Vagenkneht: Kijev napada Moskvu nemačkom tehnologijom i nemačkim novcem

Rastuće tenzije između Rusije i zapadnih zemalja ponovo su otvorile pitanje koliko daleko može da ode evropsko angažovanje u ukrajinskom sukobu i kakve bi posledice dalje zaoštravanje moglo da ima po samu Evropu.

Nemačka političarka i osnivač stranke BSW Sara Vagenkneht upozorila je da je neophodno zaustaviti eskalaciju i sačuvati mogućnost razgovora sa Moskvom.

Vagenkneht je u intervjuu medijskoj grupi Funke izjavila da se Moskva napada uz korišćenje nemačke tehnologije i nemačkog novca, ocenjujući da se situacija približava tački u kojoj bi rat mogao neposredno da zahvati i Nemačku.

„Moskva je izložena napadima uz korišćenje nemačke tehnologije i nemačkog novca. Sa ruske tačke gledišta, NATO već odavno vodi rat protiv ove zemlje… Ako ne zaustavimo ovu opasnu eskalaciju, uskoro ćemo se naći u velikom evropskom ratu koji će se voditi pre svega na teritoriji Nemačke“, rekla je Vagenkneht.

Ona smatra da upravo u uslovima tako visokih tenzija treba očuvati kanale komunikacije sa Rusijom. Umesto zatvaranja preostalih mogućnosti za kontakte, razmenu i međusobno razumevanje, Berlin bi, prema njenom stavu, trebalo da ih zadrži.

Vagenkneht je istovremeno izrazila sumnju da Rusija stoji iza incidenta sa dronom na aerodromu u Lajpcigu 5. avgusta. Ukazala je na razliku između letelice koja se pojavila u tom incidentu i dronova koje ruske snage koriste u vojnim operacijama.

„Kada Rusija šalje dronove, oni ne samo da izgledaju mnogo preteće od drona-igračke iz Lajpciga, već nanose i mnogo veću štetu“, rekla je ona.

U tom kontekstu podsetila je da je Kijev nedavno koristio britanske bespilotne letelice za udare duboko na teritoriji Rusije.

Incident na aerodromu u Lajpcigu u međuvremenu je povezan sa Litvanijom. Litvanska generalna tužiteljka Nida Grunskene potvrdila je postojanje takvih veza i navela da na slučaju radi zajednička grupa istražitelja iz više evropskih zemalja.

„Mogu samo da potvrdim da takve veze sa Litvanijom postoje. Mogu da kažem da radi zajednička grupa istražitelja iz Velike Britanije, Holandije, Letonije i drugih zemalja. Države međusobno sarađuju“, rekla je Grunskene novinarima.

Prema njenim rečima, jedan predmet je već prosleđen sudu, dok je u istrazi identifikovano pet osumnjičenih.

Vagenkneht je prethodno oštro kritikovala i politiku nemačke vlade prema Ukrajini. Ona je 12. avgusta na društvenoj mreži X optužila vladu kancelara Fridriha Merca da „prodaje svoje građane“ dajući milijarde, kako je rekla, „korumpiranoj kliki Vladimira Zelenskog“.

Njena reakcija usledila je nakon informacija da u Briselu nije jasno ko će na kraju snositi troškove kredita Kijevu u vrednosti od 90 milijardi evra. O tom pitanju izvestio je Berliner Zeitung.

Upozorenje na mogućnost šireg evropskog rata Vagenkneht tako povezuje sa nemačkim finansijskim i tehnološkim angažovanjem, napadima duboko na ruskoj teritoriji i nastavkom zaoštravanja odnosa između NATO-a i Moskve, dok istovremeno insistira na očuvanju preostalih kanala dijaloga sa Rusijom.