se, u nekim ne-daj-bože situacijama, našim lovcima Eurofighter Typhoon suprotstaviti ruski avioni Su-57, koji će ih značajno premašivati u tehničkim karakteristikama“, zabrinuto konstatuju nemački novinari.
Napominjemo da nemački novinski list Stern ima tiraž od 740.025 primeraka i da se njegova čitalačka publika sastoji od 7 miliona ljudi. Prema mišljenju vojnih stručnjaka, na stranicama ovog medija se često nađu vrlo popularni i prilično pouzdani tekstovi iz sfere naoružanja i ukupne vojno-političke situacije.
„Među zapadnim vojnim stručnjacima se ovakvo razmišljanje sve češće može čuti, jer je Rusija u stanju da proizvede najsavremenije naoružanje, koje po pojedinačnoj ceni nema konkurenciju na svetskom tržištu“, rekao je u intervjuu za RT šef katedre za politikologiju i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta Andrej Koškin.
Atraktivno tržište
O projektu lovca pete generacije se u bivšem SSSR-u/Rusiji govori još od kraja 80-ih godina prošlog veka. U tom trenutku je sovjetsko ratno vazduhoplovstvo razmišljalo o nasledniku osnovnih lovačkih aviona MiG-29 i Su-27. Međutim, raspad SSSR-a i kasnija katastrofalna socioekonomska kriza doveli su do toga da se ovi planovi odlože na neodređeno vreme.
Ponovna razmatranja konstruisanja lovca pete generacije su započeta početkom prve decenije 21. veka. Projekat razvoja lovca pete generacije je startovao 2001. godine pod okriljem GUP „Suhoj“. Ovaj projekat je nosio ime „perspektivni avionski kompleks frontovske avijacije“ (PAK FA). Nešto kasnije je ovaj projekat preimenovan u T-50, a zatim u Su-57. Za dve godine je napravljena i njegova maketa. Prvi njegov let je realizovan 2010. godine.
Prvi serijski borbeni avion Su-57 će zvanično ući u naoružanje ruskih Vazdušno-svemirskih snaga 2019. godine, a drugi 2020. godine.
Osnovna namena ovog aviona je borba protiv čitavog spektra različitih ciljeva u vazduhu, kopnu i na vodi. On će imati izuzetno malu radarsku reflektivnost-vidljivost zahvaljujući primeni stealth tehnologije.
U prvom trenutku je predviđeno da se ruske ZSS do 2027. godine opreme s najviše 16 aviona Su-57. Međutim, kako je na skupu posvećenom daljem razvoju borbene avijacije objasnio prvi čovek Rusije V. V. Putin, ukupna cena pojedinačnog aviona se u međuvremenu značajno umanjila, što je omogućilo gotovo peterostruko uvećanje inicijalne nabavke.
Tada je predsednik RF najavio da je Ministarstvo odbrane spremno da sa proizvođačima potpiše ugovor za nabavku 76 aviona ovog tipa, koji je i zaključen na nedavno završenom sajmu naoružanja i vojne tehnike „Armija-2019“. Načelnik Glavne uprave za naoružanje ruske vojske general pukovnik Anatolij Guljajev je u intervjuu za ruski medijski portal „Krasnaja zvijezda“ rekao da će ruski avioni Su-57 po svojim parametrima nadmašiti inostrane analoge. Pored toga, oglasio se i zamenik ministra odbrane Aleksej Krivoručko, koji je za ruske medije rekao da se specijalno za ove avione prave protivbrodske rakete nove generacije.
[adsenseyu1]
Iako već postoji određen broj zemalja koje žele da nabave novog ruskog lovca, Moskva ne žuri sa njegovom prodajom. Potpredsednik ruske vlade Jurij Borisov je prošlog meseca rekao da je ovaj avion planiran za izvoz ali tek nakon što uđe u operativno naoružanje ruske vojske. „Prodaja Su-35 ide sasvim dobro, tako da nema potrebe da u ovom trenutku preopterećujemo svoje tržište. Ukoliko bude neophodno, mi ćemo uvek moći da u prodaju ubacimo svoj novi adut“, prenosi njegove reči internet portal Interfax.
