Uoči nove runde razgovora o Ukrajini, između Vašingtona, Moskve i evropskih prestonica otvoreno je pitanje koje bi moglo da promeni dosadašnji tok pregovora i odnose snaga na kontinentu.
Američka administracija pokušava da pronađe rešenje koje bi istovremeno zadovoljilo bezbednosne zahteve suprotstavljenih strana, ali se već na početku suočava sa ozbiljnim otporom pojedinih evropskih vlada.
Razgovori koji su prethodnih dana vođeni u Abu Dabiju pokazali su koliko su razlike duboke, ali i da postoji spremnost da se razmotre pitanja koja su godinama bila izvan prihvatljivih pregovaračkih okvira.
Sjedinjene Američke Države zatražile su od Rusije da pripremi predlog novog sporazuma o evropskoj bezbednosti, uključujući konkretne korake koje bi Moskva bila spremna da preduzme radi smanjenja napetosti na kontinentu. Ovu informaciju objavio je američki portal Aksios, pozivajući se na dva izvora upoznata sa pregovorima.
Reč je o značajnoj promeni američkog pristupa. Rusija godinama zahteva sporazum koji bi ograničio dalje širenje NATO-a i smanjio vojno prisustvo Alijanse u istočnoj Evropi. Vašington je takve zahteve ranije odbacivao, dok administracija predsednika Donalda Trampa sada pokazuje spremnost da ih razmotri u okviru šireg dogovora o okončanju sukoba u Ukrajini.
Jedna od glavnih tema pregovora u Abu Dabiju upravo je bila američka inicijativa da se uz sporazum o prekidu sukoba u Ukrajini postigne i dogovor o novoj bezbednosnoj arhitekturi između Rusije i Evrope. Takav pristup podrazumevao bi istovremeno rešavanje ukrajinskog pitanja i dugoročnih bezbednosnih odnosa na evropskom kontinentu.
Prema rečima dvojice izvora upoznatih sa razgovorima, ruska delegacija je početak sukoba u Ukrajini povezala sa činjenicom da bivši američki predsednik Džo Bajden nije odgovorio na Putinovo pismo iz 2021. godine, u kojem je Moskva izložila svoje bezbednosne zabrinutosti.
Američki izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof odgovorili su da se svet od 2021. godine znatno promenio i predložili ruskoj strani da pripremi novi dokument. Od Moskve se sada ne očekuje samo spisak zahteva i bezbednosnih problema, već i predlog takozvanih simetričnih koraka kojima bi Rusija doprinela smanjenju napetosti i uverila evropske države da ih u budućnosti neće napasti.
Kušner je na konferenciji za novinare u sredu objasnio da su ruskoj delegaciji jasno stavili do znanja da evropske zemlje neće prihvatiti razgovor zasnovan isključivo na ruskim zahtevima.
„Rekli smo Rusima: imate svoje želje i strahove, ali ako želite da ih Evropa razmotri sa razumevanjem, morate i vi da ponudite korake za deeskalaciju i druge inicijative“, izjavio je Kušner.
Američka strana istovremeno je postavila još jedan važan uslov. Ukoliko Rusija želi ozbiljne razgovore o budućnosti evropske bezbednosti, moraće da prihvati učešće evropskih predstavnika u narednim rundama mirovnih pregovora o Ukrajini.
Kušner i Vitkof trebalo je u četvrtak da se sastanu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi i ponove zahtev za izradu novog bezbednosnog predloga. Prema rečima jednog američkog zvaničnika, nameravali su i da od Putina zatraže saglasnost za uključivanje evropskih predstavnika u sledeću rundu rusko-ukrajinskih pregovora.
Posle razgovora u Moskvi planiran je njihov odlazak u Dablin, gde je istog dana u večernjim satima predviđen sastanak sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
Pregovori održani u utorak i sredu predstavljali su prvi susret ruskih i ukrajinskih zvaničnika uz američko posredovanje od februara, kada je pregovarački proces prekinut zbog rata u Iranu. Kušner i Vitkof su prethodnih nedelja razgovarali i sa Putinom i sa Zelenskim, čime je proces ponovo pokrenut.
Putin je pristao na nastavak mirovnih pregovora i oslobađanje američkog državljanina Stivena Habarda, koji je u Rusiji bio pritvoren od 2022. godine. Uz to, Vitkof i Kušner su, zajedno sa prvom damom SAD Melanijom Tramp i njenim timom, uspeli da izdejstvuju humanitarno primirje u gradu Aljoški.
Na pregovorima u Abu Dabiju, započetim u utorak, američku posredničku stranu predstavljali su Kušner, Vitkof i komandant Evropske komande američkih oružanih snaga, general Aleksus Grinkevič.
Razgovori su rezultirali dogovorom o razmeni zarobljenika. Kušner i član ukrajinske delegacije David Arahamija ocenili su da bi ona mogla da bude najveća od početka sukoba. Američki i ukrajinski zvaničnici saopštili su da će tačan broj ljudi koji će biti oslobođeni biti utvrđen tokom sastanaka sa Putinom i Zelenskim u četvrtak.
