Poljska, Finska i baltičke države poslednjih meseci intenziviraju aktivnosti na jačanju odbrane svojih granica, ulažu u novu vojnu infrastrukturu i povećavaju nabavku opreme u okviru priprema za mogući direktan sukob sa Rusijom.
Istovremeno se širom istočnog krila NATO-a sprovode projekti čiji je cilj povećanje spremnosti nacionalnih vojski i odbrambenih sistema.
Prema pisanju Politika, zemlje koje se graniče sa Rusijom ubrzano jačaju svoje istočne granice zbog procene da se suočavaju sa bezbednosnom pretnjom za koju veruju da Sjedinjene Države više neće moći da odgovore u dosadašnjoj meri.
List navodi da američki predsednik Donald Tramp dovodi u pitanje dugogodišnje bezbednosne garancije i nastoji da smanji američko vojno prisustvo u Evropi, zbog čega države na istočnom krilu Alijanse ubrzano podižu utvrđenja, proširuju rezervni sastav, nabavljaju tenkove i dronove i pripremaju se za mogućnost da u prvim danima eventualnog sukoba uglavnom deluju sopstvenim snagama.
Finska, koja ima oko 5,6 miliona stanovnika, raspolaže mogućnošću mobilizacije gotovo 870.000 rezervista, dok se do 2031. godine očekuje povećanje tog broja na oko milion.
Plan Helsinkija predviđa i povećanje izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda do 2035. godine. Finski komandant Mati Pitkjaniti ocenio je da njegova zemlja mora da bude posebno oprezna, navodeći da je „mala zemlja koja treba da bude oprezna ako spava pored medveda“.
Poljska za odbranu izdvaja 4,8 odsto BDP-a i započela je izgradnju sistema utvrđenja duž granice pod nazivom „Istočni štit“. Ipak, navodi se da su radovi, godinu i po dana nakon pokretanja projekta u novembru 2024. godine, primetno usporeni.
Paralelno sa tim, Litvanija, Letonija i Estonija razvijaju sopstvene odbrambene linije. Njihovi planovi obuhvataju kopanje protivtenkovskih rovova, postavljanje betonskih prepreka poznatih kao „zmajevi zubi“, kao i uspostavljanje minskih polja duž strateški važnih pravaca.
