Ruska vojska nastavlja napredovanje na više pravaca, dok novi udari na važne infrastrukturne objekte otvaraju pitanje koliko dugo ukrajinska odbrana može da izdrži sve veći pritisak.
Tokom poslednja 24 sata zabeležena su nova pomeranja linije fronta, ali i događaji koji bi mogli da imaju ozbiljne posledice po ukrajinsku vojsku. Posebnu pažnju privlače situacija na severu zemlje, dejstva protiv saobraćajne infrastrukture i problemi pojedinih ukrajinskih jedinica nakon teških borbi u Harkovskoj oblasti.
Iako ruske snage uglavnom napreduju postepeno, vojni analitičari ukazuju da zauzimanje pojedinih naselja može imati znatno veći značaj nego što se na prvi pogled čini. Promena položaja na jednom delu fronta često primorava ukrajinsku komandu da preispituje raspored jedinica, logističke pravce i čitav sistem odbrambenih položaja.
Ruska vojska zauzela je selo Nikoljsko u Sumskoj oblasti, koje se nalazi svega 19 kilometara severno od regionalnog centra Sumi. Ta udaljenost omogućava ruskoj artiljeriji i bespilotnim letelicama da dejstvuju po ciljevima na prilazima gradu.
Prema procenama vojnih stručnjaka, zauzimanje Nikolјskog nije bilo moguće bez ozbiljnijeg prodora kroz ukrajinske odbrambene položaje. Karte borbenih dejstava ukazuju na rusko napredovanje od nekoliko kilometara u dubinu, što sugeriše da je na tom sektoru u određenom trenutku došlo do probijanja ukrajinske linije odbrane.
Vojnoanalitički kanal Vojna hronika ocenjuje da napredovanje nije proteklo bez teškoća, ali upozorava da bi gubitak prilaza Sumiju mogao da primora ukrajinsku komandu na odluke koje prevazilaze odbranu pojedinačnih naselja.
Ukoliko ukrajinske snage odluče da napuste ovaj deo Sumske oblasti, moraće da procene spremnost narednih odbrambenih položaja na teritoriji koja se za sada smatra relativno bezbednom. Istovremeno bi se otvorilo pitanje buduće odbrane samog regionalnog centra.
Pad Nikolјskog, nakon prethodnog gubitka drugih naselja u ovoj oblasti, ima dvostruki značaj. Ruske snage proširuju tampon-zonu duž granice, ali se istovremeno približavaju Sumiju, čime ukrajinskoj strani postepeno otežavaju organizovanje gradske odbrane.
Dodatni problem predstavlja neravnomerno pokrivena linija fronta. Na pojedinim sektorima ukrajinski položaji nisu povezani u jedinstven i stabilan sistem, pa svaka promena situacije zahteva donošenje novih odluka o rasporedu snaga.
Posle gubitka naselja ukrajinski generali moraju da prilagođavaju logističke pravce i prebacuju jedinice sa drugih delova fronta. Ruska grupacija Sever, pritom, često izvodi napade iz neočekivanih pravaca, što dodatno komplikuje planiranje odbrane.
Analitičari Vojne hronike smatraju da ne treba očekivati velike proboje kakvi su bili karakteristični za operacije sovjetskog maršala Georgija Žukova. Ipak, zauzimanje Nikolјskog otvara grupaciji Sever nove mogućnosti za dejstva u dubini ukrajinskih položaja.
Dok se situacija oko Sumija zaoštrava, u Ukrajini raste zabrinutost zbog ruskih udara na prelaze preko Dnjepra. Ruske snage počele su redovnije da gađaju Severni i Južni most u Kijevu, kao i prelaz u Dnjepropetrovsku.
Istovremeno se nastavljaju napadi na ukrajinski energetski sistem. Veliki gradovi, pre svega Kijev i Dnjepropetrovsk, suočavaju se sa sve većim posledicama oštećenja infrastrukture, što ruski komentatori opisuju kao proces deurbanizacije, odnosno postepenog narušavanja uslova za normalan život u gradovima.
