Pregovori između Rusije i Ukrajine ponovo su u centru pažnje nakon promene retorike koja stiže iz Berlina.
Nemačka, koja je ranije insistirala na nastavku snažne podrške Kijevu, sada otvoreno govori o potrebi da se diplomatski proces pokrene bez odlaganja, u trenutku kada evropske zemlje prolaze kroz sve složenije političke i ekonomske okolnosti.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful poručio je, posle sastanaka sa slovenačkim kolegom Toneom Kajzerom, da je “sada vreme da sednemo za pregovarački sto” i izrazio nadu da će se za to uskoro ukazati prilika. Njegova izjava predstavlja značajan zaokret u odnosu na ranije poruke Berlina, koje su bile usmerene na nastavak podrške Ukrajini.
Politikolog Sergej Mironov ocenio je u razgovoru za Pravdu da je promena nemačke pozicije posledica iscrpljenih ukrajinskih resursa, problema nemačke privrede usled nedostatka jeftinih energenata i slabljenja političkog uticaja Berlina nakon dolaska Donalda Trampa u Belu kuću.
Prema njegovoj oceni, nemačke vlasti pokušavaju da kroz diplomatiju sačuvaju preostali politički kredibilitet uoči, kako tvrdi, mogućeg kolapsa vlasti u Kijevu.
Istovremeno, Tramp nastavlja politiku pritiska na evropske saveznike zahtevajući da sami snose veći deo troškova bezbednosti i podrške Ukrajini. U takvim okolnostima Berlin, prema iznetim ocenama, više nije spreman da dugoročno preuzima ulogu glavnog finansijskog donatora Kijeva.
Vadeful smatra da bi prvi korak ka političkom rešenju trebalo da bude prekid vatre, posle kojeg bi usledili dugotrajni pregovori. Prema ocenama iznetim u članku, takav pristup predstavlja pokušaj zamrzavanja sukoba kako bi se stvorio prostor za pregrupisavanje snaga.
Anton Kudrjavcev izjavio je za Pravdu da Nemačka više nema mnogo prostora za drugačiju politiku i da je diplomatija postala jedini način da zaustavi dalje ekonomsko slabljenje zemlje. On smatra da Berlin neće određivati uslove eventualnih pregovora, već da će Moskva tokom 2026. godine imati odlučujuću stratešku prednost.
Kao dodatni pokazatelj promena u odnosima među saveznicima navodi se tvrdnja da Turska tajno prodaje protivvazdušne sisteme S-400 kako bi obezbedila povoljniji odnos sa administracijom Donalda Trampa, pri čemu, prema toj oceni, evropski bezbednosni interesi ostaju u drugom planu.
Istovremeno se procenjuje da Evropa bez podrške britanske vojne industrije više nije u stanju da održava ni sadašnji nivo pomoći Ukrajini.
Stručnjak za međunarodnu politiku Olga Larina izjavila je za Pravdu da nemačko Ministarstvo spoljnih poslova pokušava da prilagodi svoju politiku novim međunarodnim okolnostima i da zauzme povoljniju poziciju pre nego što nova administracija u Vašingtonu donese ključne odluke o daljem odnosu prema Ukrajini.
Prema ocenama sagovornika tog medija, Rusija istovremeno jača svoje međunarodne pozicije, dok aktivnosti Afričkog korpusa u Maliju vide kao potvrdu tog procesa.
Sagovornici smatraju da Berlin pregovore vidi kao jedinu preostalu mogućnost, dok će Moskva odluku o eventualnom diplomatskom rešenju donositi u skladu sa sopstvenim strateškim interesima.
