Studenti u blokadi predstavili su ekonomski program koji predviđa velike promene u upravljanju državnim novcem, javnim preduzećima, poreskom sistemu i finansiranju privrede.
Predložene mere obuhvataju i preispitivanje dosadašnjih pravila za velike državne projekte, uz drugačiji odnos prema investitorima, zaposlenima i građanima.
U programu Studentske liste za privredu i finansije naglašava se da ekonomska politika mora da podstiče domaću proizvodnju, inovacije i stabilna radna mesta, umesto da pogoduje privilegovanim i politički povezanim pojedincima.
Studenti poručuju da žele predvidive uslove poslovanja, pravednije oporezivanje i privredu u kojoj građani mogu dostojanstveno da žive od svog rada.
Jedna od najvažnijih promena odnosi se na državne ugovore. Svaki ugovor koji država potpiše biće dostupan javnosti, dok će Portal javnih nabavki objavljivati kompletne ugovore, uključujući cene i način bodovanja ponuđača.
Nabavke sa samo jednom ponudom ili velikim aneksima biće posebno označene i prosleđene Budžetskoj inspekciji. Takva oznaka neće automatski značiti nepravilnost, već obaveznu proveru. Izvođači koji prekrše ugovorne obaveze biće stavljeni na crnu listu na tri godine.
Za javne radove biće uveden nacionalni cenovnik, dok će za lekove, informacionu opremu, vozila i gorivo važiti referentne cene. One neće predstavljati maksimalno dozvoljene iznose, ali će svako prekoračenje zahtevati preispitivanje ugovora. Ukoliko dogovor ne bude postignut, ugovor će biti raskinut. Cilj je sprečavanje situacija u kojima autoputevi i drugi javni projekti višestruko premašuju realnu cenu.
Posebna pažnja posvećena je projektima Beograd na vodi, EKSPO 2027 i linijskoj infrastrukturi. Zakoni doneti za njihovu realizaciju proći će reviziju, nakon koje će biti predloženo ukidanje, izmena ili usklađivanje sa opštim propisima. Svaka mogućnost biće razmatrana uz procenu rizika od arbitražnih postupaka.
Novi veliki projekti ugovaraće se prema Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima, bez posebnih zakona koji omogućavaju odstupanje od redovnih procedura. Za postojeće investicije Državna revizorska institucija i nezavisni tehnički revizor utvrđivaće stvarne troškove i buduće obaveze. O nastavku, izmeni ili obustavljanju projekata odlučivaće se na osnovu izveštaja nezavisne Komisije za reviziju kapitalnih investicija.
Ratifikovani međunarodni sporazumi neće se jednostrano menjati, ali će pregovori biti pokrenuti gde god je to moguće. Domaći zakoni, odluke i dozvole moći će da se menjaju redovnim zakonodavnim postupkom. Istovremeno će prestati praksa donošenja posebnih zakona za pojedinačne projekte bez vremenskog ograničenja.
Potpuna transparentnost predviđena je i kod državnog zaduživanja. Za svaki kredit biće objavljeni iznos, namena, cena zaduživanja i rok otplate. Kod nasleđenih ugovora javnosti će biti dostupno sve što zakon dozvoljava, dok novi ugovori neće sadržati klauzule o tajnosti cene. Pre svakog velikog zaduživanja država će morati da uporedi najmanje dva alternativna načina finansiranja.
Promene se odnose i na kontrolu budžeta. Tekuća budžetska rezerva biće ograničena na dva odsto prihoda i koristiće se isključivo za nepredviđene okolnosti, a ne za unapred poznate troškove ili redovno finansiranje udruženja, verskih zajednica, sportskih klubova i lokalnih samouprava. Svaka odluka o korišćenju rezerve moraće da bude objavljena u roku od osam dana, uz ime korisnika, iznos i obrazloženje.
Fiskalni savet će pre odluke Vlade procenjivati rizike državnih garancija, javno-privatnih partnerstava i velikih kapitalnih projekata. Vlada će biti obavezna da na njegovo mišljenje pisano odgovori, bez obzira na to da li je ocena pozitivna ili negativna.
