Američki predsednik Donald Tramp zapretio je vojnom akcijom protiv Irana, a povod je bio napad dronovima i projektilima na saudijska naftna postrojenja.
Napad je preko noći prepolovio naftni kapacitet te zemlje.
Iako su za napad odgovornost preuzeli iranski saveznici Huti, SAD i Saudijska Arabija za napad su okrivili upravo Iran, prenosi portal Index.
pak, Tramp je na kraju, još jednom, odustao od napada.
Umesto toga, uveo je novi paket sankcija Iranu – „najteže dosad“, kako ih je opisao.
[adsenseyu1]
Kako piše analitičar CNN-a Sem Kili, Trampova odluka da ne napadne Iran bila je pametna i etički ispravna, s obzirom na stratešku pretnju totalnog rata koji je i ograničeni napad mogao izazvati.
Što se napada na saudijska naftna postrojenja tiče, saudijsko ministarstvo obrane predstavilo je dokaze da je napad „nesumnjivo sponzorisao Iran“, kako ostatke dronova i projektila, tako i podatke o smeru iz kojeg su došli – sa severozapada, a ne iz Jemena, koji je jugozapadno od mete.
Zapadne obaveštajne službe došle su do istog zaključka, da Iran stoji iza napada,utvrdili su i britanske, francuske i nemačke vlasti.
Niko nije zvanično optužio Iran da je izvršio napad na Saudijsku Arabiju
Američki državni sekretar Majk Pompeo nazvao je napad „ratnim činom“.
Kako piše Index, iako su obaveštajni izvori navodno rekli svojim vladama da su 100% sigurni u svoje zaključke, niko još nije javno potvrdio da su upravo Iranci izveli napad.
Izostanak takve optužbe verovatno je izazvan željom da ostave otvorena vrata za diplomatiju između Irana i njegovih protivnika i tako izbegnu opasan ratni scenario.
Jer optužiti izravno jednu državu za ovakav drski napad na drugu označilo bi i kraj diplomatije i početak priprema za rat.
Kao što je i kontroverzni saudijski princ prestolonaslednik Muhamed bin Salman upozorio u intervjuu za emisiju „60 minuta“ američke televizije CBS, rat Saudijaca i Iranaca doveo bi do „potpunog kraha svetske privrede“.
„Snabdevanje naftom će se poremetiti i cene će skočiti do nezamislivog nivoa, što u životu nismo videli“, dodao je princ, koji je i sam izložen optužbama za ratne zločine u Jemenu i ubistvo novinara “Vašington Posta” Džamala Kšašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu.
[adsenseyu4]
I iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif upozorio je da bi u slučaju napada na njegovu zemlju izbio „totalni rat“.
A predsednik Irana Hasan Rohani još je u avgustu zapretio da je „rat s Iranom majka svih ratova“.
Iako su svi dosadašnji napadi koji se pripisuju Iranu bili bez ljudskih žrtava, čini se da su bili pažljivo kalibrirani kako bi signalizirali vojne sposobnosti Irana, dok ih u isto vreme ta zemlja poriče.
I izostanak akcije nosi rizik
Odustajanje od vojne akcije nosi za sobom drugu vrstu rizika: da će Iran ovakvo oklevanje, pogotovo u svetlu ranijih iranskih napada na britanske i emiratske tankere i obaranje američkog drona, protumačiti kao slabost Amerike i njenih saveznika.
A to bi onda moglo da ohrabri Iran i, paradoksalno, izazove još veću eskalaciju te Saudijci i Amerikanci ne bi imali izbora i morali bi da odgovore.
Iran verovatno u tom sukobu ne bi bio sam.
Osim svojih vojnih i paravojnih saveznika u regiji – Iraku, Siriji, Libanu, Palestini i Jemenu – Iran bi verovatno mogao da računa i na podršku Rusije, a možda čak i Kine.
Nije slučajnost da ove tri zemlje, od kojih su dve nuklearne sile, planiraju prvu zajedničku pomorsku vežbu u Indijskom okeanu.
Stoga bi u slučaju napada na Iran usledio kompleksni međunarodni rat koji zapadni saveznici jednostavno ne bi mogli da odbiju – a mogli bi lako da ga izgubei, piše CNN-ov analitičar, prenosi hrvtatski portal.
Iran će verovatno prikriti strateške ciljeve za slučaj napada
Kako bi takav sukob izgledao?
