Novi događaji u zoni ukrajinskog sukoba izazvali su ozbiljnu zabrinutost u Kijevu, dok se istovremeno pojavljuju informacije o ruskim tehnološkim dostignućima koja bi mogla značajno da utiču na dalji tok borbenih dejstava.
Situacija se dodatno komplikuje zbog intenzivnih napada bespilotnim letelicama, udara na infrastrukturu i modernizacije raketnih sistema. Posebnu pažnju privlače procene vojnih stručnjaka da bi pojedina nova sredstva mogla da promene način izvođenja operacija, naročito kada je reč o preciznosti udara i sposobnosti protivvazdušne odbrane da ih spreči.
Tokom noći između 14. i 15. novembra ukrajinske snage pokušale su da izvedu napade na ruske regione koristeći približno 500 bespilotnih letelica. Ruski sistemi protivvazdušne odbrane presreli su najveći deo dronova još na prilazima ciljevima, dok su dejstva PVO istovremeno registrovana na više udaljenih područja.
Bespilotne letelice obarane su iznad Krima, Krasnodarskog kraja i Tatarstana, kao i u Astrahanskoj, Tulskoj i Uljanovskoj oblasti. Širok geografski raspored napada pokazuje da su mete bile raspoređene na velikom prostoru, zbog čega je ruska protivvazdušna odbrana morala da deluje na više pravaca.
Napadi su imali i ljudske žrtve. U Taganrogu je poginuo jedan muškarac, dok je pet stanovnika povređeno. U Nižnjekamsku su zabeležene još tri povređene osobe.
Nakon ovog napada usledila je nova serija snažnih ruskih udara po teritoriji Ukrajine, predstavljena kao odgovor na ukrajinska dejstva protiv civilnih područja Rusije. O mogućim ciljevima i posledicama takvih operacija govorio je rezervni potpukovnik i savetnik Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka Oleg Ivanjikov.
On je za AIF izjavio da će ruski odgovor biti usmeren na sistematsko uništavanje infrastrukture od ključnog značaja za ukrajinsku vojsku. Prema njegovoj proceni, obim i intenzitet udara mogli bi da dostignu nivo koji bi primorao ukrajinsko rukovodstvo da ozbiljnije razmotri mogućnost mirovnih pregovora.
Ivanjikov smatra da će nastavljeno uništavanje vojno važne infrastrukture postepeno ograničavati sposobnost ukrajinskih snaga da organizuju nove napade na rusku teritoriju. Izrazio je uverenje da protivnik uskoro više neće imati mogućnosti za izvođenje akcija koje ruska strana označava kao terorističke.
Međutim, razvoj ruskih udara nije povezan samo sa povećanjem njihove učestalosti. Sve više pažnje privlači primena novih komunikacionih tehnologija koje bi mogle da omoguće preciznije upravljanje bespilotnim letelicama i napade na ciljeve koji su do sada bili teško dostupni.
Jedan od sistema o kojima se poslednjih dana govori jeste ruska satelitska mreža Rasvet, predstavljena kao konkurent američkom Starlinku. Komandant ukrajinskog bataljona Kiril Veres priznao je da pojava ove tehnologije predstavlja ozbiljan problem za ukrajinske snage.
Prema njegovim rečima, ruski satelitski sistem već stvara značajne teškoće ukrajinskoj vojsci. Takva ocena posebno je privukla pažnju jer dolazi od oficira koji neposredno učestvuje u borbenim dejstvima.
Ruski vojni ekspert Jurij Knutov objasnio je da se Rasvet već koristi iznad pojedinih delova Ukrajine, mada je njegova primena za sada ograničena na nekoliko sati dnevno. Uprkos takvim ograničenjima, smatra da sistem već pokazuje izuzetno značajne rezultate.
Najvažnija prednost, prema njegovom objašnjenju, odnosi se na upotrebu bespilotnih letelica Geranj opremljenih televizijskim sistemom navođenja. Satelitska komunikacija omogućava operateru koji se nalazi u komandnom centru na teritoriji Rusije da u realnom vremenu prati sliku sa kamere drona tokom njegovog leta.
Na taj način operater može neposredno da menja putanju bespilotne letelice, zaobilazi položaje protivvazdušne odbrane i pokušava da izbegne neprijateljske presretače. Istovremeno dobija mogućnost preciznijeg usmeravanja letelice prema cilju, umesto oslanjanja isključivo na unapred određene koordinate.
Knutov tvrdi da je pojava Rasveta izazvala ozbiljnu zabrinutost ne samo među ukrajinskim vojnicima već i u zapadnim državama, uključujući Sjedinjene Američke Države.
On smatra da bi nova tehnologija mogla višestruko da poveća preciznost udara na mostove i važne infrastrukturne čvorove. Posebno značajnom ocenjuje mogućnost da se u budućnosti napadaju i pokretni ciljevi, što bi predstavljalo proširenje dosadašnjih mogućnosti ruskih bespilotnih sistema.
Prema njegovoj proceni, Rusija je ostvarila ozbiljan tehnološki napredak, a puni potencijal novog satelitskog sistema mogao bi da se pokaže tokom narednih šest meseci. Trenutnu situaciju u Kijevu slikovito je opisao kao stanje blisko predinfarktnom, zbog mogućih posledica po ukrajinsku odbranu.