Poreska uprava će inspekcijske kontrole određivati na osnovu elektronske analize rizika, umesto prema slobodnoj proceni službenika. Preduzeća koja zakonito posluju i uredno dostavljaju podatke biće ređe kontrolisana. Svaka vanredna kontrola mimo tog sistema zahtevaće pisano obrazloženje i podatak o tome ko ju je naložio. Direktor Poreske uprave biraće se javnim konkursom na pet godina.
Komisija za zaštitu konkurencije prethodno će ocenjivati propise koji uvode posebna prava, ograničavaju pristup delatnostima, regulišu cene ili predviđaju državnu pomoć. Tokom prve godine biće sprovedene sektorske analize telekomunikacija, maloprodaje hrane, energenata i osiguranja.
Studentska lista predviđa i drugačije korišćenje trajno oduzete imovine. Prihodi će se uplaćivati na poseban račun, a najmanje 30 odsto biće zakonski namenjeno lečenju, talentovanoj deci, nauci i socijalnoj zaštiti. Ostatak će se usmeravati u investicije, umesto u pokrivanje budžetskih manjkova. Sva oduzeta imovina biće evidentirana u javnom registru koji će Državna revizorska institucija kontrolisati svake godine.
Kada je reč o javnim preduzećima, program odbacuje nepotrebnu i prisilnu privatizaciju. Strateški važna preduzeća ostaće u državnom vlasništvu, a strategiju upravljanja državnom imovinom usvajaće Skupština, umesto Vlade.
Zakonom će biti određena preduzeća u kojima državni udeo ne sme da padne ispod postojećeg nivoa, kao i ona u kojima mora ostati najmanje 51 odsto. Dokapitalizacija bez očuvanja proporcionalnog državnog udela, kao i koncesije i iznajmljivanje osnovnih sredstava na period duži od deset godina, tretiraće se kao smanjenje državnog vlasništva.
Pretvaranje javnih preduzeća u akcionarska društva neće samo po sebi značiti privatizaciju. Dugoročno je predviđena mogućnost ustavne zaštite strateških resursa i preduzeća čija prodaja nije dozvoljena, po uzoru na pojedine članice Evropske unije.
Svi mandati direktora, vršilaca dužnosti i članova nadzornih odbora izabranih prema starim propisima, na republičkom i lokalnom nivou, prestaće najkasnije 12 meseci od stupanja novog zakona na snagu. Kriterijumi za imenovanja biće usklađeni sa strožim odredbama novog zakona o društvima kapitala, dok će postavljanje vršilaca dužnosti biti otežano.
Državna preduzeća preći će na dvodomni sistem upravljanja. Država će zadržati kontrolu nad strateškim odlukama preko skupštine akcionara, ali će direktore birati nadzorni odbori. Njihovi članovi dolaziće sa javne nacionalne liste stručnjaka koji su položili državni ispit, nemaju sukob interesa i potpisali su izjavu o nezavisnosti od političkih stranaka. Komisiju za izbor formiraće Narodna banka Srbije i Agencija za sprečavanje korupcije.
Javno zemljište i objekti prodavaće se ili izdavati po pravilu isključivo po tržišnoj vrednosti i kroz javni postupak. Zakup izvan javnog sektora biće vremenski ograničen, a neobjavljeni ugovori neće proizvoditi pravno dejstvo.
Značajne promene planirane su i u poreskoj politici. Polazi se od ocene da najsiromašniji građani snose nesrazmerno veliko poresko opterećenje zbog akciza koje zavise od količine kupljene robe, a ne od prihoda domaćinstva.
Umesto smanjenja akciza, koje bi prema programu moglo negativno da utiče na navike stanovništva, predviđa se manje oporezivanje rada i veće opterećenje velike imovine. Porez na dohodak postaće progresivniji, sa više poreskih razreda koji će se primenjivati neposredno na mesečne zarade. Postojeći godišnji porez biće ukinut.
Neoporezivi deo zarade povećaće se sa 23 na 35 odsto prosečne plate, čime će građani sa nižim primanjima plaćati proporcionalno manje.