Nedavno je britanski internet portal Jane’s objavio tekst, u kom se poziva na izvor iz ruske korporacije „Rosteh“, a u kom je direktor odeljenja za međunarodnu vojnu saradnju i regionalnu politiku Viktor Kladov rekao da će izvozna verzija aviona Su-57 biti predstavljena na sajmu aviona u Dubaiju, koji se održava u novembru ove godine. „Verujemo da će zemlje Bliskog istoka privući pojava eksportne verzije ovog aviona“, rekao je Kladov. Pored zemalja iz ove regije potencijalni kupci najsavremenije ruske vazduhoplovne borbene tehnike su Indija, Kina i Turska.
Viktor Kladov je početkom ove godine rekao da je Nju Delhi pokazao ozbiljan interes za ruski avion pete generacije. Prema rečima predstavnika „Rosteha“, indijskim partnerima bi mogla biti predložena varijanta nastavka kupovine ruskih borbenih aparata 4+ i 4++ generacije ili zajedničkog učestvovanja u razvoju lovca pete generacije. Napominjemo da su još 2007. godine Rusija i Indija potpisale sporazum o još jednom projektu razvoja i proizvodnje višenamensog lovca pete generacije FGFA (Fifth Generation Fighter Aircraft), koji u osnovi predstavlja avion napravljen na bazi ruskog Su-57.
U poslednje vreme i Turska pokazuje pojačan interes za nabavku aviona Su-57. Kako je nedavno izjavio turski ministar spoljnih poslova Mevlut Kavušoglu, ako Vašington prekine ugovor s Ankarom oko isporuke američkih lovaca F-35, njegova zemlja će naći alternativu za ovaj avion. Poslednjim potezima vrha američke administracije Turska je prisiljena da se obrati Rusiji za dalji razvoj ratnog vazduhoplovstva – zaključak je vojnih stručnjaka.
„Politički pritisak“
Prema mišljenju struke, zabrinutost nemačke strane, da će ostati bez vlastitog aviona pete generacije, je sasvim logična i opravdana. Informacije o početku projekta stvaranja perspektivnog borbenog aviona pojavile su se u Berlinu tek 2017. godine. Naime, u maju iste godine su predsednici najmoćnijih država EU (Nemačka i Francuska) potpisali sporazum o zajedničkom razvoju aviona nove generacije.
Danas se u Francuskoj proizvode višenamenski borbeni avion četvrte generacije Dassault Rafale. Kako je već rečeno, nemačko ratno vazduhoplovstvo u svom sastavu poseduje avione Eurofighter Typhoon, koje je proizveo Eurofighter GmbH. Pored SR Nemačke, u ovom programu učestvuju Španija, Veliki Britanija i Italija.
Pojavile su se informacije da svojim projektom Nemačka i Francuska pokušavaju da preskoče lovce pete generacije i uđu direktno u razradu lovca naredne šeste generacije. Međutim, u ovom času, nijedna država ne poseduje avione takve klase, a i sama njegova koncepcija i sposobnosti još nisu dovoljno definisani.
Uprkos tome, nemačko-francuski avio-inženjeri su svom najnovijem projektu dali ambiciozno ime Future Combat Air System, FCAS (Borbeni avio-sistem budućnosti). Ovaj kompleks će, po mišljenju autora projekta, na sebe preuzeti celokupnu mrežu bespilotnih letelica i krstarećih raketa, istovremeno komunicirajući s kopnenim i pomorskim borbenim snagama. Međutim, brojni stručnjaci govore da je ovakvu letelicu moguće očekivati tek za 20-25 godina (najoptimističnije perspektive su vezane za 2040. godinu).
