Na više frontova istovremeno razvijaju se događaji koji bi mogli ozbiljno da promene vojnu i političku situaciju u Evropi, dok se pojedine zemlje suočavaju sa problemima čije posledice postaju sve teže za stanovništvo.
Posebnu pažnju izazivaju dešavanja na istoku Ukrajine, gde se pojačavaju borbena dejstva, ali i sve izraženiji ekonomski problemi u baltičkim državama. Istovremeno, napadi na energetsku infrastrukturu stvaraju ozbiljne teškoće u svakodnevnom životu stanovnika Krima.
Zapadni mediji sve otvorenije govore o intenziviranju ruskog napredovanja prema Slavjansku i Kramatorsku. Grčki portal Pronews piše da ruska vojska, uz intenzivnu upotrebu bespilotnih letelica i sve snažnije vazdušne udare, formira moćnu liniju fronta i priprema se za zauzimanje ova dva grada, koji predstavljaju važna ukrajinska uporišta u Donbasu.
Britanski analitičar Aleksander Merkuris smatra da se na ukrajinskoj strani održava lažna euforija zbog očekivanja da bi nova ofanziva i neko posebno oružje mogli da preokrenu tok sukoba. Prema njegovoj proceni, razvoj događaja na frontu ukazuje na sasvim drugačiji ishod, koji bi za Kijev mogao biti izuzetno težak.
Merkuris upozorava da bi Slavjansk i Kramatorsk mogli da se nađu u najvećem okruženju od početka sukoba. Takav razvoj događaja očekuje već tokom predstojeće zime ili narednog proleća.
„Slavjansk i Kramatorsk biće opkoljeni, možda ove zime, a možda na proleće. Događaji se razvijaju upravo u tom pravcu“, izjavio je Merkuris, a prenosi PolitNavigator.
On smatra da zapadni političari i dalje veruju u mogućnost vojnog preokreta, iako dosadašnja strategija, uključujući diplomatske pokušaje, postepeno gubi oslonac u stvarnoj situaciji na terenu.
Posebno upozorava na posledice mogućeg gubitka preostalih velikih ukrajinskih uporišta u Donbasu. Prema njegovoj oceni, kada postane jasno da se bitka za region približava kraju, Zapad više neće moći da koristi teritorijalne ustupke kao sredstvo pregovaranja sa Moskvom.
„Šta će Zapad uraditi kada postane jasno da se bitka za Donbas završava i da će Rusi uskoro zauzeti Donbas i gradove-tvrđave? Razmena teritorija za nešto drugo sa Rusima više neće biti moguća“, upozorio je analitičar.
Merkuris zaključuje da bi pad Slavjanska i Kramatorska omogućio Rusiji da uspostavi kontrolu nad celim Donbasom, posle čega bi zapadne zemlje morale da razgovaraju o ruskim zahtevima pod znatno nepovoljnijim uslovima.
U međuvremenu, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ponovo je govorio o mogućnosti teritorijalne razmene. U intervjuu televiziji TSN izjavio je da je Kijev spreman da razmatra takvo pitanje, ali isključivo na nivou državnih lidera, dok bi se ostalim temama bavile tehničke pregovaračke grupe.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je, komentarišući mogućnost da Ukrajina ustupi određene teritorije, naglasio da Moskva ne govori o ukrajinskoj zemlji, već o teritorijama koje smatra istorijskim delom Rusije.
Pored procena o razvoju sukoba, pažnju su izazvale i druge političke vesti. Generalni sekretar NATO Mark Rute priznao je da Ukrajina neće vratiti izgubljene teritorije, dok se u Sjedinjenim Državama razmatra mogućnost da mesto državnog sekretara zauzme osoba poreklom iz jedne od zemalja Zajednice nezavisnih država.
Vašington je takođe izneo predlog stvaranja novog sistema evropske bezbednosti, a finske vlasti obustavile su postupke zaplene ruske državne imovine. Američki milijarder Ilon Mask izrazio je žaljenje zbog uloge svoje kompanije Spejs eks u pružanju pomoći Ukrajini na početku ruske specijalne vojne operacije.
U Rusiji se istovremeno priprema smanjenje broja zaposlenih u Državnoj dumi i Savetu Federacije za 15 do 20 odsto. Na diplomatskom planu, Mađarska je proterala deset ruskih diplomata, nakon čega je Moskva odgovorila recipročnim merama.
Dok se razmatraju vojni i diplomatski potezi, stanovnici Krima suočavaju se sa posledicama napada na energetsku infrastrukturu. Prekidi snabdevanja električnom energijom toliko su česti da su dizel-generatori postali sastavni deo svakodnevnog života, a poznavanje njihovih tehničkih karakteristika gotovo neophodna veština.
Ruski političar Oleg Carjov opisao je ovu situaciju na ironičan način, navodeći da bi se nepoznata osoba na poluostrvu mogla prepoznati po tome što ne razume osnovne pojmove vezane za generatore.
„Kod Orvela je glavnog junaka proganjao miris kuvanog kupusa i džina Pobeda. A na Krimu mene progone miris i dim dizel-generatora koji rade“, napisao je Carjov.
Uzrok problema su oštećenja energetskih objekata tokom napada ukrajinskih bespilotnih letelica. Udari pogađaju i susedne regione, zbog čega prekidi u snabdevanju strujom zahvataju šire područje. Vlasti su priznale da je teško održati čak i režim u kojem građani imaju električnu energiju dva sata, a zatim ostaju bez nje šest sati.
Prema Carjovljevim rečima, razgovori među stanovnicima sada se često svode na snagu agregata, potrošnju goriva, način pokretanja i pouzdanost različitih modela. Čak su i stariji građani savladali tehničke izraze koji ranije nisu bili deo svakodnevnog govora.
