Putin najavio promenu, Mekgregor upozorava šta sada sledi Ukrajini

Pukovnik Daglas Mekgregor ocenio je u video-razgovoru da poslednja obraćanja Vladimira Putina ukazuju na promenu načina na koji Moskva posmatra nastavak sukoba u Ukrajini.

Prema njegovom tumačenju, ruski predsednik smatra da je period tokom kojeg je Rusija postupala metodično i oprezno omogućio zemlji da sačuva ekonomsku stabilnost i istovremeno izgradi vojne kapacitete potrebne za narednu fazu.

Mekgregor tvrdi da je Putin oprez prethodnih godina povezivao sa potrebom očuvanja strukture ruske ekonomije, životnog standarda i prosperiteta, dok je za izgradnju potrebnih snaga i sposobnosti bilo potrebno vreme. Po njegovom tumačenju Putinovih poruka, Moskva sada smatra da su ti ciljevi ostvareni.

Američki pukovnik ocenjuje i da zapadne sankcije nisu ostvarile rezultate koje su njihovi zagovornici očekivali. On smatra da su države i privredni subjekti tokom vremena pronašli načine da zaobiđu ograničenja i nastave ekonomsku aktivnost, posebno u slučaju Rusije.

Mekgregor je Putinove razgovore sa veteranima protumačio i kao znak rastućeg pritiska unutar Rusije da se vojna operacija vodi odlučnije.

Posebnu pažnju posvetio je Putinovim izjavama o mogućoj budućnosti zapadnih delova Ukrajine. Mekgregor navodi da je ruski predsednik govorio o mogućnosti da pojedine teritorije u budućnosti ponovo budu povezane sa Poljskom, Mađarskom, Rumunijom ili Slovačkom.

Takve izjave izazvale su negativne reakcije, ali ih Mekgregor posmatra prvenstveno kroz istoriju, kulturu, jezik i identitet stanovništva tog dela Evrope.

Kao primer značaja istorijskog pamćenja naveo je sopstveno iskustvo iz vremena vazdušne kampanje na Kosovu. Tada je, kako kaže, pokušavao da razume zbog čega događaji stari nekoliko vekova i dalje snažno utiču na političke i etničke odnose na Balkanu.

Njegov zaključak bio je da američki pristup često potcenjuje koliko su istorijski događaji prisutni u savremenom evropskom političkom životu.

Isti princip Mekgregor primenjuje na Ukrajinu. Podseća da su veliki delovi teritorije današnje Ukrajine tokom istorije bili povezani sa Poljsko-litvanskom državom i drugim političkim celinama.

On prihvata Putinovu tezu da Ukrajina tokom značajnog dela istorije nije funkcionisala kao nacionalna država u današnjem smislu, već kao složen prostor čije su oblasti često bile podeljene između različitih političkih centara.

Mekgregor smatra da se istorijska složenost odražava i na današnji identitet stanovništva pojedinih oblasti. Posebno je izdvojio Mađare koji žive u Ukrajini, tvrdeći da među njima postoji želja za ponovnim povezivanjem sa Mađarskom.

Istovremeno je naglasio da ne zagovara sistematsko razbijanje Ukrajine, iako procenjuje da bi neka vrsta teritorijalne reorganizacije na kraju mogla da se dogodi.

Prema njegovoj proceni, Zapad pogrešno polazi od pretpostavke da očuvanje postojećih granica u svakom slučaju predstavlja jedini put ka stabilnosti.

Mekgregor tvrdi da se dugoročna politička rešenja ponekad postižu upravo donošenjem odluka koje uzimaju u obzir istorijske, etničke i regionalne okolnosti.

U razgovoru je izneo i priču koju je, prema sopstvenim rečima, dobio od poznanika koji se nedavno vratio iz Evrope. Mekgregor tvrdi da je grupa ukrajinskih vojnika ušla u jedno mesto, postavila ukrajinske zastave i napravila fotografije koje je trebalo da pokažu da naselje nije pod ruskom kontrolom.

Prema toj priči, nakon dolaska ruskih snaga grupa se predala, a zarobljeni vojnici govorili su da žele kraj rata.

On iz toga izvodi širu procenu da među ljudima neposredno pogođenim sukobom postoji snažna želja da borbe prestanu, ali tvrdi da takvo raspoloženje nema dovoljan uticaj na političke centre odlučivanja u Vašingtonu, Parizu, Berlinu i Londonu.

Istovremeno optužuje zapadne medije i vlade za održavanje politike koja omogućava nastavak sukoba.

U razgovoru je otvoreno i pitanje mogućnosti političkog sporazuma. Sagovornici su podsetili da je neposredno posle početka ruske vojne operacije 2022. postojala mogućnost razgovora o ukrajinskoj neutralnosti i ruskim bezbednosnim interesima, dok danas ocenjuju da je politički prostor za takve razgovore znatno uži.

U takvim okolnostima mogućnost nastavka vojnog rešavanja sukoba postaje sve veća.

Mekgregor, međutim, ne očekuje da će vojni faktor sam odrediti konačan ishod. Njegova šira teza jeste da će sposobnost Zapada da nastavi spoljne sukobe sve više zavisiti od unutrašnjih ekonomskih prilika.

Ukoliko finansijski i društveni problemi postanu dominantni, smatra on, vlade će biti primorane da sredstva i političku pažnju preusmere sa ratova u inostranstvu na probleme kod kuće.