Prema rečima ruskog stručnjaka Andreja Koškina, kašnjenje u realizaciji projekta evropskog lovca pete generacije se ne krije u tehničkoj nesposobnosti najprestižnijih avio-kompanija s prostora EU da naprave ovaj avion, već u organizacijskim problemima. Evropljani rade u kooperaciji, ali još uvek ne dele istu odgovornost. S druge strane, Vašington im stvara dodatne probleme, jer u susretu sa zemljama EU promoviše agresivnu politiku, u nastojanju da vojske ovih zemalja nabavljaju isključivo američku vojnu tehniku, nauštrb razvoja vlastitih borbenih sistema. Sa svojim kolegom se slaže i vojni stručnjak Aleksej Leonkov, smatrajući da je isključivi krivac za nepostojanje evropskog lovca pete generacije politika SAD-a i pritisak za nabavkom njihovog aviona F-35.
Nerešiv rebus: Rusi za daleko manje novca nude borbenu tehniku s moćnijim performansama
U ovom trenutku najveći konkurent ruskog aviona pete generacije Su-57 je američki lovac F-35, kog je proizvela kompanija Lockheed Martin u kooperaciji sa inostranim partnerima SAD-a.
Ogromni troškovi vezani za proizvodnju lovca F-35 su u jednom trenutku zabezeknuli i Donalda Trampa, koji je u predizbornoj kampanji rekao da se razvoj novog lovca pete generacije pretvorio u crnu rupu za američki budžet. Kao rezultat toga, američki vojno-industrijski kompleks je morao da uzmakne prema novim vlastima i delimično umanji konačnu cenu po jednom avionu. Ako je, na primer, u početku svoje proizvodnje jedan F-35 koštao oko 100 miliona američkih dolara po jednom komadu, danas taj isti avion košta 85 miliona dolara. Ovo je za novinare izjavila gospođa Merilin Hjuzon, koja obavlja funkciju generalne direktorke kompanije Lockheed Martin. U junu tekuće godine američki mediji su objavili podatak da je cena po jednom komadu dodatno snižena i da se jedan avion F-35A može kupiti za 81 milion američkih dolara.
Međutim, sve ove cifre nisu ni blizu cene koliko će koštati jedan Su-57 kada se nađe na međunarodnom tržištu naoružanja i vojne tehnike. „Ruska vojna tehnika je daleko jeftinija od američke, dok istovremeno po svojim tehničko-taktičkim sposobnostima nadmašuje svoje inostrane analoge. Tipičan primer je ruski protivazdušni raketni sistem S-400 ‘Trijumf’. Jedan komplet ovog sistema košta oko 500 miliona američkih dolara, dok je, recimo, slična konfiguracija znatno slabijeg sistema Patriot gotovo četverostruko skuplja“, govori Andrej Koškin.
Vašington pokušava da nerešivi raskorak u ceni kompenzuje čitavim setom političkih pritisaka na potencijalne ali i stalne kupce svog naoružanja. Sjedinjene Države su sebi dale za pravo da, protiv država koje se ne podređuju njihovim izričitim zahtevima, uvedu i ekonomske sankcije. Naime, svako ko i pomisli da nabavi vojnu tehniku iz Rusije se već sutra može naći na popisu zemalja kojima su Sjedinjene Države uvele sankcije. Ova mogućnost je ustanovljena donošenjem kontroverznog zakona (CAATSA) iz 2017. godine, po kom SAD ima pravo da preduzme adekvatne mere protiv država koje su njeni neprijatelji, tačnije, koje se ne ponašaju u skladu sa interesima Sjedinjenih Država.
„Pomoću zakona CAATSA Vašington može da kazni sve one države koje budu zaključivale odbrambene ugovore s Moskvom. Dakle, lovački avion Su-57 će kupovati samo one zemlje koje budu imale snage da se odupru američkim sankcijama“, naglašavaju ruski stručnjaci.
Međutim, bez obzira na ove kaznene mere, koje će svakako preduzeti SAD, ruski stručnjaci predviđaju veliki izvozni uspeh aviona Su-57 na svetskom tržištu. Radi se o letelici koja poseduje sve elemente kvalitetnog lovca pete generacije, a koju posebno krasi daleko prihvatljivija cena u odnosu na svoju realnu konkurenciju.
(hr.rbth.com)
