Događaji na Zemlji i u svemiru otvorili su pitanje koje bi moglo da promeni način na koji se privatne satelitske mreže koriste u vojnim sukobima, a posledice bi mogle da budu mnogo ozbiljnije nego što se na prvi pogled čini.
Američki milijarder i vlasnik kompanije Spejs iks Ilon Mask u nedelju je objasnio zbog čega je ograničio korišćenje satelitskog sistema Starlink za potrebe ukrajinske vojske. Naglasio je da mreža mora da zadrži civilni karakter, jer sateliti koji se koriste za navođenje udarnih bespilotnih letelica mogu postati legitimne mete uzvratnog napada.
Mask je prethodnog dana priznao da usporavanje Starlinka u Ukrajini nije bilo slučajno, već rezultat njegove svesne odluke. Objasnio je da su Oružane snage Ukrajine prekršile uslove korišćenja sistema upotrebljavajući ga za ofanzivne operacije, zbog čega je kompanija zatvorila mogućnost takve primene.
Podsetio je i da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na društvenim mrežama sam pisao o napadima dronovima uz pomoć Starlinka.
Problemi sa vezom počeli su 14. oktobra, kada su ukrajinski terminali gubili komunikaciju pri brzinama većim od 161 kilometra na čas. Kijev je za ograničenja optuživao Vašington, dok su Bela kuća i Mask tokom narednih nedelju dana odgovornost prebacivali jedni na druge. Vlasnik sistema sada je potvrdio da je ograničenja uveo lično i namerno.
Međutim, razlog njegove zabrinutosti ne odnosi se prvenstveno na Ukrajinu, već na bezbednost čitave satelitske infrastrukture u Zemljinoj orbiti. Mask upozorava da bi uništavanje satelita moglo da pokrene lančanu reakciju sudara, tokom koje bi fragmenti razorenih letelica pogađali druge aparate i stvarali nove oblake krhotina.
Svaki uništeni satelit može da proizvede hiljade delova koji nastavljaju da se kreću velikom brzinom. Ukoliko bi takvi sudari postali učestali, niska Zemljina orbita mogla bi da postane neupotrebljiva za dalji rad satelita. Za Spejs iks to predstavlja neposrednu pretnju poslovanju, budući da kompanija raspolaže sa više od 10.000 satelita, najvećom orbitalnom grupacijom u istoriji.
Upravo bi ta mreža mogla da se nađe među prvim metama ukoliko neka država zaključi da Starlink više nije civilna komunikaciona infrastruktura, već sredstvo neposrednog vojnog delovanja.
Rusija je na takvu mogućnost upozoravala još tokom prve godine sukoba u Ukrajini. Ruski diplomata Konstantin Voroncov izjavio je u oktobru 2022. godine, pred Prvim komitetom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, da zapadni komercijalni sateliti koji se koriste u vojne svrhe predstavljaju kvazicivilnu infrastrukturu i da mogu postati legitimne mete uzvratnih udara.
Zapadne države tada su njegove reči tumačile kao pretnju. Sada vlasnik najveće komercijalne satelitske mreže iznosi praktično isto upozorenje, ukazujući na opasnosti koje nastaju kada se civilni sistemi koriste za izvođenje vojnih napada.
Dok je trajala rasprava između Maska i Kijeva, u orbiti se dogodio incident koji je američki vojni portal Difens njuz opisao kao početak svemirskog rata.
Ruski vojni satelit Kosmos-2612 tokom dve nedelje izvodio je orbitalne manevre, da bi se za vikend 17. i 18. oktobra približio američkom satelitu ICEYE-X36 na udaljenost od svega nekoliko stotina metara.
Kompanija ICEYE, koja posluje u Finskoj i Sjedinjenim Državama, specijalizovana je za radarsko snimanje Zemljine površine. Ukrajinska vojska koristi njene podatke za otkrivanje i identifikovanje ciljeva, ali kompanija ne otkriva koji konkretni sateliti pružaju takve informacije Kijevu.
Posebnu pažnju američkih stručnjaka izazvale su sposobnosti ruskog aparata. Kosmos-2612 pripada kategoriji satelita-inspektora, odnosno letelica koje mogu da sustignu drugi satelit, usklade svoju orbitu sa njegovom i ostanu u njegovoj neposrednoj blizini.
Takvo približavanje omogućava detaljno fotografisanje drugog aparata, proučavanje njegovih tehničkih karakteristika, registrovanje radnih frekvencija i potencijalno presretanje podataka koji se šalju prema Zemlji.
Mogućnosti se, međutim, ne završavaju samo na posmatranju. Satelit koji se nalazi dovoljno blizu drugog aparata mogao bi da ometa njegov radar ili komunikacione kanale, čime bi mu privremeno onemogućio rad. U takvoj situaciji bilo bi izuzetno teško dokazati ko je izazvao smetnje.
