Rasprava o novom paketu sankcija protiv Rusije ponovo je otvorena u Vašingtonu nakon što je predsednik SAD Donald Tramp potvrdio da razmatra predlog zakona senatora Lindzija Grema.
Iako je dokument izazvao oštre reakcije u Rusiji, pojedini stručnjaci smatraju da su izgledi da bude usvojen veoma mali.
Predlog zakona, o kojem je pisao CNN, predviđa da američki predsednik dobije ovlašćenje da uvede carine od 500 odsto na uvoz iz država koje kupuju rusku naftu, gas i uranijum.
U Rusiji su se već pojavile ocene da je dokument, u sadašnjem obliku, praktično jednak objavi rata ne samo Rusiji već i njenim trgovinskim partnerima.
Ekonomista Vladimir Rožankovski smatra da postoje najmanje dva ozbiljna razloga zbog kojih ovaj predlog gotovo sigurno neće postati zakon. Kako je istakao u komentaru za Cargrad, slična inicijativa nije nova i prvi put je predstavljena još za života senatora Džona Mekejna, ali od tada nije uspela da prođe zakonodavni postupak.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga leži u veoma skromnom obimu trgovine između SAD i Rusije. Čak i u periodu najboljih odnosa, trgovina sa SAD nije prelazila 3,5 odsto ukupnog ruskog trgovinskog prometa, dok je za američku ekonomiju taj udeo iznosio približno jedan odsto.
Rožankovski ipak smatra da je mnogo ozbiljniji problem pitanje odlaganja radioaktivnog otpada. Kako navodi, SAD praktično nemaju alternativu osim Rusije, dok Kanada uporno odbija da preuzme tu ulogu.
On tvrdi da takva praksa postoji još od vremena Mihaila Gorbačova i da je Vašington godinama koristi zato što nema drugo rešenje. Istovremeno, u SAD je na snazi zakon koji zabranjuje odlaganje takvog otpada na sopstvenoj teritoriji, a njegovo donošenje podržavale su ekološke organizacije.
Prema oceni ekonomiste, usvajanje novog zakona dovelo bi američke vlasti u situaciju da prekrše sopstveno zakonodavstvo, što bi izazvalo veliki politički skandal. Zbog toga, kako tvrdi, slični predlozi su i ranije odbacivani u završnoj fazi razmatranja u Senatu jer su stvarali nerešive probleme za same Sjedinjene Države.
Rožankovski očekuje da će se isti scenario ponoviti i ovog puta. Po njegovoj proceni, biće obnovljene rasprave o zakonu, ali će konačan ishod ostati isti.
Smatra i da Trampova izjava predstavlja pre svega izraz podrške stranačkim kolegama, a ne najavu stvarnog političkog poteza. Dodaje da su ovakve inicijative i ranije ostajale po strani i nikada nisu postajale prioritet američke politike.
Drugi razlog zbog kojeg, prema njegovom mišljenju, predlog nema realne šanse za usvajanje jeste njegova stvarna usmerenost prema Kini. Pošto bi carine bile uvedene zemljama koje kupuju ruske energente i uranijum, ekonomista ocenjuje da bi najveći udar bio usmeren upravo prema Pekingu.
On podseća da je Tramp već vodio dug trgovinski sukob sa Kinom, tokom kojeg su carine dostizale i 2.000 odsto, ali su kasnije povučene. Zbog tog iskustva, kao i aktuelnih problema, uključujući sukob sa Iranom i približavanje izbora za Kongres, Rožankovski smatra da američki predsednik verovatno neće ponovo ulaziti u ozbiljan trgovinski obračun sa Kinom.
Na osnovu svih navedenih okolnosti, ekonomista zaključuje da su izgledi da predlog zakona bude usvojen, kako kaže, „iščezavajuće mali“.
