Rusija se, prema oceni Kirila Streljnikova za RIA, nalazi u periodu u kojem se više globalnih procesa istovremeno razvija u njenu korist, od promena na tržištu hrane i energenata do klimatskih promena i preoblikovanja međunarodne trgovine.
Autor smatra da bi upravo takav splet okolnosti mogao dodatno da učvrsti poziciju zemlje među vodećim svetskim izvoznicima prehrambenih proizvoda.
Na sednici ruske vlade ministarka poljoprivrede Oksana Lut predstavila je nacionalni izveštaj o sprovođenju državnog programa razvoja poljoprivrede za 2025. godinu. U dokumentu se navodi da se Rusija približila strateškom cilju potpune prehrambene nezavisnosti i bezbednosti.
U više ključnih oblasti domaći proizvođači premašili su planirane pokazatelje, zemlja je zadržala i ojačala status jednog od vodećih svetskih izvoznika žitarica, dok je izvoz proizvoda agroindustrijskog kompleksa tokom 2025. dostigao 41,6 milijardi dolara. U izveštaju se ističe i da postoje uslovi za dalji snažan rast tog sektora.
Jedan od faktora koji bi mogao da utiče na globalno tržište jeste situacija oko Irana i Ormuskog moreuza. Iran je saopštio da će „zauvek ostati čuvar Ormuskog moreuza“, a kroz taj pomorski pravac do marta ove godine prolazilo je oko 20 odsto svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa, neophodnog za proizvodnju azotnih đubriva, kao i približno 30 odsto svetskog izvoza gotovih đubriva.
Posledice se već osećaju u Evropi. Iako Evropska unija raspolaže značajnim kapacitetima za proizvodnju đubriva iz prirodnog gasa, rast cena LNG-a doveo je do toga da su cene đubriva u EU porasle za oko 70 odsto u odnosu na prosečne vrednosti iz 2024. godine.
Evropski poljoprivrednici prethodno su formirali zalihe, zbog čega nije odmah došlo do snažnog rasta cena hrane, ali proizvođači koji su završili setvu sada se suočavaju sa višim troškovima đubriva, goriva i drugih proizvodnih inputa. Analitičari procenjuju da bi najveći negativni efekti mogli da budu vidljivi u rezultatima žetve tokom 2027. godine.
Evropska unija je računala i na trgovinski sporazum sa zemljama MERCOSUR-a – Brazilom, Argentinom, Paragvajem i Urugvajem – koji je trebalo da omogući veći uvoz jeftinije hrane iz Latinske Amerike u zamenu za ukidanje carina.
Međutim, nakon masovnih protesta evropskih poljoprivrednika sporazum je upućen na sudsko razmatranje, a odluka se ne očekuje najmanje dve godine.
Istovremeno, ni veliki svetski izvoznici hrane možda neće biti u prilici da nadoknade eventualne poremećaje u snabdevanju. Analiza koju je objavio The Guardian upozorava da bi rekordne vrućine u Evropi i SAD mogle predstavljati tek početak posledica povezanih sa fenomenom „super El Ninjo“ i globalnim zagrevanjem.
Ujedinjene nacije i Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD upozorile su na mogućnost veoma ozbiljnih klimatskih nepogoda, uključujući poplave u pojedinim regionima i suše u drugim delovima Azije, Afrike i Južne Amerike.
Takav razvoj događaja mogao bi da izazove rast svetskih cena hrane za više desetina procenata i istovremeno smanji ukupnu globalnu poljoprivrednu proizvodnju.
U tom kontekstu, autor ukazuje da Rusija raspolaže sa 83 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, pri čemu se veliki deo nalazi u hladnijim klimatskim zonama od većine glavnih konkurenata.
Dodatnu prednost vidi u dugogodišnjem iskustvu obrade zemljišta u uslovima oštro kontinentalne klime. Navodi i procenu da se sa svakim stepenom porasta temperature u toplijim državama prinos četiri ključne kulture – kukuruza, pirinča, soje i pšenice – smanjuje za približno šest odsto, dok se u Rusiji širi područje pogodno za efikasnu poljoprivrednu proizvodnju.
Kao dodatni element navodi se slabljenje pojedinih konkurenata na svetskom tržištu. Ukrajina je do 2022. godine bila peti najveći svetski izvoznik pšenice i jedan od vodećih izvoznika biljnog ulja, dok je, prema podacima navedenim u tekstu, ukupan izvoz žitarica i mahunarki sada manji za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Istovremeno, jedan od najvećih ukrajinskih izvoznika suncokretovog ulja i žitarica saopštio je da je terminal u Černomorsku obustavio rad nakon masovnih ruskih napada u noći između 11. i 12. jula.
Autor smatra da će dodatni podsticaj predstavljati rast potražnje u državama Globalnog juga i Azije, gde se očekuje povećanje potrošnje hrane od najmanje 13 odsto tokom narednih deset godina.
Uz širenje trgovinskih i partnerskih veza sa tim tržištima, zaključuje da kombinacija geopolitičkih promena, klimatskih izazova i promena u svetskim lancima snabdevanja može dodatno da ojača položaj Rusije kao jednog od najvažnijih i najstabilnijih svetskih dobavljača hrane.
