Crveni konac, crna mačka, spavanje u hladu oraha – koliko je besmisleno verovati u sve ovo? Koliko ste puta čuli da bi trebalo da se okrenete oko sebe ako vam crna mačka pređe put, po mogućstvu tri puta jer triput Bog pomaže, da se sklanjate od urokljivih očiju ili da ne preskačete decu jer će ostati niska?
Ovo su primeri praznoverice koji nemaju nikakvo utemeljenje ne samo u nauci već i u zdravom razumu, ali – ima i nekih bapskih saveta za zaštitu koji, kako god blesavo delovali, imaju opravdanje, i to naučno.
[adsenseyu1]
Dlanove držite uz sebe ili u džepovima kad stojite, a na kolenima kad sedite ako ste u društvu negativnih ljudi
Po narodnom verovanju, energija drugih ljudi u nas „ulazi“ preko dlanova, kako što i mi svoju energiju drugima predajemo na isti način. Kad pokažete nekom unutrašnju stranu dlana, on će vas napuniti nervozom ako je nervozan ili vas ispuniti spokojem ako je staložen.
Nauka nema pouzdan zvaničan odgovor na ovo verovanje, ali mnoga orijentalna vežbanja (čigong, tai či…) i akupunktura posebnu pažnju obraćaju na dlanove i imaju čitavu mapu celokupnog ljudskog organizma na njima, što moderna medicina ne poriče. U fizikalnoj terapiji na dlanovi je takođe obraćena pažnja. A tek šta reći o raznim načinima lečenja bioenergijom, elektro ili magnetnim talasima…
Jabuka – raj, kruška – pakao
Sigurno ste čuli izraz „kao da je pao s kruške“ kad se radi o nekome ludom, blesavom, smotanom… Zašto baš s kruške, a ne, na primer, sa šljive, breskve ili nekog drugog stabla s voćkama? Zato što se kruška u našem narodu smatra za „žensko“ (podseća po obliku na žensko telo), „đavolje“ voće. Budući da su narodna verovanja zasnovana na viševekovnoj praksi, treba napomenuti da kruške, pored povoljnih dejstava na ljudsko zdravlje, imaju i neka negativna: dijabetičari bi trebalo da ih izbegavaju zbog šećera; osobe s povećanom kiselinom u želucu, sa crevnim poremećajima, oboljenjima žučnih puteva, kao i oni koji pate od gastritisa – zbog biljnih vlakana.
U ta „negativna“ svojstva svakako spadaju i pojačano izlučivanje tečnosti i izbacivanje otpadnih produkata iz organizma preko svih organa koji imaju tu mogućnost, zbog velike količine biljne kristalne vode u ovom voću. Danas se to zove – detoksikacija, i smatra se za nešto i te kako pozitivno. U „đavolsku“ prirodu kruške narod je verovao i zato što brže truli od jabuke koja se generalno smatra za pozitivno voće (rumen ko jabuka, zdrav ko jabuka, lep ko jabuka…). „Dobrotu“ jabuke nauka je odavno potvrdila, čak i u preporuci da je „jabuka na dan najbolji lek“.
Zviždanje tera „zle sile“
Psihijatrija je potvrdila da određene reči zaista mogu da utiču na naše raspoloženje i stanje duha, s posebnim osvrtom na molitve i religiozne pesme. I ne samo reči, već i ritam koji proizvode. Derviši padaju u trans uz karakterističan ples koji prate ritam i reči. Međutim, za zvižduk, bilo da sami zviždimo ili slušamo zvižduk, bar za sada, nije utvrđeno kakvo dejstvo proizvodi i na nas i na našu okolinu. Ali je pouzdano da neprijatni zvukovi, poput cičanja, zujanja, škripe, škrgutanja… izazivaju nelagodu i prečesta izloženost takvim zvukovima može da dovede do stresnih stanja.
Nasuprot njima, reči u kojima je pravilna raspodela samoglasnika i suglasnika (idu jedan za drugim), pogotovo reči s više samoglasnika, imaju pozitivno dejstvo. Jezici, poput jezika etničkih grupa Okeanije, prepuni samoglasnika, izuzetno su melodični, „pevljivi“, i samim tim prijatni za slušanje. Etnolozi i etnofilolozi to dovode u vezu s mentalitetom naroda, pa su tako etno-grupe Okeanije, po brojnim istraživanjima, miroljubive, vesele, s minimalnom dozom agresije.