Postoje i ozbiljniji scenariji, uključujući onesposobljavanje senzora laserskim zračenjem ili fizički sudar sa ciljanim satelitom. Zbog toga se orbitalni manevri ove vrste posmatraju ne samo kao izviđačke aktivnosti, već i kao demonstracija mogućnosti za onesposobljavanje svemirske infrastrukture.
Američka zabrinutost dodatno je pojačana sećanjem na događaje iz 2020. godine. Tada se ruski satelit Kosmos-2542 približio jednom američkom izviđačkom aparatu, dok je Kosmos-2543, koji se prethodno odvojio od njega, kasnije izbacio objekat velikom brzinom.
Američke svemirske snage ocenile su taj događaj kao ispitivanje protivsatelitskog oružja. Sada je ruski aparat izveo sličan manevar u blizini privatnog satelita kompanije čije podatke koristi ukrajinska vojska.
Reakcija Vašingtona pokazala je koliko je ovakva situacija problematična za američku strategiju u svemiru. Predstavnik Stejt departmenta izjavio je u Ujedinjenim nacijama da ponašanje satelita Kosmos-2612 izgleda kao operacija u kojoj se koristi orbitalno oružje.
Bivši astrofizičar NASA Džonatan Makdauel ocenio je za Difens njuz da do sada nije zabeleženo takvo približavanje aktivnom satelitu drugog vlasnika u niskoj Zemljinoj orbiti bez njegove saglasnosti.
Ipak, do neposrednog napada nije došlo. Kosmos-2612 udaljio se približno 400 kilometara od američkog aparata, ali je ostao na istoj orbitalnoj visini. Američki stručnjaci procenjuju da bi ruski satelit mogao ponovo da smanji rastojanje kad god za to dobije mogućnost.
Moskva je odbacila optužbe. Voroncov je u sredu pred Ujedinjenim nacijama izjavio da aktivnosti ruskog satelita imaju isključivo miroljubiv karakter, dok je zapadne tvrdnje okarakterisao kao apsurdne optužbe.
Iako nije bilo upotrebe oružja, ruski manevar pokazao je koliko sateliti koji pružaju podršku ukrajinskim snagama mogu biti izloženi neposrednom približavanju drugih svemirskih aparata. Rusija je time demonstrirala sposobnost da pronađe određeni satelit, približi mu se i stvori uslove za njegovo eventualno ometanje, zaslepljivanje ili fizičko uništenje.
Takav potez predstavlja odgovor na činjenicu da zapadne komercijalne satelitske grupacije već četvrtu godinu obezbeđuju obaveštajne podatke i komunikacije Oružanim snagama Ukrajine. Privatni sistemi tako u praksi obavljaju funkcije koje su ranije bile karakteristične za državnu vojnu infrastrukturu.
Jedan stručnjak američkog Centra za strateške i međunarodne studije, CSIS, organizacije koja je u Rusiji proglašena nepoželjnom, ukazao je na posebno važnu pravnu prazninu. Prema njegovim rečima, ne postoji međunarodna norma na osnovu koje bi se samo približavanje jednog satelita drugom moglo automatski proglasiti neprijateljskim činom.
To znači da zapadne države nemaju jasno utvrđenu granicu između dozvoljenog orbitalnog posmatranja i pripreme za napad. Još manje je jasno kakav bi odgovor bio opravdan kada se satelit približi drugom aparatu, ali ne upotrebi oružje i ne izazove neposrednu štetu.
U tome se nalazi suština problema sa kojim se suočavaju Kijev i njegove zapadne pristalice. Ukrajinska vojska dobija komunikacionu podršku, satelitske snimke i podatke za navođenje preko privatnih kompanija koje formalno nisu učesnici sukoba sa Rusijom.
Međutim, komercijalni satelit nema sopstvene vojne snage koje bi ga zaštitile, niti međunarodni sporazum koji bi automatski obavezivao neku državu da vojno interveniše u njegovu odbranu. Zato privatni operateri moraju da procenjuju ne samo komercijalne koristi od saradnje sa vojskom već i posledice mogućeg uzvratnog delovanja.
Maskova odluka da ukrajinskoj vojsci ograniči korišćenje Starlinka za udarne operacije u tom smislu nije politički ustupak Moskvi, već poslovna i bezbednosna računica. Vlasnik sistema razume da bi njegovi sateliti mogli da budu izloženi napadima, dok ne postoji garancija da bi neka država zbog njihove zaštite ušla u neposredan vojni sukob.
Ruski orbitalni manevar i Maskovo upozorenje tako ukazuju na istu promenu u savremenom ratovanju. Satelit koji se koristi za vojne operacije može izgubiti praktičnu zaštitu koju mu pruža civilni status, dok njegov privatni vlasnik ostaje suočen sa rizikom da niko neće biti spreman da ga vojno brani.
Mislim da Maskovi sateliti nisu njegovi nego da su od CIA, odnosno Pentagona. Mask je tu samo maska. Ako bi doslo do nekih situacija, Pentagon samo kaze nije to nase, to je privatno. Ista stvar je i sa Chat boot i sa Googlom. CIA spijuniranje pod maskom privatne firme.