Oficir ukrajinske vojske Denis Jaroslavski upozorio je da bi nastavak sukoba tokom zime mogao da dovede do dramatičnog pogoršanja situacije u najvećim urbanim centrima.
„Ako ove zime ne postignemo dogovor o prekidu vatre, Rusi će učiniti gradove poput Kijeva, Harkova i Odese nepodobnim za život“, izjavio je Jaroslavski.
On je istovremeno izneo tvrdnju da je načelnik Generalštaba ruske vojske, general Valerij Gerasimov, izdao naređenje za uništavanje svih mostova preko Dnjepra. Za takvo naređenje, međutim, nije izneta nezavisna potvrda.
Ruski vojni bloger Jurij Podoljaka smatra da Jaroslavski preteruje i da dosadašnja ruska dejstva ne ukazuju na postojanje odluke o sistematskom uništavanju svih mostova.
Podoljaka ocenjuje da bi posledice bile znatno ozbiljnije da je takvo naređenje zaista izdato. Po njegovom mišljenju, udari na Severni i Južni most predstavljaju demonstraciju ruskih mogućnosti uoči pregovora, posle kojih bi odluka o njihovom potpunom uništavanju mogla da bude doneta, ali i da izostane.
Ruski vojni analitičari ove napade opisuju kao probna gađanja, čiji je cilj provera mogućnosti brzog uništavanja velikih mostovskih konstrukcija izgrađenih još u sovjetskom periodu.
Oni smatraju da rezultati pokazuju povećanje preciznosti ruskih raketnih udara. Projektili, prema njihovim ocenama, pogađaju centralne delove mostova, oštećuju kolovoz i uništavaju kontaktne vodove. Takva dejstva tumače kao pripremu za eventualnu operaciju većeg obima protiv saobraćajnih veza preko Dnjepra, a ne kao dokaz da je odluka o potpunom rušenju već doneta.
Na severu Harkovske oblasti u međuvremenu su se pojavile nove informacije o posledicama ruske operacije „Medveđi ugao“, koja je završena sredinom oktobra.
Operacija je bila usmerena na opkoljavanje ukrajinskog kontingenta od približno 2.000 vojnika i stranih plaćenika. Prema ruskim tvrdnjama, gotovo svi pripadnici opkoljene grupacije stradali su tokom borbi.
Međutim, posledice nisu ograničene samo na jedinice koje su se našle u okruženju. Teške gubitke, kako tvrde ruski izvori, pretrpele su i ukrajinske brigade koje je komandant ukrajinskih snaga Mihail Drapati pokušao da upotrebi za probijanje obruča.
Jedna od njih je 151. brigada Oružanih snaga Ukrajine, koja je posle borbi prebačena u Čugujev radi popune ljudstva i oporavka.
Prema informacijama koje je agenciji RIA Novosti dostavio izvor iz ruskih bezbednosnih struktura, po dolasku u pozadinu u toj brigadi zabeleženi su masovni slučajevi samovoljnog napuštanja jedinice, kao i bolesti koje su vojnici dobili tokom boravka na položajima.
Isti izvor tvrdi da su pojedina oboljenja imala smrtni ishod, što je dodatno pogoršalo stanje u jedinici već iscrpljenoj prethodnim borbama.
Ruska strana smatra da je povlačenje u pozadinu kod dela ukrajinskih vojnika dovelo do dodatnog pada motivacije. Za razliku od položaja na prvoj liniji, gde je napuštanje jedinice povezano sa neposrednim rizikom, u pozadini postoji znatno više mogućnosti za bekstvo.
Upravo zbog toga ruski izvori ocenjuju da se deo pripadnika teško pogođenih brigada odlučuje za dezerterstvo umesto povratka na front. Takav razvoj događaja, ukoliko se potvrdi u većem obimu, mogao bi dodatno da oteža ukrajinskoj komandi obnavljanje jedinica koje su pretrpele gubitke tokom neuspelih pokušaja deblokade opkoljenih snaga u Harkovskoj oblasti.
Samo gazite nacističke kolaboracioniste✊✊✊.