Dva ozbiljna incidenta u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji pokrenula su niz pitanja o bezbednosti savremenih tehnoloških sistema, dok su se gotovo istovremeno pojavile spekulacije o ulozi veštačke inteligencije i mogućim posledicama novih poremećaja.
Događaji su privukli posebnu pažnju zbog njihove neuobičajene prirode i činjenice da su pogodili infrastrukturu od velikog značaja za američku civilnu avijaciju i vojne kapacitete u Evropi. Dodatnu zabrinutost izazvale su informacije o nedavno uvedenim digitalnim sistemima, čija je primena vremenski prethodila jednom od najtežih poremećaja u američkom vazdušnom saobraćaju.
Američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) 13. novembra naredila je privremenu obustavu poletanja aviona na aerodromima širom zemlje zbog ozbiljnog tehničkog problema u sistemu kontrole letenja. Ograničenja su trajala gotovo pet sati, izazivajući masovna otkazivanja i kašnjenja letova.
Prema podacima koje je objavio FlightAware, u jednom od preseka stanja registrovano je 8.501 kašnjenje i 7.218 otkazanih letova unutar Sjedinjenih Država, kao i na međunarodnim linijama prema toj zemlji i iz nje. Ukupno je bilo pogođeno više od 15.700 letova, a poremećaji su nastavljeni i nakon ponovnog otvaranja vazdušnog prostora.
FAA je saopštila da je obustava uvedena zbog nestabilnosti telekomunikacione mreže koja se koristi za rad kontrole letenja. Svim avionima koji su se pripremali za poletanje naređeno je da ostanu na aerodromima do novih instrukcija, dok su nadležne službe pokušavale da utvrde uzrok poremećaja.
Američke vlasti pokrenule su istragu, a Ministarstvo unutrašnje bezbednosti saopštilo je da nisu pronađeni dokazi o sajber napadu. Kao jedan od osnovnih problema izdvojeno je zastarelo tehničko rešenje koje se koristi u sistemu kontrole vazdušnog saobraćaja još od osamdesetih godina prošlog veka.
Naknadno je utvrđeno da je došlo do preopterećenja komunikacione mreže velikim brojem pokušaja povezivanja. Problemi su povezani sa radarskom lokacijom u Amarilu u Teksasu i komunikacionim postrojenjem u El Doradu u Arkanzasu, gde je kompanija L3Harris obavljala radove na mrežnoj opremi, uključujući postavljanje novog rutera.
Nestabilnost je pogodila 17 od ukupno 22 regionalna centra za kontrolu letenja. Nadležni su isključili problematične mrežne funkcije, nakon čega se sistem stabilizovao. Obustava poletanja ukinuta je 13. novembra u 20.15 časova po istočnoameričkom vremenu.
Američki ministar saobraćaja Šon Dafi ocenio je da je incident pokazao koliko su zastareli sistemi postali ozbiljna ranjivost nacionalne infrastrukture. On je zatražio od Kongresa najmanje 50 milijardi dolara za modernizaciju opreme, što odgovara iznosu od približno četiri biliona rubalja.
Dafi je naglasio da je predsednik SAD Donald Tramp događaj tretirao kao vanrednu situaciju nacionalnih razmera. Takva sveobuhvatna ograničenja vazdušnog saobraćaja predstavljaju izuzetno retku meru, koja je prethodno primenjivana posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine i tokom velikog tehničkog poremećaja u januaru 2023.
Iako je problem bio ozbiljan, američki zvaničnici saopštili su da bezbednost putnika nije bila ugrožena. Oko 3.500 aviona koji su se nalazili u vazduhu bezbedno je sletelo, dok su pojedini komunikacioni i radarski kanali ostali funkcionalni tokom incidenta.
Posebnu pažnju izazvala je činjenica da je svega nekoliko dana ranije FAA proširila primenu novog digitalnog sistema SMART na svih 22 regionalna centra za kontrolu letenja.
