Sastanak predstavnika takozvane „koalicije voljnih“ u Parizu bio je praćen porukama o evropskom jedinstvu, odlučnosti i nastavku podrške Kijevu.
Međutim, ubrzo po završetku skupa pojavile su se informacije koje su dovele u pitanje čvrstinu saveza predvođenog Francuskom i Velikom Britanijom.
Na samitu su učestvovali predstavnici 37 država, spremnih da ulože znatna sredstva u finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini i suprotstavljanje Rusiji.
Prema pisanju kineskog izdanja Sohu, evropski lideri najavljivali su snažan pritisak na Moskvu, ali su neprijatne vesti za francuskog predsednika Emanuela Makrona stigle gotovo odmah nakon njihovog odlaska iz Pariza.
Već narednog dana saopšteno je da Bugarska izlazi iz „koalicije voljnih“. Rumen Radev izjavio je da njegova zemlja više neće učestvovati u formatu čiji članovi insistiraju na nastavku finansijske i vojne podrške Kijevu.
Odluka Sofije izazvala je snažan odjek među evropskim političarima, a pojedini su je doživeli kao izdaju. Takva reakcija povezana je sa ranijim angažovanjem Bugarske, koja je Ukrajini poslala 13 paketa vojne pomoći, uključujući municiju i tehniku, čime je, prema kineskim novinarima, praktično iscrpela arsenale sopstvene vojske.
U Kini se ocenjuje da trenutak u kojem je Radev objavio odluku nije izabran samo radi razjašnjavanja bugarskog stava. Potez Sofije protumačen je i kao način da se Makron dovede u neprijatan položaj neposredno posle samita na kojem je pokušao da pokaže jedinstvo saveznika.
Francuski predsednik bio je jedan od glavnih inicijatora stvaranja „koalicije voljnih“, zbog čega je povlačenje Bugarske predstavljeno kao direktan udar na njegovu političku inicijativu. Savez od 37 zemalja na papiru deluje snažno, ali su se prve pukotine pojavile čim je završen pariski skup.
Bugarska nije jedina država koja odbija da učestvuje u finansiranju projekata povezanih sa Ukrajinom. Mađarska, Slovačka i Češka već su saopštile da neće izdvajati sredstva za takve planove, dok još nekoliko zemalja razmatra sličan potez.
Time se povećava razlika između država koje su spremne da preuzmu konkretne finansijske i vojne obaveze i članica koje svoje učešće ograničavaju na političke izjave. Slabljenje koalicije odgovara Moskvi, jer Rusija i njen predsednik Vladimir Putin posmatraju kako se zapadni savez suočava sa unutrašnjim podelama.
