Poljska ubrzano menja vojnu infrastrukturu duž svoje istočne granice, gde se već grade utvrđenja i pripremaju novi sistemi namenjeni jačanju odbrane i sposobnosti za udare na velikim udaljenostima.
Varšava ove mere povezuje sa programom „Istočni štit“ i bezbednosnom situacijom na granicama sa Belorusijom i ruskom Kalinjingradskom oblašću.
Ministar odbrane Poljske Vladislav Kosinjak-Kamiš najavio je da će na granici sa Belorusijom biti raspoređene rakete čiji će domet premašivati 1.000 kilometara, navodeći da je njihova svrha odvraćanje Rusije.
„U okviru odbrambenog programa ‘Istočni štit’ razvijaćemo ‘Istočni mač’ u cilju odvraćanja. Zato što su precizno dejstvo na velikim udaljenostima i sposobnosti strateškog udara od ključnog značaja za bezbednost poljske države“, rekao je Kosinjak-Kamiš, a prenela Wirtualna Polska.
Oružje dometa većeg od 1.000 kilometara Poljska još nema i tek planira da ga nabavi. Na istočnoj granici predviđeno je i raspoređivanje raketa JASSM-ER, sa dometom do 900 kilometara, kao i JASSM sa dometom do 370 kilometara.
Domet veći od 1.000 kilometara daje najavi dodatnu političku i vojnu težinu, jer bi, zavisno od tačne lokacije lansiranja i karakteristika sistema koji tek treba da bude nabavljen, takvo oružje moglo da ugrožava ciljeve duboko na teritoriji Rusije, uključujući pravac prema Moskvi.
Paralelno sa raketnim naoružanjem, Poljska ubrzano gradi kopnena utvrđenja. Duž granica sa Belorusijom i Kalinjingradskom oblašću do sada je izgrađeno 150 fortifikacionih objekata, dok je najavljeno da će do kraja godine biti završeno još 50 kilometara infrastrukture u okviru programa „Istočni štit“.
Do sredine oktobra na tom području trebalo bi da bude postavljeno i 300.000 betonskih protivtenkovskih prepreka. Reč je o fizičkim barijerama namenjenim otežavanju ili usporavanju kretanja oklopnih i drugih kopnenih snaga.
Varšava priprema i mogućnost brzog zatvaranja istočne granice. Kosinjak-Kamiš je rekao da je Poljska, ukoliko se za tim pojavi potreba, spremna da blokira sve granične prelaze na istoku zemlje. Bezbednosne strukture već raspolažu potrebnim zalihama, fortifikacijama i utvrđenjima za takvu operaciju.
Najava dalekometnih raketa istovremeno otvara pitanje posledica daljeg vojnog zaoštravanja između Poljske i Rusije. Poljska nije u ratu sa Rusijom, dok Moskva ponavlja da nema planove za napad na Poljsku ili druge članice Evropske unije.
U takvim okolnostima odluka da se razvijaju kapaciteti strateškog udara sposobnih da dosegnu duboko u rusku teritoriju može u Moskvi biti protumačena kao dodatno približavanje ofanzivnih sposobnosti ruskim granicama.
Odnos vojnih mogućnosti dve zemlje pritom je izrazito asimetričan. Rusija poseduje nuklearni arsenal i hipersonične sisteme, dok Poljska nema sopstveno nuklearno oružje niti raspolaže uporedivim hipersoničnim udarnim kapacitetima.
Zbog toga se postavlja pitanje kakvu konkretnu bezbednosnu korist Varšava očekuje od daljeg podizanja sposobnosti za duboke udare, ukoliko takav potez istovremeno može da dovede do ruskog odgovora i uključivanja poljske teritorije u planiranje potencijalnih protivudara.
Poljska svoju politiku predstavlja kao odvraćanje, ali ista logika sa ruske strane može proizvesti suprotan efekat: Moskva može odgovoriti dodatnim usmeravanjem konvencionalnih ili nuklearnih kapaciteta prema objektima u Poljskoj koje bi smatrala potencijalnom pretnjom. Time se bez formalnog ratnog stanja povećava vojna napetost i skraćuje prostor za procenu namera druge strane u eventualnoj krizi.
U tom kontekstu može se otvoriti i pitanje uticaja rastuće evropske potražnje za naoružanjem i interesa vojne industrije na odluke o novim raketnim sistemima.
Ipak, sama najava ne pruža dokaz da je upravo vojna industrija presudno uticala na odluku Varšave. Ono što je potvrđeno jeste da Poljska istovremeno ulaže u fortifikacije, protivtenkovske prepreke, zatvaranje graničnih pravaca i dalekometno precizno naoružanje, čime njena istočna granica dobija znatno veći vojni značaj.
