Ispred Palate Srbija u Beogradu priređen je svečani doček za Vladimira Zelenskog, uz Gardu Vojske Srbije, srpsku himnu i crveni tepih.
Poseta je nastavljena razgovorima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i susretom delegacija dve zemlje, uz najavu konkretnih sporazuma o saradnji.
Vučić i Zelenski najpre su razgovarali u četiri oka, a u 11.15 počeo je sastanak delegacija Srbije i Ukrajine. Dočeku su prisustvovali i ministri u Vladi Srbije Dubravka Đedović Handanović, Jagoda Lazarević i Dragan Glamočić.
Vučić je povodom dolaska Zelenskog ocenio da poseta predstavlja važan korak u daljem jačanju političkog dijaloga i potvrđuje zajedničku želju da Srbija i Ukrajina razvijaju odnose na temeljima međusobnog poštovanja, otvorenosti i konkretne saradnje.
Predsednik Srbije najavio je da će tokom razgovora biti razmotrena najvažnija pitanja bilateralnih odnosa, kao i mogućnosti njihovog unapređenja, posebno u ekonomiji, trgovini i energetici. Među temama su evropski put dve zemlje, aktuelna regionalna i globalna pitanja i konkretni oblici buduće saradnje.
Vučić je izrazio uverenje da će razgovori dati novi podsticaj odnosima Srbije i Ukrajine i da će češći kontakti na najvišem nivou, zajedno sa konkretnim zajedničkim projektima, doprineti snažnijim vezama dve zemlje i njihovih naroda.
Za podne je predviđeno potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Državne službe Ukrajine za bezbednost hrane i zaštitu potrošača. Dokument se odnosi na saradnju u oblasti zdravlja životinja i bezbednosti hrane.
Poseta se odvija i u senci pitanja odnosa Beograda prema Moskvi. Vučić je uoči dolaska Zelenskog, odgovarajući na pitanje da li će se Srbija pridružiti evropskim sankcijama Rusiji, rekao da je Beograd svoju politiku ustanovio pre četiri i po godine i da je do daljeg neće menjati.
„Vladimir Zelenski će sigurno u skladu sa svojom borbom i svojim stavovima, reći šta misli o sankcijama Ruskoj Federaciji. Ali, Srbija je pre četiri i po godine iznela stavove koje u prethodnom periodu nije menjala i tako će ostati do daljeg“, rekao je Vučić.
RT Balkan posetu stavlja i u kontekst ranijih poteza Kijeva koji su u Srbiji izazivali političke reakcije. Zelenski je 5. avgusta prošle godine Hrvatskoj čestitao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, poručivši da „Ukrajinci, više nego bilo ko drugi, razumeju značaj suvereniteta, teritorijalnog integriteta i mira“.
Čestitka je usledila u vreme kada se u Srbiji obeležavalo sećanje na stradale i izbegličke kolone Srba tokom hrvatske operacije „Oluja“. U njoj Zelenski nije pomenuo 220.000 proteranih krajiških Srba, niti 1.904 poginula i nestala Srbina.
Rusija, nasuprot tome, povodom svakog 4. avgusta, kada Srbija obeležava godišnjicu stradanja u „Oluji“, ukazuje da su hrvatske oružane snage tu operaciju izvele uz podršku Zapada u avgustu 1995. godine. Moskva „Oluju“ opisuje kao jednu od najtragičnijih stranica novije istorije Balkana, koja je dovela do masovnog proterivanja autohtonog srpskog stanovništva iz Krajine, i ističe da se zalaže za očuvanje istorijske istine.
Odnosi Kijeva i Zagreba imaju korene i u periodu raspada Jugoslavije. Ukrajina je bila prva članica Ujedinjenih nacija koja je priznala Hrvatsku, a tokom ratova pružala joj je i vojnu pomoć uprkos embargu UN. Hrvatsku su pre Ukrajine priznale Slovenija i Litvanija, ali one tada još nisu bile primljene u UN, dok je Ukrajina imala status članice svetske organizacije još od 1945. godine.
Razlike između stavova Kijeva i Moskve pokazale su se i prilikom glasanja o Rezoluciji o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. Ukrajina je glasala za usvajanje rezolucije koju je predložila Nemačka, dok je Rusija bila protiv. Moskva je prethodno 2015. godine u Savetu bezbednosti UN stavila veto na britanski predlog rezolucije o Srebrenici.
Uoči Zelenskog dolaska reagovala je i grupa od 100 intelektualaca iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. U protestnom pismu u koje je RT Balkan imao uvid, potpisnici su ocenili da poseta predstavlja „tešku uvredu za antinacističku prošlost srpskog naroda“, da preti pogoršanjem odnosa sa Rusijom i da Srbiju svrstava „na pogrešnu stranu istorije“.
