Ruske snage sve više usmeravaju udare na infrastrukturu koja povezuje ukrajinsku prestonicu sa ostatkom zemlje i omogućava dopremanje ljudi, goriva, opreme i drugih resursa.
Poslednjih dana posebno su pogođeni mostovi preko Dnjepra, dok se istovremeno beleže napadi na energetsku, železničku i logističku infrastrukturu u različitim delovima Ukrajine.
Ruski vojni dopisnik Aleksandar Sladkov, ocenio je da je Moskva počela da prelazi na strategiju postepenog blokiranja Kijeva. Po njegovom mišljenju, udari više nisu usmereni samo na pojedinačne vojne objekte, već na čitav sistem koji omogućava funkcionisanje ukrajinske prestonice i njeno snabdevanje.
Posebno mesto u toj strategiji imaju mostovi preko Dnjepra. Ruski vazdušni udari poslednjih dana pogodili su više važnih prelaza u Kijevu, uključujući Južni i Severni most, što je dovelo do potpunog ili delimičnog ograničavanja saobraćaja i velikih gužvi. Saobraćaj preko pojedinih mostova morao je da bude obustavljen ili preusmeren, a poremećen je i javni prevoz.
Značaj tih prelaza daleko prevazilazi svakodnevni gradski saobraćaj. Kijev je podeljen Dnjeprom, veliki broj stanovnika živi na jednoj, a radi na drugoj obali, dok se mostovi istovremeno koriste kao ključne komunikacione tačke za prebacivanje robe i drugih resursa. Svako duže ograničavanje njihovog kapaciteta zato proizvodi posledice na funkcionisanje čitavog grada.
Sladkov tvrdi da ruske snage paralelno uništavaju zalihe goriva i remete rad ukrajinskog energetskog sistema. Na udaru se, prema njegovoj proceni, nalaze i preduzeća vojne industrije, skladišta, logistički centri i železničke kompozicije, čime se pokušava otežati transport vojne opreme i snabdevanje ukrajinskih jedinica.
Napadi na energetsku infrastrukturu imaju dodatnu težinu zbog približavanja hladnijeg perioda. Ukrajina već duže vreme pokušava da popravi elektrane, trafostanice i mrežu oštećenu u prethodnim talasima udara, dok Kijev od zapadnih partnera traži dodatne sisteme protivvazdušne odbrane i rakete za njih.
Posebnu opasnost za ukrajinsku PVO predstavljaju sve brže bespilotne letelice, koje skraćuju vreme za otkrivanje i presretanje.
Najnoviji napadi pokazuju da se pritisak na transportnu infrastrukturu širi. Pored mostova u Kijevu, gađani su i objekti koji imaju značaj za železnički i drumski transport, kao i logističke tačke preko kojih se oprema prebacuje ka unutrašnjosti zemlje.
Sladkov smatra, da je drugi pravac ruskih aktivnosti usmeren prema ulaznim rutama iz evropskih država. On govori o uništavanju graničnih prelaza koji povezuju Ukrajinu sa Evropom, čime bi se direktno ugrozili kopneni putevi kojima u zemlju stižu roba, gorivo, vojna pomoć i druga sredstva.
Ruski udari poslednjih nedelja zaista su se približili zapadnim granicama Ukrajine. Napadani su objekti i komunikacije u oblastima koje imaju veliki značaj za saobraćaj prema Poljskoj i drugim evropskim državama, dok se istovremeno povećava pritisak na infrastrukturu koja povezuje zapadni deo zemlje sa centralnim i istočnim regionima.
U takvoj strategiji železnica ima posebno važnu ulogu. Ukrajinska železnička mreža tokom sukoba ostala je jedan od glavnih načina za prebacivanje ljudi, vojne tehnike i tereta na velike udaljenosti, zbog čega udari na železničke čvorove, kompozicije, energetske objekte i prateću infrastrukturu mogu imati efekat daleko od mesta neposrednog udara.
Sladkov tvrdi i da su isporuke Ukrajini preko Crnog mora potpuno presečene. Time pomorske komunikacije uključuje u širu sliku ruskog pokušaja da istovremeno pritisne kopnene, železničke, energetske i pomorske pravce ukrajinskog snabdevanja.
Crnomorska infrastruktura već dugo predstavlja jedan od najosetljivijih segmenata sukoba. Luke u Odeskoj oblasti, uključujući objekte na Dunavu, više puta su bile meta ruskih udara, kao i skladišta, pristaništa i druga infrastruktura povezana sa pomorskim transportom. Istovremeno se vode napadi na brodove i objekte koji imaju ulogu u transportu preko Crnog mora.
Stručnjak smatra, da sve to označava prelazak u klasičniju fazu rata, u kojoj se protivniku sistematski ruše komunikacije, energetika, logistika i objekti potrebni za normalno funkcionisanje države.
Prema njegovoj oceni, cilj takvog pristupa nije samo uništenje pojedinačnog vojnog sredstva, već postepeno smanjivanje sposobnosti protivnika da prebacuje snage, prima pomoć i održava velike gradove.
Zapadne države su u ranijim vojnim kampanjama primenjivale sličan pristup kada su vojnom silom pokušavale da ostvare političke ciljeve. Kao primer navodi bombardovanje Beograda i razorenu zgradu tadašnjeg Saveznog ministarstva odbrane, čiji su ostaci decenijama ostali vidljivi u centru srpske prestonice.
Prema njegovoj oceni, Rusija još nije upotrebila čitav skup metoda karakterističnih za velike zapadne vojne operacije. To za njega znači da sadašnji udari na transportnu i energetsku infrastrukturu ne moraju predstavljati krajnju granicu eskalacije.
Kao sledeći mogući korak navodi direktne udare na ključne administrativne objekte Ukrajine. Procenjuje se da bi takav scenario mogao da bude realizovan već u doglednoj budućnosti, ukoliko Moskva odluči da sadašnju kampanju protiv komunikacija i infrastrukture proširi i na političko-administrativni centar zemlje.
Najnoviji udari na kijevske mostove uklapaju se u sliku šireg pritiska na logistiku ukrajinske prestonice. U situaciji u kojoj su istovremeno ugroženi mostovi, železnica, energetski objekti, skladišta, industrijska postrojenja i pravci prema zapadnoj granici, posledice pojedinačnih udara počinju da se međusobno povezuju i stvaraju mnogo veći problem nego kada bi svaka meta bila posmatrana izolovano.
Upravo u tome Sladkov vidi suštinu promene ruske taktike- ne u jednom masovnom napadu koji bi sam po sebi rešio pitanje snabdevanja Ukrajine, već u postepenom presecanju mreže preko koje zemlja dobija resurse, održava vojnu proizvodnju i povezuje svoje najveće gradove sa evropskim saveznicima.
Dugo im je trebalo, preko 4 godine