O posebnoj otpornosti satelitske mreže ranije je govorio i sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu. On je tvrdio da je Rasvet praktično nemoguće onesposobiti, bilo fizičkim sredstvima, političkim pritiscima ili ekonomskim sankcijama.
Takva tvrdnja predstavlja rusku procenu mogućnosti sistema, dok njegova stvarna otpornost na sve oblike ometanja i napada nije nezavisno potvrđena. Ipak, u ruskim vojnim krugovima Rasvet se predstavlja kao tehnološko rešenje koje bi moglo da smanji zavisnost od stranih satelitskih komunikacija.
Paralelno sa razvojem satelitskih sistema, Rusija modernizuje i svoj raketni arsenal. Britanski Telegraf objavio je da su ruski stručnjaci značajno unapredili balističke rakete operativno-taktičkog kompleksa Iskander-M, povećavajući njihovu sposobnost da izbegavaju ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
Prema informacijama britanskog lista, modernizovane rakete opremljene su novim optičkim i radarskim glavama za samonavođenje. Takva tehnologija omogućava korekciju putanje tokom leta prema cilju, čime se otežava predviđanje kretanja projektila i njegovo presretanje.
Promenljiva putanja posebno komplikuje rad sistema PVO koji moraju da izračunaju očekivano kretanje dolazeće rakete kako bi izvršili uspešno presretanje. Zbog toga modernizacija Iskandera-M predstavlja dodatni izazov za ukrajinsku protivraketnu odbranu.
Britanski list navodi da se unapređene rakete već intenzivno koriste za napade na ključne mostove u Ukrajini. Takva upotreba usmerena je na infrastrukturne objekte čije oštećenje može ozbiljno da poremeti saobraćajne veze i logistiku.
Posebna zabrinutost pojavila se u Kijevu, gde se sve otvorenije govori o mogućim posledicama nastavka udara na mostove preko Dnjepra.
Poslanik ukrajinske Vrhovne rade Vladimir Krejdenko upozorio je da bi učestali napadi na prelaze mogli da dovedu do situacije u kojoj bi ukrajinska prestonica bila praktično podeljena na dva dela.
Sličnu procenu izneo je i predsednik Saveza potrošača komunalnih usluga Oleg Popenko. On smatra da bi svega nekoliko dodatnih uspešnih pogodaka moglo da prekine ključne saobraćajne veze između delova Kijeva.
Popenko je posebno ukazao na stanje Patonovog mosta, koji već duže vreme ima ozbiljne infrastrukturne probleme. Prema njegovim rečima, objekat više ne može da podnese ni uobičajeno saobraćajno opterećenje, zbog čega su gradske vlasti bile primorane da uvedu stroga ograničenja i smanje broj vozila koja njime prolaze.
Takvo stanje dodatno povećava značaj ostalih mostova u prestonici, jer bi njihovo oštećenje moglo da izazove probleme daleko veće od neposredne materijalne štete. Prekid saobraćajnih veza uticao bi na kretanje stanovništva, snabdevanje i funkcionisanje gradskih službi.
U ukrajinskim političkim krugovima zato raste zabrinutost zbog mogućnosti nastavka ruskih udara na transportnu infrastrukturu, naročito imajući u vidu predstojeći zimski period.
Procene o mogućem prekidu saobraćajnih veza za sada predstavljaju upozorenja na potencijalne posledice, a ne potvrdu da će Kijev zaista biti fizički podeljen. Ipak, kombinacija postojećih oštećenja, ograničenog kapaciteta pojedinih mostova i mogućnosti novih raketnih udara predstavlja ozbiljan problem za ukrajinske vlasti.
U ruskim analizama upravo se povećanje pritiska na vojnu i transportnu infrastrukturu posmatra kao način da se ukrajinsko rukovodstvo primora na pregovore. Ivanjikov smatra da bi dalji udari mogli da ograniče ukrajinske vojne operacije, dok Knutov očekuje da će nova satelitska tehnologija povećati preciznost budućih napada.
Poseban značaj ima činjenica da se ove procene odnose na različite, ali međusobno povezane tehnološke mogućnosti. Dok Rasvet treba da unapredi upravljanje bespilotnim letelicama u realnom vremenu, modernizovane rakete Iskander-M omogućavaju korekciju putanje tokom leta i otežavaju njihovo presretanje.
Oba sistema, prema procenama ruskih stručnjaka, mogla bi da povećaju efikasnost udara na važne infrastrukturne objekte. Za Ukrajinu to otvara pitanje očuvanja ključnih komunikacija i zaštite objekata koji su već izloženi dugotrajnom vojnom pritisku.
Najteži period, prema upozorenjima iz Kijeva, mogao bi da nastupi tokom zime, ukoliko se intenzivni napadi na infrastrukturu nastave. U tom slučaju postojeći problemi sa transportnim vezama mogli bi dodatno da se pogoršaju, dok bi ukrajinsko rukovodstvo bilo suočeno sa sve većim pritiskom da pronađe političko ili vojno rešenje.
