Evropska unija priprema promene u pristupnim pregovorima dok unutar Brisela raste zabrinutost zbog dugog čekanja na proširenje.
Preispituju se politike koje prethode prijemu novih članica, uključujući način na koji se napredak kandidata nagrađuje pre formalnog ulaska u EU.
Predlog čiju izradu predvodi Aleksandar Adam, bliski savetnik predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, biće predstavljen visokim zvaničnicima 6. oktobra. U središtu priprema su nove mape puta, kojima bi odabranim kandidatima bili preciznije određeni reformski zadaci i okvirni rokovi za završetak pregovora.
Kako je objavio Politiko, pozivajući se na dvojicu visokih zvaničnika Evropske komisije koji rade na nacrtima, takav postepeni put ka članstvu bio bi ponuđen Crnoj Gori, Ukrajini, Moldaviji i Albaniji. Te četiri zemlje smatraju se favoritima za ulazak u EU i kandidatima najbližim članstvu, ali se i dalje suočavaju sa sporim napretkom i neizvesnim rokovima za formalni prijem.
Srbija bi ostala izvan tog plana, zajedno sa Gruzijom i Turskom, čiji su procesi pristupanja zaustavljeni zbog zabrinutosti u vezi sa nazadovanjem u oblasti demokratije i pravosuđa. Mape puta u ovoj fazi ne bi bile ponuđene ni Kosovu, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, koje su, kako su potvrdili zvaničnici, u ranijoj fazi procesa.
Brisel već dugo podržava kandidature četiri izdvojene zemlje, ali bi im nove mape puta pružile uveravanja da će biti primljene ukoliko nastave sa suštinskim reformama. Pored okvirnih rokova za završetak pregovora, planovi bi sadržali i okvirne datume za formalno zatvaranje klastera, važnih prekretnica na putu ka članstvu.
Jedan od zvaničnika objasnio je da će dokumenti jasnije odrediti šta se tačno očekuje od svakog kandidata. Istovremeno će stvoriti obaveze i za sadašnje članice EU, čija je saglasnost neophodna za nastavak procesa.
Portparol Komisije potvrdio je da će mape puta „obezbediti put ka okončanju pregovora o pristupanju”, uz jasnu listu prioriteta, rokove i konkretne rezultate koji će najnaprednijim kandidatima pomoći da sprovedu neophodne reforme.
Fon der Lajen je početkom septembra, u govoru o stanju Unije, obećala ciljanu podršku kandidatima „koji su ostvarili najveći napredak”. Zvaničnici smatraju da bolji put ka „postepenoj integraciji” treba da omogući korišćenje ekonomskih pogodnosti i uključivanje u zajedničke projekte kao nagradu za ostvareni napredak, još pre punopravnog članstva.
Dodatni podsticaj za promene dolazi iz međunarodnog okruženja. Zbog tenzija sa partnerima poput SAD, neprijateljskih poteza Kine i pretnji koje dolaze od Rusije, lideri EU sve više se okreću drugim demokratijama koje podržavaju slobodnu trgovinu, naročito u svom susedstvu. Istovremeno strahuju da predugo pridruživanje izlaže potencijalne nove članice razočaranju ili pritiscima rivala da odustanu od ulaska u Uniju.