Posle Preobraženja (19. avgusta) ne treba se više kupati u rekama i jezerima
Verovali ili ne, NASA naučnici su na osnovu analiza satelitskih izveštaja pre osam godina potvrdili da u drugoj polovini avgusta slatkovodne vode menjaju svoj sastav – iz baznih postaju kisele. Naravno, oni nisu davali nikakve preporuke u vezi s kupanjem, možda je sad na redu medicina da kaže svoj sud o tome.
Nošenje krst(ić)a
U filmovima o vampirima ovo je osnovni savet – pokaži vampiru krst i ništa ti ne može. Ovde se treba vratiti unazad kroz vreme, u doba cara Konstantina, koji je hrišćanstvo, dotle proganjano, ustanovio kao državnu religiju. Po izvorima koji nisu sasvim potvrđeni, preobratio se u hrišćanina posle sna uoči bitke na Milvijskom mostu. Tad je, navodno, obećao sebi da će njegova vojska na štitovima imati krst kao glavni simbol hrišćanstva. Izvojevana je pobeda, i od tada su, prema hrišćanskim izvorima, ratnici s krstom na štitu imali „zaštitu“ viših sila. Krstaši su najočigledniji primer – od toga kako su dobili ime do čvrstog verovanja kako im nacrtan krst garantuje pobedu. Moderni „krstaši“ imaju istu veru u vezi s krst(ić)em koji nose oko vrata, ruke…
[adsenseyu1]
Ko se sunca krije, bolje da ga nije
Kad zamislimo vešticu ili vampira, pomislimo na mrak. Pridev mračan, pored osnovnog, ima i brojna metaforična značenja, sva, do jednog, negativna. U stara vremena čest je bio savet: „Kad si s nepoznatim ljudima, sedi tako da sunce bije u tebe.“ U moderno vreme ovaj savet može da se proširi i na lampu, reflektor… bilo koji izvor svetlosti. Šta reći, izuzev da će vas ostali bolje videti?
Ne spavaj u hladu oraha
Bez obzira na to što ovo verovanje deluje kao primitivno sujeverje, nauka je dokazala da i te kako ima istine u njemu. Naime, i stablo i lišće i naročito plodovi oraha obiluju jodom, a ako ste mu preterano izloženi, on izaziva poremećaje u radu štitaste žlezde.
Crven konac oko leve ruke – protiv uroka
Kod nas je običaj da se detetu odmah po rođenju stavi na ručicu i drži tako do 40 dana najkraće. Nekima je oko leve ruke i do prvog rođendana. Možda će vas iznenaditi, ali to nije srpski „izum“ već jevrejski. Od čega zapravo „štiti“ ovaj konac, zašto je baš crveni i zašto se stavlja oko leve ruke, a ne, na primer, oko desne?
Narodno verovanje daje sledeće odgovore: štiti od uroka, crven je jer ta boja odbija uroke, a leva ruka je bliže srcu. Nauka je potvrdila da je jedino tačno da je leva ruka bliže srcu, ali urok ne razmatra kao relevantan pojam, a u vezi sa crvenom bojom ima štošta da kaže. Psiholozi su potvrdili da crvena boja ima (uglavnom) pozitivan uticaj na naše raspoloženje.
Hrast – dobro drvo
Animistička religija Starih Slovena počivala je na dobrim i zlim dusima prirode, pa su tako flora i fauna bile razvrstane na dobre i loše primerke. Po ruralnim područjima u Srbiji i dalje se veruje da, ako želite da povratite snagu, obgrlite neko dobro drvo, na primer hrast, i snaga će vam se vratiti. Ali, nije nevažno kako ćete zagrliti drvo: stavite dlanove na koru, zažmurite, umirite se i čekajte da vam „ulije snagu“. Kod V. Čajkanovića i T. Đorđevića, naših najpoznatijih etnologa, naći ćete brojne primere poštovanja hrasta kao svetog drveta Srba – u njemu je „srpska duša“, on je naš „zaštitnik“…
Poštovanje se ogleda i u narodnim običajima, koje su ovi etnolozi podrobno opisali, pogotovo Čajkanović u vezi s običajima za Božić. Hrast ne sečete kad hoćete i kako hoćete. Važno je vreme, s kim ste, s koje strane mu prilazite… Ako niste znali zašto se baš badnjak unosi u kuću na Badnji dan, eto odgovora. Ako nemate hrast u blizini, od pomoći su i jela, bukva, breza, jablan, šljiva… Krušku izbegavajte u svakom slučaju, ne samo zato što možete da padnete s nje.
(Slovo pres)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