Porez na imovinu obračunavaće se na osnovu ukupne vrednosti svih nekretnina jednog vlasnika, bez promene samih poreskih stopa. Vlasnici više stanova plaćaće veće iznose, dok će gradovi moći da uvedu dodatni porez na stanove koji su prazni duže od godinu dana.
Prihod od poreza na imovinu ostaće lokalnim samoupravama. Zbirni obračun vodiće Poreska uprava, a poseban zakon odrediće raspodelu prihoda između opština, uz zaštitu njihovih dosadašnjih prihoda.
Povećaće se i poreske stope na velika nasledstva, ali supružnici, porodični dom i visok neoporezivi iznos po nasledniku biće zaštićeni. Namera nije povećanje budžetskih prihoda, već suzbijanje prikrivanja imovine. Prijavljeno i oporezovano nasledstvo postajaće dokaz zakonitog porekla, dok će imovina koja godinama nije prijavljivana izlaziti na videlo prilikom nasleđivanja.
Jedan od centralnih ekonomskih stavova jeste da je model privlačenja stranih investitora jeftinom radnom snagom iscrpljen. Prema oceni Studentske liste, u Srbiji više nema dovoljno radnika spremnih da za minimalnu zaradu rade u stranim fabrikama, dok konkurentske zemlje nude znatno niže troškove rada. Takav model smatra se demografski neodrživim.
Zbog toga će subvencije po novootvorenom radnom mestu biti ukinute, uz poštovanje već preuzetih obaveza. Podsticaje će ubuduće dobijati projekti koji podižu prosečne zarade iznad utvrđenih pragova.
Ti pragovi biće povezani sa prosečnom platom i podeljeni u četiri nivoa, prema razvijenosti opštine. U siromašnijim sredinama biće niži, ali će i tamo investitori morati da ih premaše. Projekti bez opreme usklađene sa standardima Evropske unije neće dobijati podršku.
Izuzetak će predstavljati devastirane opštine, gde će subvencije po radnom mestu privremeno ostati, uz zakonski određen rok. Obrazloženje je da u takvim sredinama treba sačuvati postojeće i otvoriti svako moguće radno mesto. U razvijenijim područjima isti model smatra se štetnim jer stvara neodržive lance snabdevanja, bez dovoljne dodatne vrednosti i sposobnosti za inovacije.
Nova razvojna politika biće usmerena na domaće inovativne kompanije sposobne da konkurišu na evropskom i svetskom tržištu. Saradnjom univerziteta, naučnih instituta i privatnog sektora podsticaće se razvoj tehnoloških preduzeća koja rastu u Srbiji.
Izdvajanja za istraživanje i razvoj, koja sada iznose približno jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, trebalo bi da budu udvostručena do 2032. godine. Tokom jednog mandata država će izabrati ograničen broj prioritetnih oblasti i u njih usmeravati sredstva, dok će programi bez rezultata biti ugašeni.
Od Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, AOFI, u prvoj polovini mandata biće osnovana Razvojna banka Srbije. Za razliku od fondova, ona će moći da koristi sredstva Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih razvojnih banaka.
Nova institucija kreditiraće privredu isključivo preko poslovnih banaka, bez pojedinačnih naloga Vlade. Kako bi se izbeglo ponavljanje iskustva Razvojne banke Vojvodine, njeno zaduživanje biće zakonski ograničeno na četvorostruku vrednost kapitala.
Biće ojačan i Startap fond za domaće tehnološke kompanije, uz mogućnost finansiranja prihodima od oduzete imovine. Država će obezbeđivati početni kapital i ostati investitor, ali će upravljanje biti povereno profesionalnom menadžmentu. Podrška novim tehnološkim firmama odvijaće se preko univerziteta, Startap fonda i Razvojne banke, umesto kroz klasične subvencije.
U oblasti trgovine, veliki maloprodajni lanci koji pređu zakonom utvrđeni prag prihoda moraće svakodnevno da objavljuju cene proizvoda za svaku prodavnicu, u elektronskom obliku pogodnom za automatsku obradu i poređenje.
