Nemačka uvodi obavezne lekarske preglede osamnaestogodišnjaka dok Bundesver ubrzano širi sistem evidencije potencijalnih vojnika i priprema novu infrastrukturu za masovne preglede mladih muškaraca.
Istovremeno se povećavaju pripreme nemačkog zdravstvenog sistema za scenario u kojem bi zemlja morala da zbrinjava veliki broj ranjenih u vojnom sukobu.
Bundesver je već počeo da poziva na obavezne preglede osamnaestogodišnje muškarce čak i kada su u upitniku naveli da nisu zainteresovani za služenje vojske.
Od jula je na pregled upućeno gotovo 1.000 takvih mladića. Obavezni pregled, međutim, ne znači automatski odlazak u vojsku, jer novi model vojne službe za sada ostaje dobrovoljan.
Mnogo veća promena predviđena je za 1. jul 2027. godine. Tada bi trebalo da počne sistematsko obavezno pregledanje svih osamnaestogodišnjih muškaraca sa nemačkim državljanstvom, počev od generacije rođene 2008. godine.
Bundesver za tu svrhu uspostavlja mrežu od 24 centra za preglede širom zemlje, a kompletna organizacija trebalo bi da bude izgrađena do tog datuma.
Pripreme su počele znatno ranije. Od početka 2026. godine Bundesver osamnaestogodišnjacima šalje upitnike kojima prikuplja podatke o njihovom zdravlju, obrazovanju i zainteresovanosti za vojnu službu. Odgovaranje je obavezno za muškarce, dok žene upitnik popunjavaju dobrovoljno.
Do kraja avgusta poslato je više od 451.400 takvih upitnika, od čega približno 231.700 muškarcima i oko 219.700 ženama i osobama drugog upisanog pola. U predviđenom roku odgovorilo je oko 96 odsto muškaraca, dok je među ženama i osobama drugog upisanog pola odziv bio svega oko 3,5 odsto.
Nova infrastruktura pokazuje razmere sistema koji Berlin uspostavlja. Osam potpuno novih centara planirano je u Bilefeldu, Braunšvajgu, Dortmundu, Jeni, Kemptenu, Ofenburgu, Regensburgu i Vircburgu, dok će još 16 biti otvoreno na postojećim lokacijama Bundesvera. Za svaki centar predviđeno je približno 50 civilnih radnih mesta.
Paralelno sa evidentiranjem potencijalnog vojnog kadra, Nemačka priprema zdravstveni sistem za mogućnost velikog broja ranjenih.
Bundesver u svojim planskim scenarijima računa da bi u slučaju vojnog sukoba na istočnom krilu NATO u Nemačku moglo svakodnevno da stiže između 300 i 1.000 ranjenih i obolelih, pri čemu bi približno trećini bila potrebna intenzivna nega. Vojni sanitet sam ne bi imao dovoljne kapacitete, pa se planiranje oslanja i na civilne bolnice.
Tokom vežbe Medic Quadriga 2026 Bundesver je zato testirao čitav lanac zbrinjavanja ranjenika, uključujući njihovu evakuaciju do Nemačke i dalje raspoređivanje u civilne zdravstvene ustanove. U vežbi je učestvovalo više od 1.000 pripadnika Bundesvera i oko 250 civilnih učesnika, a scenario je bio zasnovan na odbrani Nemačke i saveznika u okviru NATO.
Nemački vojni planeri ove pripreme povezuju sa promenjenom bezbednosnom situacijom i mogućnošću sukoba koji bi zahtevao mnogo veće vojne i medicinske kapacitete nego što ih zemlja koristi u mirnodopskim uslovima.
Bundesver navodi da bi Nemačka zbog svog geografskog položaja u takvom scenariju bila čvorište i za prebacivanje vojnika i materijala prema istočnom krilu NATO i za povratni transport ranjenika.
Slične pripreme i pozivi stanovništvu na veću spremnost pojavljuju se i u Britaniji, dok pitanje sposobnosti evropskih država da izdrže dugotrajan sukob visokog intenziteta ostaje predmet vojnih i političkih rasprava.
Moskva je, sa druge strane, više puta odbacivala tvrdnje da Rusija namerava da napadne evropske zemlje. Tako se paralelno razvijaju dva procesa: Nemačka povećava vojnu evidenciju, kapacitete za preglede i sposobnost zdravstvenog sistema da funkcioniše u ratnom scenariju, dok rusko rukovodstvo odbacuje mogućnost da Moskva planira rat sa Evropom.