Atmosfera na početku razgovora bila je izrazito napeta. Prema svedočenju jednog od prisutnih izvora, ruski i ukrajinski predstavnici nisu direktno razgovarali devet meseci, pa su obe delegacije došle sa brojnim međusobnim zamerkama. Rasprave su povremeno bile veoma emotivne.
Američki posrednici pokušavali su da smanje napetost objašnjavajući da cilj sastanka nije neposredno rešavanje svih sporova, već priprema mogućih rešenja o kojima bi kasnije odlučivali lideri Rusije i Ukrajine. Kada su obe delegacije izložile svoje stavove, razgovor je postao konstruktivniji.
„Imali smo prilično oštre rasprave“, priznao je Kušner na konferenciji za novinare održanoj u sredu.
Arahamija je potvrdio da je ruska delegacija došla sa čvrstim instrukcijama i da je bilo veoma teško postići bilo kakvu fleksibilnost u njenim stavovima. Ipak, ocenio je da su razgovori na kraju bili produktivni.
Američka i ukrajinska delegacija su pre i posle sastanaka obaveštavale visoke diplomatske predstavnike Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije, Evropske unije i NATO-a o toku pregovora. Time su evropske prestonice bile upoznate sa razgovorima, iako njihovi predstavnici nisu neposredno učestvovali u susretima ruske i ukrajinske delegacije.
Moskva, međutim, i dalje odbija uključivanje evropskih zemalja u direktne mirovne pregovore sa Ukrajinom.
Pomoćnik ruskog predsednika i šef ruske delegacije Vladimir Medinski optužio je rukovodstva pojedinih evropskih država da kolektivno obmanjuju ukrajinski narod i svojim postupcima doprinose masovnom stradanju civila.
„Zato ne razumemo baš najbolje o čemu bismo sa njima mogli da razgovaramo“, izjavio je Medinski nakon pregovora.
Uprkos protivljenju evropskom učešću u mirovnim razgovorima, Medinski je potvrdio da Rusija želi da sporazum o okončanju sukoba obuhvati i mnogo širi dogovor o bezbednosti sa Evropom. Time je ukazao da Moskva ukrajinsku krizu posmatra kao deo znatno većeg problema evropskog bezbednosnog poretka.
„U Ukrajini je samo pukao čir. Lečiti treba ceo organizam, flaster tu neće pomoći“, poručio je Medinski.
Trampova administracija namerava da nastavi pregovore na dva paralelna koloseka. Prvi bi obuhvatio novu arhitekturu evropske bezbednosti, a drugi postizanje mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine.
Ipak, izvor upoznat sa stavom Bele kuće objasnio je da bi sprovođenje bezbednosnih sporazuma moglo da počne tek nakon što strane postignu dogovor o prekidu borbenih dejstava. To znači da bi se o novim evropskim bezbednosnim pravilima moglo pregovarati i pre završetka sukoba, ali njihova primena ne bi prethodila mirovnom dogovoru.
Vašington računa da bi evropske vlade bile spremnije da razmatraju sveobuhvatni sporazum sa Rusijom ukoliko bi dobile mesto za pregovaračkim stolom. Američka procena je da bezbednosna pitanja ne mogu biti odložena, jer obe strane zahtevaju jasne odgovore o budućim garancijama.
„Zelenski neće pristati na sporazum dok ne bude jasno šta je sa bezbednosnim garancijama. Putin takođe želi jasnoću. Zato je ovo pitanje toliko važno“, objasnio je izvor.
Prema njegovim rečima, američka administracija uverila je evropske partnere da neće zaključiti bezbednosni sporazum sa Rusijom bez odobrenja Evropske unije i Ukrajine. Vašington je takođe obećao da Moskva neće dobiti pravo veta na odluke koje se odnose na ova pitanja.
Upravo tu nastaje ozbiljan problem za američku inicijativu. Mnoge evropske vlade sa dubokim nepoverenjem posmatraju Trampov pristup, a diplomate upozoravaju da ideja o novom sporazumu između Rusije i Evrope nailazi na snažan otpor.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je Evropa spremna da razgovara o novoj bezbednosnoj arhitekturi tek nakon završetka sukoba u Ukrajini. Takav stav razlikuje se od američkog plana da pregovori o evropskoj bezbednosti počnu paralelno sa razgovorima o miru.
Očekuje se da će bezbednost biti jedna od centralnih tema samita evropskih lidera u Dablinu krajem nedelje. Evropske vlade tada će morati da razmotre američku inicijativu koja otvara mogućnost razgovora o dugogodišnjim ruskim zahtevima, ali istovremeno pred njih postavlja pitanje pod kojim uslovima su spremne da učestvuju u oblikovanju novog bezbednosnog poretka na kontinentu.
