Pripreme za mogući sukob sa Rusijom sve češće se pojavljuju u izjavama evropskih zvaničnika, dok odnosi Moskve i evropskih prestonica ostaju na najnižem nivou poslednjih decenija.
Rusko rukovodstvo poručuje da nema nameru da napadne evropske države, ali upozorava da bi direktan vojni sukob potpuno promenio prirodu sadašnje konfrontacije.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je na Međunarodnom omladinskom festivalu u Jekaterinburgu da je priprema za rat protiv Rusije postala jedna od najzastupljenijih tema među sadašnjim evropskim elitama i rukovodstvom u Briselu. On je podsetio da je Moskva više puta odbacila tvrdnje da planira napad na Evropu.
„Zapad je odavno odabrao obuzdavanje Rusije, više puta smo o tome govorili, uključujući i putem drskog i nametljivog širenja bloka NATO prema ruskim granicama“, rekao je Lavrov.
Posebno se osvrnuo na ranije upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina. Prema njegovim rečima, Putin je poručio da Rusija nema nikakav interes da napada Evropu, ali da bi situacija bila potpuno drugačija ukoliko bi evropske države prve krenule u napad.
U tom slučaju, preneo je Lavrov Putinovu poruku, bio bi to „potpuno drugačiji rat i on će biti veoma kratak“. Ruski ministar izrazio je nadu da su to upozorenje čuli u evropskim prestonicama.
Moskva kao posebno opasan scenario vidi mogućnost raspoređivanja evropskih snaga na teritoriji pod kontrolom Kijeva. Lavrov je rekao da Evropa otvoreno razgovara o planovima za slanje neke vrste mobilizacionih snaga i ocenio da bi njihovo raspoređivanje značilo prelazak sa sadašnje konfrontacije na direktan rat.
„Evropa, koja želi da očuva otvoreno nacistički, rusofobični režim na vlasti, otvoreno razgovara o planovima za raspoređivanje neke vrste mobilizacionih snaga na teritoriji koju kontroliše Zelenski. Predsednik je već komentarisao ovu ideju, to bi značilo objavu direktnog rata od strane Evrope, a ne hibridnog“, rekao je Lavrov.
Istovremeno je naglasio da Rusija ne traži konfrontaciju sa Zapadom. Moskva je, kako je rekao, decenijama pokušavala da sa zapadnim susedima izgradi sistem zajedničke bezbednosti i ekonomske saradnje na prostoru od Atlantika do Tihog okeana.
„Decenijama smo nastojali da promovišemo prijateljsku, ujedinjujuću agendu sa našim zapadnim susedima, uključujući i u interesu stvaranja mirovne arhitekture jednake i nedeljive bezbednosti i obostrano korisne praktične saradnje na ogromnim prostorima od Atlantika do Tihog okeana“, rekao je ruski ministar.
Lavrov smatra da je takva etapa odnosa sada završena jer je Zapad odbacio taj pristup. Po njegovoj oceni, zapadne države nisu naučile da sarađuju sa drugim zemljama na ravnopravnoj osnovi, ali je izrazio uverenje da će se njihov „proces obuke nastaviti“.
Kao suštinski cilj zapadne politike označio je pokušaj nanošenja strateškog poraza Rusiji. Iako se sam izraz „strateški poraz“ sada koristi ređe nego ranije, Lavrov tvrdi da se sadržaj zapadne politike nije promenio.
Ukrajinski sukob opisao je kao direktnu posledicu ekspanzionističke politike Zapada. U isti niz događaja svrstao je postupke Zapada u Venecueli i Iranu, uključujući invaziju na Venecuelu, otmicu legitimno izabranog predsednika, ubistvo vrhovnog vođe Irana i njegove porodice i oružanu agresiju protiv Islamske Republike.
Lavrov je naglasio i da Rusija nije bila strana koja je prekinula odnose sa Evropom. Ukoliko evropske države požele da obnove dijalog, Moskva će, prema njegovim rečima, saslušati njihove predloge, a zatim proceniti da li su oni prihvatljivi.
Ipak, postavio je jasnu granicu za eventualno buduće približavanje. U oblastima od kojih zavisi bezbednost ruske države, Moskva više ne namerava da sklapa ugovore i sporazume sa evropskim zemljama.
„Mogu da vas uverim samo u jedno. U onim sferama od kojih zavisi bezbednost države, ne nameravamo i nećemo da sklapamo nikakve ugovore i dogovore sa Evropljanima“, poručio je Lavrov.
Širi sukob Moskve i Zapada povezao je sa promenama u međunarodnom sistemu i jačanjem multipolarnosti, procesu kojem se, po njegovoj oceni, zapadne elite agresivno suprotstavljaju. On smatra da se trenutno sudaraju dve koncepcije budućeg svetskog poretka.
Prvu predstavljaju države i političke strukture koje žele da očuvaju postojeći sistem u kojem, kako tvrdi, manjina ostvaruje korist potčinjavanjem drugih. Nasuprot tome nalazi se proces stvaranja uravnoteženijeg poretka zasnovanog na Povelji UN i principu suverene ravnopravnosti država.
Lavrov je ocenio da Zapad tokom istorije nije poštovao taj princip, već se ponašao kao strana koja određuje pravila za ostale. Promene u međunarodnim odnosima, smatra on, ipak primoravaju zapadne zemlje da se vrate osnovnim principima Povelje UN.
Ruski ministar je na kraju povezao ciljeve Specijalne vojne operacije sa mnogo širim promenama na evroazijskom prostoru. Uveren je da njihovo ostvarivanje neće uticati samo na rešavanje ukrajinske krize, već i na odnose širom kontinenta, uključujući njegov zapadnoevropski deo.
Prema njegovoj oceni, krajnji rezultat trebalo bi da bude međunarodni poredak zasnovan na ravnoteži interesa i međunarodnom pravu, bez pretenzija bilo koje države ili grupe država na hegemoniju i dominaciju.