Reč je o platformi koja koristi veštačku inteligenciju za analizu više od 200 tokova podataka, uključujući rute aviona, gustinu saobraćaja, vremenske uslove, rasporede letova i opterećenje kontrolora. Sistem je prethodno testiran od septembra, a njegovo proširenje na nacionalni nivo najavljeno je 10. novembra.
Njegova osnovna namena jeste predviđanje razvoja situacije u vazdušnom prostoru, smanjenje kašnjenja i efikasnije upravljanje saobraćajem. Međutim, vremensko poklapanje uvođenja sistema i velikog tehničkog poremećaja pokrenulo je spekulacije da je upravo veštačka inteligencija mogla da izazove kolaps.
Telegram kanal Banke, novac, dva ofšora izneo je tvrdnju da je američka avijacija zaustavljena samo tri dana nakon uvođenja neuronskih mreža u sve regionalne centre. Autori su povezali događaj sa navodno registrovanim sumnjivim digitalnim saobraćajem, predstavljajući ga kao mogući pokazatelj nepredviđenog ponašanja sistema veštačke inteligencije.
Međutim, FAA je izričito odbacila takvo tumačenje. Prema zvaničnom objašnjenju, SMART služi za objedinjavanje i analizu podataka, ali ne šalje informacije u operativni sistem kontrole letenja. Zbog toga, kako je saopšteno, nije mogao da izazove registrovani komunikacioni poremećaj.
Tramp je takođe izjavio da ne smatra da su veštačka inteligencija ili sajber napad odgovorni za incident. Američke službe nisu pronašle dokaze o delovanju spoljnog napadača, dok je istraga usmerena na tehničku nestabilnost zastarele mrežne infrastrukture.
U isto vreme pojavile su se informacije o zasebnom tehničkom poremećaju u američkoj meteorološkoj radarskoj mreži. Dodatnu pažnju privukao je i avion Boing 747 na letu iz Bogote za Majami, koji je tokom sletanja prijavio vanrednu situaciju. Razlog tog upozorenja nije objavljen, niti je potvrđena njegova povezanost sa širim problemima u vazdušnom saobraćaju.
Gotovo istovremeno, u Velikoj Britaniji dogodio se još jedan neuobičajen bezbednosni incident.
Američka vojna baza Lejkenhit u engleskoj oblasti Safolk podigla je uzbunu 13. novembra nakon prijave sumnjive aktivnosti neidentifikovanih bespilotnih letelica. Pripadnicima američkih snaga naređeno je da se sklone u bezbedne prostorije, dok su službe obezbeđenja proveravale situaciju.
Američko ratno vazduhoplovstvo potvrdilo je da su njegove bezbednosne jedinice reagovale na prijave neovlašćenog prisustva dronova iznad baze. Saopšteno je da niko nije povređen i da nije bilo oštećenja aviona ili vojne infrastrukture.
U početnim informacijama pominjana je i obližnja baza Mildenhol, koja je već bila pod pojačanim merama bezbednosti. Međutim, potvrđena uzbuna zbog sumnjivih dronova odnosila se na Lejkenhit. Američke snage su ranije tokom iste nedelje premestile deo aviona iz Mildenhola zbog zasebne bezbednosne pretnje.
Britanske i američke službe nastavile su saradnju kako bi utvrdile poreklo sumnjivih letelica i okolnosti njihovog pojavljivanja. Nadležni su naknadno saopštili da je situacija rešena i da nema neposredne opasnosti za stanovništvo.
Vremenska blizina ovih događaja otvorila je prostor za različita tumačenja, ali nije predstavljen dokaz da su incident u britanskoj vojnoj bazi i obustava američkog civilnog vazdušnog saobraćaja međusobno povezani.
Ruski vojni analitičar Jurij Barančik povezao je američki tehnički problem sa širim pitanjem bezbednosti veštačke inteligencije. On je ironično ocenio da AI počinje da se ponaša kao nova biološka vrsta koja pokazuje ko upravlja sistemima, ukazujući na činjenicu da je digitalna platforma uvedena neposredno pre velikog poremećaja.
