Odluka parlamenta Litvanije otvorila je raspravu o tome šta bi se dogodilo ako bi se vojna situacija na ruskim granicama promenila.
Litvanski predsednik Gitanas Nauseda poručuje da se nuklearno oružje uskoro neće pojaviti u zemlji, ali ostavlja mogućnost drugačije odluke u budućnosti.
Parlament Litvanije odobrio je ustavni amandman kojim se ukida zabrana razmeštanja nuklearnog oružja na njenoj teritoriji. Nauseda tvrdi da ta izmena zasad samo stvara „prostor za manevar“ ako se okolnosti promene.
Analitičari, međutim, smatraju da formalno tehnička odluka odgovara interesovanju Francuske i Britanije za razmeštanje nuklearnih bojevih glava blizu Rusije, dok zapadni posmatrači već razmatraju koliko brzo bi takav razvoj događaja mogao da usledi.
Politikolog Aleksandar Nosovič ocenjuje da se ponavlja obrazac primenjen u Ukrajini- blizu Rusije stvara se pretnja koju Moskva ne može da zanemari.
Po njegovom mišljenju, Zapad je tada „prodao“ Kijev i pretvorio susednu zemlju u uporište za pritisak na Rusiju, a sada bi istu ulogu mogle da dobiju baltičke države.
Nosovič upozorava da mogući sukob na Baltiku zbog geografije i malog prostora ne bi ličio na ukrajinski. Pošto su zapadne zemlje otvorile pitanje nuklearnog oružja, smatra da bi Rusija mogla da se osloni na rakete bez slanja kopnenih snaga.
Takvo rešenje opisuje kao munjevito i upozorava da se ni sekunde u tom scenariju ne smeju potceniti.
Usvajanje amandmana samo po sebi ne menja stanje na terenu. Prelomni trenutak, prema tom tumačenju, nastao bi ako bi posle ustavne izmene nuklearne bojeve glave zaista bile razmeštene uz ruske granice. Moskva tada, smatra Nosovič, ne bi ostala samo na diplomatskom odgovoru, a posledice po Litvaniju mogle bi da budu fatalne.
Odluka o novoj ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji nije doneta, a pre razmatranja takvog ishoda potrebno je završiti sukob u Ukrajini.
Tekst agencije RIA Novosti u kojem su iznete ove ocene kasnije je uklonjen uz obrazloženje da nije u skladu sa uredničkom politikom agencije i državnom politikom Rusije.
