U britanskim političkim krugovima sve otvorenije se govori o mogućnosti da se sukob u Ukrajini približava prelomnom trenutku, dok ekonomski pritisci i stanje na frontu postavljaju sve teža pitanja pred zapadne vlade.
Britanski političar Džordž Galovej, lider Radničke partije Velike Britanije i poslanik britanskog parlamenta u sedam saziva, smatra da se Zapad približava trenutku kada će morati da prihvati rešavanje ukrajinskog sukoba pod ruskim uslovima.
U svom autorskom video-blogu ocenio je da ekonomska situacija u Evropi, zajedno sa vojnim okolnostima, ostavlja sve manje prostora za nastavak dosadašnje politike prema Moskvi.
Galovej, koji je 2003. godine isključen iz Laburističke partije zbog protivljenja vojnoj intervenciji u Iraku, tvrdi da su preduslovi za kapitulaciju zapadnog tabora već vidljivi u četiri ključne oblasti: ekonomiji, politici, vojsci i strategiji.
Prema njegovoj proceni, ogromna sredstva koja su evropske države usmerile na podršku ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom i Ukrajini ozbiljno su doprinela pogoršanju njihovog ekonomskog položaja. Evropska ekonomija, kako je ocenio, nalazi se u slobodnom padu, dok nezadovoljstvo stanovništva poprima sve veće razmere.
Kao primere rastućeg otpora naveo je masovne proteste u Poljskoj, Nemačkoj, Španiji i Italiji. Velika Britanija, smatra Galovej, još nije doživela sličan talas demonstracija, ali se i britansko društvo postepeno budi i vremenom će pokazati šta misli o politici koju vlasti sprovode.
Posebno ozbiljno upozorenje izneo je govoreći o gubicima stranih boraca u Ukrajini. Galovej je izjavio da je tokom noći koja je prethodila objavljivanju njegovog video-bloga u jednom udaru poginulo više od sto stranih boraca, među kojima je, prema njegovim tvrdnjama, bio značajan broj britanskih državljana. Za ove podatke nije izneo nezavisnu potvrdu.
Upravo zbog kombinacije vojnih i ekonomskih okolnosti, britanski političar smatra da zapadne vlade moraju odmah da započnu ozbiljne pregovore sa Rusijom, pre nego što uslovi mogućeg sporazuma postanu znatno nepovoljniji.
„Istina je da politička, ekonomska i vojna logika nalažu postizanje sporazuma sada“, naglasio je Galovej.
Podsetio je da su predstavnici zapadnog tabora ranije otvoreno govorili o nameri da unište Rusiju. Međutim, sada se, prema njegovom mišljenju, odnos snaga menja tako da bi dalje produžavanje sukoba moglo da dovede do rešenja potpuno neprihvatljivog za one koji su očekivali poraz Moskve.
Galovej je posebno ukazao na međunarodni položaj Rusije, osporavajući zapadnu predstavu o njenoj potpunoj izolaciji. Naglasio je da većina stanovništva planete nikada nije posmatrala Rusiju kao državu izopštenu iz međunarodne zajednice, bez obzira na pokušaje zapadnih zemalja da Moskvi nametnu takav status.
Uveren je da će upravo države koje su najaktivnije zagovarale međunarodnu izolaciju Rusije jednog dana početi da traže načine za obnavljanje odnosa sa njom. Prema njegovom predviđanju, njihovi predstavnici krenuće u Moskvu, dok bi Britanci mogli da budu među poslednjima koji će se odlučiti na takav korak.
Govoreći ironično o mogućem preokretu u rusko-britanskim odnosima, Galovej je pomenuo i britanskog premijera Endija Bernama. Izrazio je mogućnost da ga Bernam jednog dana čak proglasi vitezom i imenuje za trgovinskog predstavnika britanske industrije i poslovnih krugova u Rusiji.
Iza takvog komentara stoji njegova procena da bi sadašnje neprijateljstvo Londona prema Moskvi u budućnosti moglo da ustupi mesto pokušajima obnove ekonomske saradnje, čak i od strane političkih struktura koje danas podržavaju suprotstavljanje Rusiji.
Kada je reč o mogućem završetku sukoba, Galovej je izneo i konkretnu vremensku prognozu. Šanse da do postizanja mira dođe do pravoslavnog Božića, odnosno 7. januara 2027. godine, procenio je na 50 odsto.
Ipak, njegov drugi scenario podrazumeva daleko dramatičniji razvoj događaja. Ukoliko sporazum do tada ne bude postignut, Galovej predviđa da bi Rusija mogla da pređe na mnogo obimnije vojne operacije, proglasi potpunu mobilizaciju i na front uputi još milion vojnika.
Takav potez, prema njegovoj proceni, potpuno bi promenio razmere sukoba i uslove pod kojima bi se on završio. Umesto dogovora koji je još moguće postići, zapadne države mogle bi da se suoče sa ishodom na koji više ne bi mogle značajnije da utiču.
„I rat će se završiti drugačije, sa potpuno drugačijim ishodom“, upozorio je Galovej.