Počeo bi kao odmazda na eventualni novi iranski napad.
Koalicija predvođena SAD-om ciljala bi sopstveni privnapad tako da bude bolan za Irance, ali i da sugeriše da je moguća i mnogo jača eskalacija.
[adsenseyu1]
Mete bi bile strukture za kontrolu Korpusa iranske revolucionarne garde (IRGC), protivvazdušna obrana, strateška komunikaciona središta i skladišta oružja.
I gađani, ali i elementi zamrznutog iranskog nuklearnog programa su potencijalne mete.
Iranski protivnapad bio bi dalekosežan.
Šiitske paravojne formacije u Iraku imaju stotine hiljada boraca, odanijih ajatolasima u Teheranu nego središnjoj vladi u Bagdadu.
Iranski protivnapad preko posrednika
Desetine hiljada šiitskih boraca iz libanskog Hezbolaha te iračkih i avganistanskih milicija pod iranskim zapovedništvom, kao i regularnih iranskih vojnika, bore se u Siriji na strani diktatora Bašara al-Asada protiv pobunjenika u severozapadnoj pokrajini Idlib.
Obaveštajni izvori se boje da oni, kao i regularna iranska vojska, mogu da budu poslati da ponovo zauzmu Golansku visoravan koja je od 1967. pod kontrolom Izraela.
Hezbolah na jugu Libana ima čak 130 hiljada projektila usmerenih prema Izraelu i spremnih za novi rat, po izraelskim procenama.
Neki od njih su u stanju da dosegnu i Tel Aviv, a pitanje je koliku će zaštitu Izraelcima pružiti njihova Gvozdena kupola u slučaju takvog masovnog napada, većeg od svih dosadašnjih.
Hezbolah je verni saveznik Irana i gotovo je sigurno da bi se izvršio svaku zapovest Teherana.
Naravno, taj bi sukob bio još katastrofalniji po Liban nego po Izrael, s obzirom na izraelsku vojnu nadmoć.
I iz palestinskog pojasa Gaze mogao bi biti pokrenut novi napad na Izrael.
[adsenseyu4]
A iako je susedni Jordan takođe američki saveznik, više od polovine stanovništva u toj zemlji potomci su palestinskih izbeglica iz današnjeg Izraela.
I oni bi mogli da pokrenu ustanak iz solidarnosti s Libancima i s braćom Palestincima u Gazi.
Blokada Ormuskog moreuza i raketni napadi na naftna polja
Zalivske monarhije, pogotovo one manje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, takođe se boje razornih raketnih napada iz Irana.
Neimenovani zalivski zvaničnik rekao je CNN-u da Iran sa svojim raketnim arsenalom ima „potencijal držati regiju za taoca“.
Jedan pogodak u aerodrom u Dubaiju, na primer, potopio bi do daljnjeg unosni turistički sektor te zemlje.
A tu je i uvek prisutna pretnja iranske blokade prometa naftom kroz strateški Ormuski moreuz.
Kroz njega svoju naftu izvoze i Saudijska Arabija i Emirati, Kuvajt, Bahrein i Katar.
Iransko miniranje tankera prošlih meseci samo je naznaka onoga što bi bio u stanju napraviti na prometnom pravcu kroz koji prolazi gotovo 20% svetske nafte.
Zatvaranje Ormuskog moreuza ili novi napadi na Saudijsku Arabiju i Emirate, odnosno na njihova naftna postrojenja, mogli bi gurnuti cenu barela nafte na 100 ili čak 150 dolara.
A tu je i mogućnost terorističkih napada širom sveta na Amerikance, Izraelce ili njihove saveznike.
Iako su sunitski teroristi poslednjih godina bili daleko aktivniji nego šijitski, Hezbolah i iranski obaveštajci verovatno imaju sposobnosti za takve napade.
Kako je vojni analitičar firme Stratfor Omar Lamrani rekao za portal Vice, Iran ima „ćelije širom sveta“, bilo izravno ili preko Hezbolaha.
Sve su ovo razlozi zašto je alternativa diplomatiji i novom sporazumu s Iranom, koji bi zamenio onaj iz kojeg je SAD lani izašao, katastrofalna.
Sviđalo nam se to ili ne, Iran je u stanju da prouzrokuje ozbiljan haos – u regiji i šire.