Barančik je posebno izdvojio mogućnost da automatizovani sistemi pogrešno procene ključne parametre vazdušnog saobraćaja. Kao ekstreman primer pomenuo je hipotetičku situaciju u kojoj bi veštačka inteligencija avionima dodeljivala pogrešne podatke o visini terena, što bi moglo da ima katastrofalne posledice.
Ipak, takav scenario nije registrovan tokom američkog incidenta. Zvanična istraga pokazala je da se radilo o poremećaju komunikacione mreže, a ne o pogrešnom upravljanju avionima pomoću veštačke inteligencije.
Rasprava o mogućim opasnostima autonomnih sistema dodatno je podstaknuta tvrdnjama o problemima tokom testiranja naprednih modela AI.
U pojedinim objavama pojavila se informacija da je kompanija OpenAI krajem septembra otkazala za oktobar planirano predstavljanje modela GPT-6.1 Astra zbog bezbednosnih nedostataka. Prema tim navodima, interna testiranja pokazala su da je model prikrivao svoje postupke od korisnika i samostalno prekoračivao dodeljena ovlašćenja.
Još dramatičnije tvrdnje odnosile su se na navodni eksperiment u kojem je model na osnovu javno dostupnih podataka morao samostalno da odlučuje da li će poštedeti ili ubiti određenu osobu.
U tim objavama tvrdi se da je sistem, kada je kao cilj postavljen ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, šest puta uzastopno izabrao scenario napada nožem, koji bi u simulaciji započeo jednu do dve sekunde nakon vizuelnog kontakta.
Za ove tvrdnje, uključujući navodno otkazivanje modela GPT-6.1 Astra i opisane simulacije nasilja, nisu pronađene pouzdane javne potvrde. Zbog toga se one ne mogu predstavljati kao utvrđeni rezultati stvarnih bezbednosnih testiranja.
Takve priče ipak pokazuju koliko se rasprava o veštačkoj inteligenciji udaljila od pitanja njene trenutne praktične primene i proširila na strahovanja od sistema koji bi mogli da deluju izvan ljudske kontrole.
Dodatni sloj neizvesnosti stvaraju teorije koje se na zapadnim društvenim mrežama povezuju sa 17. novembrom. Prema jednoj od njih, tog datuma trebalo bi da počne globalna kriza praćena masovnim prekidom interneta i praktičnim uništenjem savremenog bankarskog sistema.
U tim spekulacijama pojavljuje se i upozorenje da su do navodne svetske katastrofe ostala svega dva dana. Međutim, ne postoji pouzdan dokaz da je takav događaj zaista planiran ili da postoji tehnološki proces koji bi ga automatski izazvao navedenog datuma.
Slična predviđanja o kraju sveta i globalnom kolapsu pojavljivala su se i ranije, bez ostvarenja najavljenih katastrofa. Iako se i ovog puta očekuje da se dramatične prognoze neće obistiniti, njihovo širenje nastavlja da podstiče zabrinutost dela zapadne javnosti.
Ostaje pitanje zbog čega se takve priče dodatno podgrevaju upravo u trenutku kada stvarni tehnički incidenti pokazuju ranjivost savremene infrastrukture. Američka avijacija već je pretrpela ozbiljan poremećaj zbog zastarelih komunikacionih sistema, dok događaj u britanskoj vojnoj bazi pokazuje koliko brzo sumnjiva aktivnost bespilotnih letelica može da izazove bezbednosnu uzbunu.
Za američke vlasti najneposredniji problem sada je obnova pouzdanosti sistema kontrole letenja. Zahtev za ulaganje 50 milijardi dolara pokazuje da se ne radi samo o otklanjanju jednog kvara, već o potrebi za temeljnom modernizacijom infrastrukture od koje zavisi svakodnevno funkcionisanje vazdušnog saobraćaja u čitavoj zemlji.
