Britanija ulazi u novu fazu vojnog angažovanja na Bliskom istoku, dok eskalacija u Jemenu i napadi Huta na Saudijsku Arabiju sve neposrednije pogađaju interese Londona.
Pitanje više nije ograničeno samo na političku podršku Rijadu, već obuhvata konkretne oblike britanske vojne pomoći.
Britanski premijer Endi Bernam razmatrao je zahtev Saudijske Arabije za pomoć u odbijanju napada Huta i sprečavanju njihovog daljeg napredovanja duž obale Crvenog mora.
London se tako suočio sa mogućnošću neposrednijeg uključivanja svojih oružanih snaga u operacije čiji bi obim mogao da bude znatno veći od dosadašnje britanske podrške Rijadu.
Poseban razlog za zabrinutost predstavlja moreuz Bab el Mandeb, jedan od ključnih pomorskih prolaza za međunarodnu trgovinu. Napredovanje Huta prema tom području povećalo je rizik za saobraćaj kroz Crveno more, dok sukobi istovremeno pogađaju infrastrukturu povezanu sa saudijskim izvozom nafte.
Problem zato za London nije samo vojni. Produžavanje napada i opasnost od poremećaja na važnim pomorskim pravcima mogu da utiču na cenu nafte, troškove transporta i energetska tržišta, pa se bezbednost Saudijske Arabije sve više posmatra i kroz prizmu britanskih ekonomskih interesa.
Britansko Ministarstvo odbrane 22. septembra potvrdilo je da će Saudijskoj Arabiji biti pružena dodatna odbrambena vojna podrška.
Posle zahteva saudijske vlade, London je odobrio angažovanje aviona RAF Voyager za dopunjavanje gorivom u vazduhu, kako bi podržao saudijske operacije koje Britanija definiše kao odbrambene i kao pomoć međunarodno priznatoj vladi Jemena.
To predstavlja konkretan korak dalje od prvobitnog razmatranja različitih mogućnosti pomoći. Britanske snage već imaju prisustvo u Saudijskoj Arabiji, a London je ranije rasporedio opremu protivvazdušne odbrane i svoje vojnike koji pomažu u zaštiti od raketnih i napada bespilotnim letelicama.
U mogućoj podršci razmatrani su i vojni savetnici, obaveštajna saradnja i zaštita kritične infrastrukture.
Međutim, angažovanje aviona za dopunjavanje gorivom otvara znatno složenije pitanje granice između odbrambene pomoći i učešća u borbenim operacijama.
Saudijski avioni, zahvaljujući dopunjavanju gorivom u vazduhu, mogu duže da ostanu u operativnoj zoni, a britanska podrška time postaje neposredan deo vojne infrastrukture potrebne za izvođenje saudijskih vazdušnih operacija.
Za Bernama je to jedan od prvih velikih spoljnopolitičkih izazova od preuzimanja premijerske funkcije. On istovremeno mora da vodi računa o odnosima sa Saudijskom Arabijom, britanskim ekonomskim interesima, bezbednosti energetskih i trgovačkih puteva i opasnosti da ograničena pomoć preraste u dublje uključivanje zemlje u bliskoistočni sukob.
Na odluke Londona utiče i širi međunarodni kontekst, uključujući politiku američkog predsednika Donalda Trampa.
Britanska vlada istovremeno ne želi da zaštita Saudijske Arabije i strateških pomorskih puteva postane isključivo britanska obaveza, zbog čega nastoji da uključi i druge države u napore za stabilizovanje tog područja.
Takav pristup već dobija širi međunarodni okvir. Države G7 upozorile su da situacija u Jemenu ugrožava regionalnu stabilnost, globalnu energetsku bezbednost, slobodu plovidbe i pomorski saobraćaj kroz Crveno more i Bab el Mandeb.
Upravo zato odluka o britanskoj vojnoj pomoći prevazilazi bilateralne odnose Londona i Rijada. Dalja eskalacija mogla bi istovremeno da pogodi energetske tokove, međunarodnu trgovinu i lance snabdevanja, dok bi proširivanje britanske uloge povećalo rizik da sada ograničena vojna podrška preraste u znatno ozbiljnije angažovanje na Bliskom istoku.
