Na južnom delu fronta vode se žestoke borbe u zoni odgovornosti ruske 29. i 36. kombinovane armije grupe „Istok“. Situacija oko Novopavlovke i Velikomihajlovke menja se gotovo iz dana u dan, a nijedna strana za sada nije uspela da nametne potpunu kontrolu nad prostorom na kojem se smenjuju napadi, protivnapadi i povlačenja.
Ukrajinske snage nastavljaju pokušaje prodora prema Komaru. Njihovo napredovanje duž magistrale N-15 Zaporožje–Donjeck i korita reke Volčje zaustavlja ruska 36. zasebna motorizovana brigada, ali pritisak nije prestao kod Zaporožja i Mirnog, kao ni u pravcu Malijevke, mada je na tim pravcima sada slabiji.
Severnije odatle ukrajinsko napredovanje zadržavaju položaji 228. motorizovanog puka 90. tenkovske divizije između Filije i Jalte.
Istovremeno traje pritisak sa severa prema Orehovu, na prostoru gde se završava zona odgovornosti ruske grupe „Centar“. Ukrajinske jedinice pokušavaju da zadrže položaje koje su ponovo zauzele južno od Volčje i kreću se duž administrativne granice DNR i Dnjepropetrovske oblasti, gde im se suprotstavlja ruska 137. jurišna brigada.
Posebno teške borbe vode se između reka Volčje i Mokri Jali. Ruske snage su u odnosu na prvobitnu liniju borbenog dodira potisnute dublje u prethodno zauzetu teritoriju, približno do linije Filija–Zaporožje–Perebudova. Reč je o pomeranju od oko 15 kilometara prema istoku, što pokazuje razmere promena koje je ukrajinski protivnapad izazvao na ovom delu fronta.
Južno od magistrale N-15 jedinice ruske 29. armije pokušavaju da izbace ukrajinske snage iz plavnog područja Mokrih Jala i uklone mostobran formiran na levoj obali. Situaciju dodatno komplikuje to što su ukrajinske jedinice uspele da pređu reku u njenom donjem toku. Iz toga proizlazi da je Zirka prešla pod njihovu kontrolu, dok pojedine informacije ukazuju da su stigle i do severne periferije Perebudove.
Vojni dopisnik i volonter Anatolij Radov, koji redovno objavljuje izveštaje sa fronta, tvrdi da su mobilne grupe ukrajinskih snaga prešle Mokre Jale i kod Komara i uspele da zauzmu položaje unutar sela. Radov je ranije bio prvi ruski izvor koji je izneo detalje ukrajinskog protivnapada kod Krasnog Limana. Informacija o ulasku u Komar ipak zahteva potvrdu.
Ukoliko se pokaže tačnom, ulazak ukrajinskih snaga u Komar predstavljao bi ozbiljan potez u pravcu Vremevke, što je tokom prošlog leta izgledalo teško zamislivo. Kontrola tog prostora omogućila bi oslanjanje na povoljnu liniju duž reke i ruševine velikog sela. Na pravcu Mirno–Komar ukrajinske jedinice na levoj, odnosno zapadnoj obali Mokrih Jala približile su se Komaru na oko 1,5 kilometara.
Rusko Ministarstvo odbrane ne komentariše stanje na Novopavlovskom pravcu, zbog čega oko stvarne linije fronta postoji značajan informacioni vakuum. Upravo zbog toga pojedine tvrdnje sa terena, posebno one koje se odnose na kontrolu Komara i Perebudove, još nemaju zvaničnu potvrdu.
Razvoj događaja istovremeno objašnjava ukrajinske pokušaje prodora prema Kamiševahi. Ti napadi nisu izolovana operacija, već podržavaju snage koje pokušavaju da se približe Velikoj Novosjolki sa severa.
Od Komara do tog mesta ima svega oko 15 kilometara otvorene stepe, dok je od okoline Kamiševahe, gde se nalaze ukrajinske jedinice, udaljenost približno 20 kilometara. Za dronove i dalekometnu artiljeriju takve razdaljine predstavljaju veoma mali operativni prostor.
