Penzionisani pukovnik američke vojske i vojni teoretičar Daglas Mekgregor izneo je svoju procenu razvoja sukoba u Ukrajini, odnosa Rusije i NATO-a, kao i ekonomskih i političkih prilika na Zapadu.
U razgovoru sa profesorom i geopolitičkim analitičarem Glenom Dizenom, osvrnuo se na više tema, od diplomatije i vojne strategije do finansijske stabilnosti Sjedinjenih Američkih Država i Evrope.
Govoreći o mogućem završetku sukoba, Makgregor smatra da će ključni trenutak nastupiti kada se Sjedinjene Američke Države povuku iz Evrope i prestanu da budu glavni oslonac evropske bezbednosti.
Prema njegovim rečima, evropske države imaju mogućnost da same razviju sopstvene odbrambene kapacitete, kao što je to učinio Iran, ali bi za to morale da prekinu finansijsku i vojnu zavisnost od Vašingtona. On tvrdi da je Donald Tramp još tokom svog prvog predsedničkog mandata privatno želeo upravo takvo američko povlačenje iz Evrope.
Mekgregor ocenjuje da je priroda savremenog ratovanja potpuno promenjena i tvrdi da bi američke snage raspoređene u Evropi radi odvraćanja navodne ruske invazije bile uništene u prvim minutima eventualnog sukoba upotrebom precizno navođenih raketa i bespilotnih sistema.
Istovremeno iznosi tvrdnju da je Centralna obaveštajna agencija (CIA) uticala na izbore u evropskim državama, uključujući Rumuniju i Moldaviju, kao i da se pojedini lideri u vrhu NATO-a nalaze pod američkim uticajem.
Na pitanje o navodnim najavama ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da bi ukrajinske snage mogle da napadnu Belorusiju, Mekgregor odgovara da je Zelenski „kapetan broda koji tone“ koji pokušava da učini sve kako bi ostao na vlasti.
Prema njegovom mišljenju, mir predstavlja poslednju opciju za sadašnje ukrajinsko rukovodstvo jer bi svaki postignuti dogovor doveo do njegove političke marginalizacije.
On povlači paralelu sa situacijom u Izraelu, navodeći da se premijer Benjamin Netanjahu, po njegovoj oceni, suočava sa neuspesima koje ne želi da prizna, zbog čega naređuje vojsci da nastavi borbu raspoloživim sredstvima. Mekgregor tvrdi da su milioni Ukrajinaca umorni od rata, da žele promenu vlasti i da je stanje u zapadnoj Ukrajini, prema njegovoj oceni, katastrofalno.
Dizen je tokom razgovora ocenio da u Rusiji preovladava uverenje kako je prostor za diplomatiju praktično nestao i da su prethodni pregovori služili samo za kupovinu vremena, zbog čega se sve više očekuje vojni rasplet.
Mekgregor se saglasio sa tom procenom i upozorio evropske države da ne bi trebalo da računaju na neograničenu dobru volju ruskog predsednika Vladimira Putina. Smatra da Putin želi saradnju sa Evropom, ali da će preduzeti sve što smatra neophodnim za zaštitu Rusije ukoliko takva saradnja više ne bude moguća.
Komentarišući američku spoljnu politiku pod vođstvom Donalda Trampa, Mekgregor tvrdi da se u Vašingtonu veliki značaj pridaje stvaranju slike o zapadnoj snazi i uspehu.
Prema njegovim rečima, evropski lideri koriste takvu potrebu za pozitivnom „optikom“ predstavljajući Ukrajinu kao državu koja se zahvaljujući bespilotnim letelicama uspešno oporavlja, kako bi obezbedili dodatna finansijska sredstva za nastavak sukoba.
Mekgregor je izneo i niz procena o ekonomskom stanju Sjedinjenih Američkih Država. Tvrdi da je država suštinski bankrotirala i navodi da u narednih 12 meseci mora da refinansira oko 18 biliona dolara državnih obveznica.
Podseća da je prosečna kuponska stopa iznosila 3,3 odsto, dok se jednogodišnje obveznice sada kreću blizu 4 odsto, što, prema njegovoj računici, stvara oko 49 milijardi dolara godišnjih troškova kamata i pre nego što se uračuna kamata na godišnji budžetski deficit od 2 biliona dolara.
Pored finansija, upozorava i na, kako tvrdi, nedovoljno velike strateške rezerve nafte u SAD. Navodi da američki vojni vrh procenjuje da je za punu operativnu spremnost potrebno najmanje 240 miliona barela nafte.
Slične probleme očekuje i u Evropi, ukazujući na stanje tržišta državnih obveznica u Londonu i ocenjujući da politička stabilnost Francuske i Nemačke zavisi od redovne isplate plata i penzija. Ukoliko te isplate budu ugrožene, smatra da bi moglo doći do ozbiljnih unutrašnjih nemira.
Odluku Finske da izmeni zakonodavstvo kako bi omogućila skladištenje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji Mekgregor ocenjuje kao veoma nepromišljen potez. Podseća da je Finska decenijama ostvarivala korist od trgovine sa Rusijom i tvrdi da Rusija tu zemlju nikada nije ugrozila. Zbog novih okolnosti, smatra da će Moskva rasporediti nuklearne kapacitete u blizini finske granice radi odvraćanja potencijalne pretnje.
Mekgregor ocenjuje da zapadni političari deluju iz perspektive globalističke elite koja Rusiju vidi kao protivnika zato što čuva sopstveni nacionalni identitet, kulturu i granice. Demokratiju na Zapadu opisuje kao „besmislenu fasadu“, uz tvrdnju da građani više nemaju stvarni uticaj na one koji donose odluke.
Kao mogući kratkoročni preokret vidi finansijski slom postojećeg sistema, a kao primer drugačijeg političkog pristupa navodi govor Alise Vajdel u nemačkom Bundestagu, u kojem je, prema njegovim rečima, pozvala na obnovu vladavine prava i redefinisanje odnosa sa Moskvom.
Dizen je u završnici razgovora podsetio da je bivši savetnik u Kijevu Oleksij Arestovič izneo sličan stav, rekavši da bi kao predsednik najpre otputovao u Moskvu i obećao da Ukrajina više nikada neće biti prva linija fronta NATO-a protiv Rusije, uz prihvatanje, kako je naveo, bolnih teritorijalnih ustupaka.
Na kraju razgovora Mekgregor iznosi prognozu da će Rusija u bliskoj budućnosti preduzeti odlučnu vojnu akciju kako bi demonstrirala svoju pobedu i primorala evropske lidere da sednu za pregovarački sto. Prema njegovom mišljenju, nastavak sukoba samo dodatno pogoršava konačan položaj Zapada.
