Američka politička strategija za Kosovo koju je nametnula administracija 42. predsednika SAD Bila Klintona, nastala je iz pogrešnih premisa i nije dala pozitivne rezultate, objašnjava u autorskom tekstu u Vašington tajmsu ugledni politički analitičar Majkl Vejler iz Centra za bezbednosnu politiku u Vašingtonu.
Od američke pomoći na Kosovu najvidljivija je statua Bila Klintona koja se uzdiže u obnovljenom bulevaru Bila Klintona, nadomak robne kuće „Hilari“, prenosi Tanjug pisanje Vejlera.
[adsenseyu1]
Obližnji park krasi metalna bista bivše državne sekretarke Medlin Olbrajt, a na obodu Prištine podignuta je američka vojna baza duž autoputa koji nosi ime pokojnog sina američkog potpredsednika Džo Bajdena.
Ulicu u prestonici Kosova dobio je i kongresmen iz Bronksa Eliot Engel, čovek koji predsednika Klintona ubedio da bombarduje Srbe i čiji se lik danas nalazi i na poštanskoj marki, piše Majkl Vejler i konstatuje da ga sve podseća na nekakvu cirkusku predstavu.
„Kosovo je mešavina različitih kultura i religija i biće večiti problem jer, istorijski gledano, nikada nije moglo da se uredi bez neke forme diktature ili vojne okupacije. Tokom ogorčenog sukoba između pretežno muslimanskih Albanaca i pravoslavnih Srba, albanska većina je prisilila većinu Srba hrišćana da pobegnu sa Kosova, a da to nikome u međunarodnoj zajednici nije naročito zasmetalo. Kosovo je potom proglasilo nezavisnost od Srbije“, piše Vejler.
[adsenseyu4]
Američki istraživač i analitičar tvrdi da Kosovo nema gotovo nikakav strateški značaj za SAD jer je malo, nerazvijeno i previše udaljeno od Amerike.
Osim toga, 80 dosto mladih na Kosovu nije zaposleno, a najpoznatiji kosovski izvozni produkt su džihadisti.
Bombardovanje je donelo „pravu“ autonomiju Kosovu, ali bombe nisu bile dovoljne jer je osnovana islamistička, pobunjenička vojna formacija OVK koju je, zahvaljujući Engelovom lobiranju u Kongresu, sponzorisao Spoljnopolitički komitet Predstavničkog doma, navodi se u tekstu.
Ni nakon oružanih sukoba stvari se nisu menjale na bolje i bilo je jasno da je Kosovu potrebna do zuba naoružana bejbisiterka, pa je predsednik Klinton doveo američke trupe da u okviru NATO-a paze na kosovski mir.
[adsenseyu1]
Pozvani su i Rusi da „pomognu“, ali je takva nepromišljena, hibridna saradnja umalo rezultirala vojnom konfrontacijom NATO-a sa Ruskom Federacijom.
Samo osam godina nakon bombardovanja, Kosovo je bez utemeljenja proglasilo nezavisnost od Srbije, a Rusija je iskoristila pogodan trenutak da učvrsti svoje istorijske i političke veze sa Srbijom, piše Vejler.
Danas, Trampova administracija pokušava da izvuče SAD iz kosovskog haosa i da pogura Srbiju ka EU.
„Iako mala, Srbija je značajna geopolitička karika. Povezuje jugoistočnu i centralnu Evropu i delimično čini teritorijalnu tampon zonu prema Mediteranu između crnomorskog regiona u kojem dominiraju Rusija i Turska i centralne Evrope. Ali pristalicama Kosova i reciklerima Klintonove politike sve to ne znači mnogo jer usred pandemije koja je teško pogodila Ameriku nastoje da održe klintonovski status kvo. To će biti moguće dokle god glupi Amerikanci budu nastavili da upumpavaju novac za vojnu podršku jednoj mikro državi koja je per kapita najveći izvoznik islamističkih džihadista na svetu“, zaključuje politički analitičar Majkl Vejler iz Centra za bezbednosnu politiku u Vašingtonu.
(Tanjug)