Agencija za energetiku i RATEL obezbeđivaće poređenje ponuda električne energije, gasa i telekomunikacionih usluga. Republički zavod za statistiku objavljivaće cenu osnovne potrošačke korpe izraženu brojem radnih sati potrebnih za njenu kupovinu, prema medijalnoj zaradi. Ograničavanje cena biće moguće samo prema unapred propisanim pravilima i na određeno vreme.
Planirano je i uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje. U roku od godinu dana svi propisi koji ograničavaju ulazak u pojedine delatnosti biće ocenjeni prema metodologiji OECD-a. Jednim zakonom ukinuće se kvote i takozvani testovi potrebe, osim kada postoje bezbednosni razlozi. Regulisane profesije više neće samostalno određivati koliko novih članova mogu da prime.
Registar administrativnih postupaka postaće obavezujući i sveobuhvatan. Podatke koje je preduzeće već dostavilo nekom državnom organu druge institucije neće smeti ponovo da traže, već će ih preuzimati iz postojećih registara.
Mikro i mala preduzeća podnosiće jedan godišnji izveštaj preko jedinstvenog portala. Kada postupak ne zahteva stručnu procenu službenika, protek roka bez odluke značiće automatsko odobrenje. Svaka dozvola moraće da prođe proveru opravdanosti njenog postojanja.
U javnom sektoru dosadašnja zabrana zapošljavanja iz člana 27k biće zamenjena maksimalnim brojem zaposlenih za svakog budžetskog korisnika, koji će se utvrđivati Zakonom o budžetu. Broj radnih mesta moraće da omogući ispunjavanje zakonskih minimuma za pojedine javne službe.
U okviru odobrenog broja zaposlenih, radna mesta popunjavaće se javnim konkursima. Udeo pripravnika i probnog rada bez konkursa biće ograničen. Plate u javnom sektoru usklađivaće se jednom godišnje Zakonom o budžetu, umesto odlukama Vlade, uz praćenje rasta zarada izvan javnog sektora. Svaka promena odnosa plata između delatnosti ili uvođenje novih prava zaposlenih moraće da ima zakonsku osnovu i obezbeđeno budžetsko pokriće.
Građani će lične karte i zdravstvene kartice dobijati besplatno, dok će se pasoši i vozačke dozvole naplaćivati samo u visini stvarnih troškova izrade. Za decu, penzionere i osobe sa invaliditetom predviđena su dodatna umanjenja.
Elektronski izvodi, uverenja i registracija preduzetnika neće se naplaćivati. Do 2028. godine svaki postupak pred državom trebalo bi da bude dostupan elektronski, uz zadržavanje šalterskih usluga. Odluke će se donositi automatski kada su svi potrebni podaci već u registrima i ne postoji potreba za pojedinačnom procenom službenika.
U monetarnoj politici predviđen je nastavak postojećeg režima relativno stabilnog dinara i ciljanja inflacije. Studentska lista odbacuje devalvaciju, uz obrazloženje da bi ona kratkoročno pomogla izvozu, ali istovremeno povećala cene i umanjila vrednost štednje.
Režim deviznog kursa utvrđuje Narodna banka Srbije uz saglasnost Vlade, koja bi prema ovom programu podržala nastavak postojećeg sistema i ne bi pokretala njegovu promenu.
Istovremeno se upozorava da stabilnost dinara previše zavisi od priliva stranih investicija, a nedovoljno od domaće štednje. Trenutno je svega 22,5 odsto javnog duga izraženo u dinarima, dok je ostatak vezan za strane valute. Zbog toga svako slabljenje domaće valute automatski povećava vrednost duga iskazanu u dinarima.
Cilj je da se do kraja mandata udeo dinarskog duga poveća na 30 odsto. Građanima će biti ponuđene dinarske štedne obveznice, dok će se garancije i zaduživanja javnih preduzeća ugovarati u domaćoj valuti gde god to tržišni uslovi omogućavaju.
Program Studentske liste tako predviđa očuvanje strateških državnih preduzeća, promenu poreskog opterećenja, zaokret od jeftine radne snage prema inovacijama i znatno strožu kontrolu korišćenja javnih sredstava. Za sprovođenje tih mera predviđene su izmene zakona, novi mehanizmi nadzora i drugačija raspodela nadležnosti između Vlade, Skupštine i nezavisnih institucija.
