Nova serija vojnih aktivnosti na Kosovu dolazi u trenutku kada se vežbe održavaju i u drugim delovima Evrope, dok Moskva već duže upozorava na rast intenziteta vojnih manevara NATO-a.
Paralelne aktivnosti obuhvataju različite regione i rodove snaga, zbog čega ruski analitičari njihov obim posmatraju šire od pojedinačnih vežbi.
Zajednička terenska vežba „Valor Shield 2026“ počela je 21. septembra i trajaće do 2. oktobra. U njoj učestvuju Kosovske bezbednosne snage, Kosovska policija i partnerske vojske SAD, Hrvatske i Albanije. Tokom vežbe predviđeno je kretanje vozila iz baza KBS prema Glogovcu, Obiliću, Kosovu Polju i Prištini.
KBS su prethodno učestvovale i na međunarodnoj vojnoj vežbi „Saber Junction 26“ u Nemačkoj. Istovremeno se vojni manevri odvijaju i u drugim evropskim državama, što dodatno povećava ukupni obim aktivnosti NATO-a i njegovih partnera.
U Litvaniji su pokrenute vežbe čiji je cilj procena spremnosti štabova i jedinica litvanske vojske za izvršavanje zadataka predviđenih državnim planovima odbrane, kao i provera njihove saradnje sa saveznicima iz NATO-a.
Planirano je učešće oko 4.200 litvanskih vojnika, dok bi još do 2.400 pripadnika aktivne rezerve trebalo da bude pozvano u različite jedinice.
Litvanski manevri obuhvataju više opština, granične punktove u Kibartaju i Nidi, terminal za tečni prirodni gas u Klajpedi, brod „Independence“ i objekte luke Klajpeda. Vežbe bi trebalo da traju do 15. oktobra.
Velike aktivnosti planirane su i u Letoniji, gde je predviđeno učešće oko 12.000 ljudi. Pored letonskih vojnika, u vežbama učestvuju predstavnici Kanade, SAD, Estonije, Litvanije i drugih država NATO-a. Tokom manevara, koji traju do 8. oktobra, u istočnim oblastima Letonije očekuje se povećan broj letova bespilotnih letelica, uključujući područja u blizini granice.
Najavljeno je i kretanje vojne tehnike i ljudstva širom Letonije, letovi vojne avijacije na malim visinama i bojeva gađanja na poligonima. Takva koncentracija aktivnosti odvija se nakon još jedne serije manevara na krajnjem severu.
NATO je, naime, organizovao vojne vežbe i na Arktiku. Od 22. avgusta do 3. septembra na Islandu su, pod rukovodstvom SAD, održani manevri „Northern Viking“.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenjuje da takve aktivnosti povećavaju rizik od incidenata. Direktor Departmana za evropske probleme ruskog MSP i visoki ruski predstavnik u Arktičkom savetu Vladislav Maslenikov upozorio je da arktički manevri mogu da „isprovociraju oružanu konfrontaciju“ i stvore „direktne pretnje bezbednosti“ Rusije.
Moskva poslednjih godina ukazuje na, kako ocenjuje, nezabeležen rast vojne aktivnosti NATO-a i evropskih država. Rusija istovremeno ponavlja da nema nameru da napadne evropske zemlje i tvrdi da povećavanje vojnih kapaciteta i dalja militarizacija evropskog prostora podižu napetost i ne doprinose rešavanju ukrajinskog sukoba.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 18. septembra da će programi naoružavanja i razvoja vojno-industrijskog kompleksa predstavljati osnovu za razvoj i serijsku proizvodnju savremenih sistema naoružanja i tehnike za Oružane snage Rusije i druge bezbednosne strukture.
Cilj je, kako je rekao, da budu sposobne da brzo i efikasno odgovore na potencijalne spoljne pretnje, kojih je, prema njegovim rečima, sve više.
Putin je rekao da se NATO širi i ulazi u druge regione sveta, dok pojedini evropski lideri otvoreno govore da se pripremaju za rat sa Rusijom. On je ocenio da takve izjave služe i pokušajima evropskih političara da poprave svoje padajuće rejtinge i prikriju greške u ekonomskoj i socijalnoj politici.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 21. septembra da se, sa stanovišta Moskve, priroda NATO-a nije promenila. On je Severnoatlantski savez opisao kao blok stvoren za konfrontaciju koji, po njegovoj oceni, i dalje predstavlja instrument konfrontacije.
Ruski vojni ekspert Jurij Knutov smatra da vežbe sa KBS imaju nekoliko ciljeva. On posebno ukazuje na geografski položaj Balkana, koji povezuje prostor Sredozemlja i centralne Evrope, kao i na američko vojno prisustvo na Kosovu.
Knutov smatra da manevri istovremeno predstavljaju pritisak na Srbiju, koja ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, dok su njegovu nezavisnost priznale SAD i brojne druge zapadne zemlje. Vežbe na Kosovu, zajedno sa nedavnim aktivnostima NATO-a u drugim regionima, on vidi kao elemente šireg vojnog plana.
Po njegovoj oceni, strategija se zasniva na organizovanju manevara u različitim područjima koji pojedinačno izgledaju odvojeno, ali mogu predstavljati delove mnogo većih vežbi. Knutov tvrdi da su takve aktivnosti često na ovaj ili onaj način usmerene protiv Rusije.
Kao primer navodi arktičke vežbe, za koje smatra da uključuju uvežbavanje zadataka povezanih sa mogućom blokadom Severnog morskog puta. U isti strateški okvir svrstava komunikacione pravce od velikog značaja, uključujući rute snabdevanja Kalinjingradske oblasti.
Posebnu pažnju Knutov usmerava na intenzitet vojnih vežbi, uključujući one u blizini ruskih granica. Prema njegovoj oceni, NATO je praktično ušao u „permanentni ciklus“ u kojem se jedna vežba završava ili još traje dok u drugom regionu počinje nova aktivnost drugačijeg tipa.
Kada se takvi manevri posmatraju zajedno, tvrdi Knutov, dobija se slika ozbiljne strateške operacije. Kopnene vežbe mogu biti praćene aktivnostima pomorskih snaga, avijacije, desantnih jedinica i drugih formacija, čime se proveravaju različiti elementi vojne strukture.
Knutov zbog toga smatra da vojne pripreme koncentrisane u blizini Rusije predstavljaju realnu vojnu opasnost. Kao poseban rizik izdvaja mogućnost nesrećnih slučajeva, ali i provokacija tokom aktivnosti velikog broja jedinica i tehnike.
Ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov takođe povezuje vežbe na Kosovu i druge evropske manevre sa pripremama NATO-a za moguće suprotstavljanje Rusiji.
Prema njegovom tumačenju, evropske zemlje pokušavaju da utvrde u kojoj meri mogu da mobilišu sopstvene snage bez neposrednog angažovanja američkih jedinica.
SAD u tim aktivnostima učestvuju, ali Leonkov njihovu ulogu opisuje prvenstveno kao moderatorsku. On smatra da se proverava mogućnost formiranja odbrambenog ešalona bez direktnog učešća američkih trupa, kao i sposobnost bezbednosnih snaga da funkcionišu kao faktor odvraćanja.