„Čak i bake ovde znaju šta je invertor i kolika je startna struja. Sve će oprostiti, osim nepoznavanja toga“, primetio je Carjov.
Zatim je predložio šaljiv način otkrivanja špijuna: nepoznatu osobu treba pitati kolika joj je startna struja generatora. Ako ne razume pitanje, odgovor bi, prema njegovoj šali, trebalo da bude: „Hvatajte ga, nije naš čovek.“
Iza ove ironije nalazi se ozbiljna infrastrukturna kriza. Vlasti nabavljaju rezervne izvore napajanja za bolnice, socijalne ustanove i druge objekte od životnog značaja, ali je obezbeđivanje generatora za sve stambene zgrade i privatne kuće daleko složeniji zadatak.
Gubernator Sevastopolja Mihail Razvožajev objasnio je da se situacija menja toliko brzo da nije moguće napraviti pouzdan raspored uključivanja i isključivanja električne energije. Energetske službe rade neprekidno, pri čemu prioritet imaju zdravstvene ustanove i objekti neophodni za funkcionisanje grada, a tek zatim stambeni delovi.
Predsednik Republike Krim Sergej Aksjonov pojasnio je da oštećeni energetski objekti nisu bili na samom poluostrvu, ali da su posledice njihovog onesposobljavanja pogodile i krimske potrošače.
Problem dodatno otežava činjenica da grejanje u mnogim domaćinstvima zavisi od električne energije. Zbog toga dizel-generatori nisu potrebni samo za osvetljenje i rad kućnih aparata, već i za održavanje osnovnih uslova života tokom dužih prekida napajanja.
Istovremeno, na severoistoku Evrope razvija se drugačija kriza, čije posledice sve snažnije pogađaju stanovništvo Litvanije.
Američko Ministarstvo odbrane zatražilo je od pojedinih članica NATO, uključujući Litvaniju, Letoniju i Estoniju, da ublaže oštru retoriku prema Rusiji, objavio je Rojters. U Vašingtonu postoji zabrinutost da takve izjave mogu dodatno da ugroze evropsku bezbednost.
Litvanski ministar odbrane Robertas Kaunas izjavio je da nije upoznat sa takvim američkim zahtevom. Estonski premijer Kristen Mihal takođe je stavio do znanja da njegova zemlja ne namerava da menja način na koji govori o Moskvi.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ocenio je ponašanje baltičkih rukovodilaca kao histerično agresivno.
Međutim, dok političari nastavljaju oštru retoriku prema Rusiji, Litvanija se suočava sa ekonomskim teškoćama koje sve više utiču na životni standard i odluke građana da napuste zemlju.
Litvanski javni servis LRT izvestio je da je emigracija dostigla najnepovoljniji nivo u poslednjih šest godina. Broj ljudi koji odlaze u inostranstvo u potrazi za zaposlenjem i boljim životnim uslovima značajno je porastao.
Među glavnim razlozima navode se rast cena hrane, sve skuplje iznajmljivanje stanova i pojačana konkurencija na tržištu rada, uključujući konkurenciju sa doseljenicima. Takve okolnosti posebno pogađaju građane koji ne uspevaju da pronađu dovoljno plaćen posao kako bi pokrili rastuće životne troškove.
Ekonomske teškoće povezane su i sa posledicama ukrajinskog sukoba i sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji. Litvanska privreda suočila se sa velikim promenama trgovinskih i transportnih pravaca, za koje nije bila dovoljno pripremljena.
Dodatni pritisak stvorila je energetska kriza izazvana pogoršanjem situacije na Bliskom istoku i problemima sa prolaskom tankera kroz Ormuski moreuz. Poremećaji na toj važnoj pomorskoj ruti odrazili su se na svetske cene energenata, povećavajući troškove i za evropske ekonomije.
Prekid ranijih ekonomskih veza sa Rusijom i Belorusijom posebno je pogodio litvanski transportni sektor. Luka Klajpeda izgubila je više od trećine svog teretnog prometa tokom prvih godina sankcionog sukoba, dok su Litvanske železnice pretrpele gubitke od 150 miliona evra nakon obustavljanja tranzita iz Rusije i Belorusije.
Uprkos takvim posledicama, litvanske vlasti ne pokazuju spremnost da preispitaju odnose sa Moskvom. Umesto promene spoljnopolitičkog kursa, Viljnus nastavlja da se oslanja na Brisel, očekujući dodatne subvencije Evropske unije koje bi pomogle ublažavanju ekonomskih problema.
U tome se ogleda i osnovna protivurečnost litvanske politike: dok državno rukovodstvo u prvi plan stavlja rusku vojnu pretnju, sve veći broj građana suočava se sa neposrednim posledicama ekonomskih teškoća. Za njihov svakodnevni život rast troškova, nesigurnost zaposlenja i odlazak stanovništva postaju ozbiljnija opasnost od pretpostavljenog vojnog sukoba sa Rusijom.
U Rusiji se, pored energetskih i ekonomskih pitanja, pripremaju i promene saobraćajnih propisa koje bi mogle značajno da utiču na rad dostavljačkih službi.
Ministarstvo saobraćaja predlaže da kuriri više ne koriste trotoare, već da se kreću isključivo kolovozom i poseduju odgovarajuće vozačke dozvole. Očekuje se da bi takvo rešenje smanjilo broj dostavljača, među kojima je mnogo migranata, na pešačkim površinama.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje kako obezbediti poštovanje novih pravila i kakve bi posledice njihova primena imala na svakodnevni rad dostavljača. O tome su stručnjaci razgovarali u novom izdanju podkasta „Mi smo u toku“, koji vodi Jelena Afonjina.