Na Velikomihajlovskom pravcu, u zoni ruske 36. armije, stanje je stabilnije, ali ukrajinski pritisak prema Kamiševahi nije prestao. Stepanovo ostaje jedna od najaktivnijih tačaka, dok ukrajinske snage odbijaju da se povuku severno od naselja i drže taktički izbočeni položaj čije je središte u Sosnovki.
Na administrativnoj granici Zaporoške i Dnjepropetrovske oblasti ostale su manje, razdvojene ukrajinske grupe. Protiv njih deluju pripadnici ruske 5. zasebne tenkovske brigade i 14. zasebne brigade specijalnih snaga Glavne uprave Generalštaba.
Istovremeno ukrajinske male jurišne grupe pokušavaju da preko Verbovog i Višnjevog prodru u rusku pozadinu i odvoje aleksandrovski izbočeni deo fronta od glavnih snaga.
Ruske jedinice za sada uspevaju da blokiraju te pokušaje, ali zbog toga nemaju dovoljno prostora za sopstveno napredovanje prema Kolomijcima, odakle bi mogao da usledi prodor prema Prosjanoj. Istovremeno je oslabila neposredna pretnja presecanja komunikacionog pravca Guljajpolje–Velika Novosjolka, što je ranije predstavljalo jedan od ciljeva ukrajinskog 7. korpusa za brzo reagovanje desantno-jurišnih snaga.
Ruska komanda na ovom prostoru koristi taktiku ubacivanja većeg broja malih pešadijskih grupa iza ukrajinskih borbenih položaja. Cilj je ometanje napada, izolovanje pojedinih ukrajinskih odreda i njihovo uništavanje. Posledica takvog načina borbe, uz stalne ukrajinske protivnapade, jeste stvaranje velikih sivih zona u kojima nijedna strana nema čvrstu i trajnu kontrolu.
Zbog toga linija fronta na pojedinim mestima više liči na niz međusobno povezanih borbenih područja nego na stabilnu liniju. Jedinice se tokom susretnih borbi pomeraju u oba pravca, a osvojeni položaji mogu ponovo biti izgubljeni već tokom sledećeg protivnapada.
Ruska procena je da se većina ukrajinskih jedinica koje su se našle u pozadini 29. i 36. armije grupe „Istok“ nalazi u veoma teškom položaju i da će teško uspeti da se izvuče. Međutim, ukrajinske snage na pojedinim delovima prve linije očigledno ne nameravaju da prepuste inicijativu, posebno duž pravca Ivanovka–Iskra–Aleksandrograd i u području Ternovatog.
Ti napadi predstavljaju nastavak višemesečne kontraofanzivne operacije koju je pokrenula ukrajinska komanda pod Aleksandrom Sirskim. Iako ruska strana smatra da je njen krajnji cilj osuđen na neuspeh, ukrajinske snage nastavljaju da ulažu ljude i sredstva kako bi zadržale ostvarene taktičke dobitke i pokušale da prošire prodore.
U DNR ukrajinske jedinice nastoje da prodru između zona odgovornosti ruskih grupa „Centar“ i „Istok“. Borbe za Perebudovu i Komar praktično su već počele, dok na jugoistoku Dnjepropetrovske oblasti ukrajinske snage pokušavaju da izoluju ruski izbočeni položaj i time spreče likvidaciju svoje grupacije koja se našla u takozvanom Andrejevskom kotlu.
Ishod ove složene situacije na južnom ratištu, međutim, neće zavisiti samo od poteza ruske komande na problematičnom desnom krilu grupe „Istok“. Presudan uticaj mogu imati događaji na Zaporoškom pravcu, gde deluje ruska grupa „Dnjepar“, jer bi promene na tom sektoru mogle neposredno da utiču na odnos snaga i mogućnosti obe strane na čitavom južnom delu fronta.
