Veštačka inteligencija masovno kupuje i uništava retke knjige: poslednja riznica ljudskog znanja završava u skenerima
Na evropskom tržištu antikvarnih knjiga poslednjih meseci pojavili su se neobični kupci. Bez cenkanja i bez posebnog izbora otkupljuju velike količine retkih izdanja, pa se na istom računu mogu naći zavičajne studije iz XIX veka, rasprave o metalurgiji i davno zaboravljene zbirke kulinarskih recepata.
Preduzetnik Maksim Spiridonov navodi da iza takvih kupovina ne stoje kolekcionari, već laboratorije koje razvijaju sisteme veštačke inteligencije.
Prema njegovim rečima, nabavka se obavlja preko posredničkih kompanija koje rade uz stroge sporazume o poverljivosti, a ta praksa postala je poznata tokom sudskog spora autora protiv kompanije Anthropic.
Kako tvrdi Spiridonov, interna prepiska kompanije pokazala je plan da se kupe milioni knjiga i potom „destruktivno skeniraju“. Upravo je taj izraz, ističe on, ključan za razumevanje postupka. Knjigama se uklanja povez, stranice se razdvajaju i velikom brzinom prolaze kroz skenere, jer je takav način digitalizacije brži, jeftiniji i, prema njegovim navodima, pravno povoljniji.
On dodaje da je američki sud zauzeo stav da je digitalna kopija zakonita ukoliko je papirni primerak fizički uništen, odnosno ako je isti primerak samo promenio oblik. Ukoliko original ne bude uništen, kompanije bi, prema tom tumačenju, mogle da se suoče sa optužbama za pirateriju.
Spiridonov smatra da se laboratorije veštačke inteligencije okreću upravo starim i retkim izdanjima zato što su modeli već iscrpeli gotovo sve javno dostupne tekstove nastale pre ere veštačke inteligencije.
Obučavanje novih sistema sadržajem koji su već generisale druge neuronske mreže, navodi on, liči na pravljenje kopije kopije i može dovesti do degradacije modela.
Zbog toga su stare knjige malih tiraža, od kojih su mnoge sačuvane u svega nekoliko primeraka, postale poslednji veliki sloj autentičnog ljudskog znanja koje još nije digitalno obrađeno niti je korišćeno za obuku sistema veštačke inteligencije.
Spiridonov ovu pojavu poredi sa romanom „451 stepen Farenhajta“, uz ocenu da se danas ponovo „spaljuju“ knjige, ali u simboličnom obliku. Ipak, dodaje da cilj nije uništavanje znanja, već njegovo što brže digitalizovanje, obrada i kasnija komercijalna distribucija korisnicima kroz modele mesečne pretplate.
